- TRŽIŠTE - /13.09.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 35.80 din/kg ; /13.09.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.39 din/kg , pšenica 17.53 din/kg , soja 30.58 din/kg ; /13.09.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.22 din/kg , pšenica 17.11 din/kg , soja 27.22 din/kg ; /13.09.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.70 din/kg , pšenica 23.28 din/kg , soja - ;

Akcenti iz emisije „Politbiro” RTV - gost dr Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

 

UDVOSTRUČENA PONUDA NOVCA ZA GAZDINSTVA

Novi Sad, 11. septembar 2018.

Sredina leta je vreme kada se mogu oceniti prvi rezultati žetve. Paralelno sa tim, već su u toku pripreme za narednu agrarnu godinu, bar kada je reč o budžetu. Naime, u pokrajinskom budžetu ove godine je izdvojeno više sredstava, kažu, nego ranijih deset godina. Pored toga, poslanici su u ovoj sali izglasali rebalans budžeta, gde su opredeljena još dodatna sredstva u deo budžeta koji se bavi poljoprivredom.

Koje su to mere u toku i kakvi se efekti očekuju od njih? Koji su efekti mera do sada primenjenih i do sada finansiranih? Da li je to uopšte merljivo? Šta očekuje poljoprivrednike naredne godine i do kraja ove godine i koja su ona stalna pitanja koja ih muče? Na ovo i druga pitanja odgovara pokrajinski sekretar za poljoprivredu gospodin Vuk Radojević. Iako se zvanične analize tek rade, verovatno neke prve procene mogu da se ovako publikuju o efektima ovogodišnje žetve. Neki stručnjaci tvrde da su prinosi veći, ali i kvalitet slabiji opet zbog meteorologije. Kakvi su Vaši podaci, započeo je razgovor urednik emisije Dejan Suvajdžić.

dr Vuk Radojević

  • Na osnovu prikupljenih podataka sa terena govorimo o prosečnom prinosu od oko 5,5 tona po hektaru. U Vojvodini smo imali požnjeveno negde oko 330.000 hektara, što dovodi do ukupne proizvodnje od oko 1.800.000 tona, kada govorimo o pšenici. Vremenske prilike nisu bile naklonjene žetvi pšenice i samim tim, usled obilnih padavina, došlo je do smanjenja hektolitarske mase. Međutim, generalno sa prosečnim prinosom možemo biti zadovoljni. Što se tiče kvaliteta imamo onaj deo za pekarsku industriju, gde će biti kvalitetnije pšenice, koja je između ostalog i požnjevena pre obilnijih padavina, a ova, manje kvalitetna pšenica, sa manjim hektolitrom, će svakako biti opredeljena ka proizvodnji stočne hrane. Verujem da će to biti i povoljno za stočare. Tako da očekujemo da je pšenica nakon prošle godine značajno lošija. Prinos će za oko  35% biti veći u odnosu na prošlu 2017. godinu.

Prošle godine smo negde u ovo vreme pričali o suši, a ove godine pričamo o količini vlage. Nekako ispada da je ta meteorologija stalna tema naših poljoprivrednika i da je negde uzročno poslednično priča o vodoprivredi stalna tema svih pokrajinskih sekretarijata, i vašeg i pre vas, a to liči da će ostati tako i za neke naredne.

  •  Apsolutno ste u pravu. To je tema koja je sve aktuelnija, jer globalne klimatske promene su svakako prisutne. Evo i ovih dana vidimo kakve su pojave od Japana do Švedske, nešto nezabeleženo u ovom vremenskom periodu i jednostavno mi moramo da se prilagođavamo kao društvo celokupno, pa i poljoprivreda naravno kao najznačajnija privredna delatnost. Ne smemo više da dozvolimo da se iznenađujemo sa vremenskim prilikama, to jest neprilikama. Moramo adekvatnije da reagujemo. To podrazumeva i promenu nivoa svesti i načina razmišljanja, pristupa poljoprivrednoj proizvodnji od zasnivanja pa do žetve. Moramo se prilagođavati novonastalim uslovima i želim da napomenem da decenijama nije praktično ulagano u regionalne sisteme i podsisteme za navodnjavanje i to je ono što je problem svakako. Međutim, ova Pokrajinska vlada ima svakako strateško opredeljenje da se investira upravo u hidrosisteme i podsisteme za navodnjavanje. Na osnovu toga, angažovali smo finansijska sredstva preko Republičke vlade iz Abu Dabi fonda. Jedanaest projekata je u toku realizacije. Ukupna površina na koju treba da se omogući dovod vode po ovih 11projekata je negde oko 37.000 hektara. Završetak ovih radova očekuje se do 31.oktobra ove godine. Paralelno sa tim mi smo pripremili već projektno-tehničku dokumentaciju za novih 14 projekata sa kojima treba da se omogući dovod vode na novih 46.000 hektara. Sa tim projektima, upravo ovih dana se aplicira ka Abu Dabi fondu. Dakle, očekujemo odobrenje i početak realizacije a kako bi smo imali jednu dinamiku, kako bi ovo bio kontinualan posao, što i jeste zapravo strateško opredeljenje ne sekretarijata za poljoprivredu nego cele Pokrajinske vlade. Mi smo prošle godine izdvojili dodatna finansijska sredstva iz rebalansa budžeta, oko 126 miliona dinara za pripremu projektno-tehničke dokumentacije za već treću fazu, dakle novih 13 projekata gde treba da se omogući dovod vode na novih oko 33.000 hektara. Ako zbirno posmatramo ove tri faze, 38 projekata i ukupno nove površine na koje treba da se omogući dovod vode oko 115.000 do 120.000 hektara.

Jel te stavke spadaju u one gde su pare za projekte potrošene ili gde nisu uspele da se realizuju?
-  Upravo se ta sredstva realizuju.

Ako govorimo o dobrom tempu, tako što postoje i one zone koje nisu uspele da sprovedu projekte za koja su sredstva opredeljena. Zato pitam, jel tu vodoprivreda ili ne?

  •  Ne, ja ne govorim ovde o tim projektima. Ovde su projekti koji su kompletirani. Mi smo fokus zaista u drugoj polovini po formiranju Pokrajinske vlade, u drugoj polovini 2016. godine uložili maksimum napora da kompletiramo projektno tehničku dokumentaciju da počnemo sa realizacijom ovih sredstava koja nam stoje na raspolaganju več 4-5 godina ali nažalost nije bilo dovoljno sluha od strane Pokrajinske administracije do 2016. godine da se ta sredstva stave u funkciju. Na ovaj način mi upošljavamo vodoprivredu s jedne strane, a sa druge strane pravimo dobru logistiku, dobru infrastrukturu za poljoprivredne proizvođače, da mogu sutra da se nakače na ove regionalne sisteme i podsisteme za navodnjavanje.

E kad smo stigli do njih i do onoga što se od njih očekuje, u toku su start up programi, Ipard programi. O kom mi to novcu pričamo kada se sve to sabere?

  •  Bitno je napomenuti ovo. Usko je vezano sa ovim Vašim pitanjem. Kada govorimo o vodoprivredi, ovo što smo pričali jeste usmereno pre svega na te veće kapitalne infrastrukturne projekte. Pravilno sa tim izdvajamo značajna finansijska sredstva za sufinansiranje nabavke sistema za navodnjavanje, opreme i sve ono što je neophodno da poljoprivredni proizvođači svoje površine navodnjavaju. Moram da napomenem da smo značajno više izdvojili finansijskih sredstava 2017. u odnosu na 2016. godinu, oko 60% više finansijskih sredstava. Ove godine 2018. još više u odnosu na prethodnu 2017. Sa nekih maksimalnih 300 miliona od 2016. godine sada smo u 2018-toj godini na 500 miliona dinara izdvojenih za nabavku sistema za navodnjavanje. I istovremeno povećali smo procentualno iznos povraćaja u odnosu na investiciju. Do 2016-te godine to je bilo 50% , sada je za sve poljoprivrednike do 60% u odnosu na investiciju a za tri kategorije koje smo posebno prepoznali, to su mlađi od 40 godina, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava i oni koji se bave proizvodnjom u otežanim uslovima, oni mogu i do 70% u odnosu na realizovanu investiciju. Ili ako to gledamo nominalno finansijski, maksimalan iznos je bio 8 miliona dinara do 2016-te godine, od tada to je 10 miliona a za ove tri kategorije čak 11 miliona dinara bezpovratnih finansijskih sredstava. I onda dolazimo i do start up prograna. Program koji smo prvi put sproveli 2017-te godine zajedno u saradnji i koordinaciji sa ministarstvom poljoprivrede smatrajući da nije više dovoljno da deklarativno podržavamo ostanak mladih na selu, da i mi iz poljoprivrede moramo da damo svoj doprinos ostanku mladih na selu, da ih animiramo da se bave poljoprivrednom proizvodnjom a to ne može rečima da se učini. To mora konkretno finansijskom podrškom da se omogući i od 2017- te godine mi sprovodimo start up program, podrška mladim ljudima do 40 godina da ostanu na selu i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Počeli smo prošle godine sa 100 miliona dinara, ove godine sa dvostruko više finansijskih sredstava, 200 miliona dinara za početak poljoprivredne proizvodnje, a ako tome dodamo i novac Ministarstva poljoprivrede onda dolazimo do značajnijih finansijskih sredstava. Prošle godine po tom osnovu oko 800 novih mladih poljoprivrednika je uključeno u poljoprivrednu proizvodnju.

Stiče se utisak da se radije opredeljuju za te programe nego za Ipard programe.

  •  Postoji takvo mišljenje, apsolutno ste u pravu. Prevashodno mislim da je razlog tome što su naši poljoprivredni proizvođači naviknuti na nacionalne mere, bilo na lokalnom, pokrajinskom ili republičkom nivou i naizgled se čini da je jednostavnija administracija kada su u pitanju nacionalne mere, međutim ono što je neophodno je da se prilagođavamo Ipard programu finansijskim sredstvima koji nam stoje na raspolaganju od strane Evropske unije, konačno po prvi put imamo mogućnost da pare iz Evropske unije dođu u poljoprivredno gazdinstv  kod naših domaćih poljoprivrednih proizvođača.

Postoji još jedna teza, onako je nezvanično da se više opredeljuju za domaće pare nego za strane jer stranci, kažu bolje kontrolišu kako su pare upotrebljene. Koliko je ta teza tačna?

  •  Apsolutno iz stalnog razgovora sa poljoprivrednicima postoji i ta vrsta njihovog otpora da kažem, ali ja verujem da to nije dovoljan razlog da mi ne iskoristimo pare koje su nam na raspolaganju od Evrope. Teško je prihvatiti, složićete se samnom da ukoliko je veća kontrola, ja ću odustati od tih finansijskih sredstava. Ukoliko se ja bavim poljoprivrednom proizvodnjom i koristim sredstva za adekvatnu namenu i za ono zapravo za šta su mi sredstva i neophodna, ja nemam nikakav problem sa kontrolom. Neka dođe ko god hoće da to iskontroliše. Ako sam ja iskoristio sredstva namenski i u skladu sa važećim pravilima. Ono na čemu smo insistirali od 2016-te godine pa na ovamo jesu zapravo kontrole i za naše pokrajinske mere.

Da li su merljivi efekti tih mera?

  •  Da.

Dakle, Peri Periću ste dali toliko i toliko para da vam napravi sistem za navodnjavanje. Jel neko posle prekontroliše da li je Pera Perić imao veće prinose?

  •  Apsolutno. U tu funkciju smo stavili sve poljoprivredne savetodavce na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine i oni izlaze na teren. Najpre rade nultu kontrolu, pre nego što se uopšte poljoprivrednik upusti u investiciju, a nakon realizovanja investicije izlazi na završnu kontrolu i tek kada je sve urađeno zabeleži se na terenu, napravi se zapisnik sa fotografijama ali isto tako i u narativnom smislu i sa priloženim računima. Tek tada ide isplata bespovratnih finansijskih sredstava od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Mi smo i na taj način želeli da pripremimo naše poljoprivredne proizvođače za ono što ih očekuje kroz Ipard a ja sam siguran da će to sa našim približavanjem Evropskoj Uniji svakako biti i standard koji će favorizovati nacionalne mere. Mi smo zauzeli taj pristup kako bi ne samo rigorozno kontolisali naše poljoprivrednike nego i pripremili ih za sve ono što ih očekuje.

Čini se da je politička borba oko sredstava za poljoprivredu negde mekša nego u nekim drugim sferama.

  •  Iz tog razloga mi je zaista zadovoljstvo što imam priliku da budem na čelu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu jer postoji jasno strateško opredeljenje s jedne strane Pokrajinske vlade da se značajnija finansijska sredstva izdvajaju za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i činjenice govore tome u prilog. Budžet u 2017-oj godini je veći u odnosu na 2016-tu godinu za oko 11%. U 2018-toj godini je nešto malo veći u odnosu na 2017-tu godinu. Zadržali smo taj trend rasta i zaista su to značajna finansijska sredstva pre svega usmerena ka poljoprivrednim proizvođačima. Moram napomenuti takođe, brojke najbolje govore. Gotovo dvostruko više para u 2017-toj godini je usmereno direktno ka poljoprivrednim proizvođačima nego što je to bio slučaj u 2016-toj godini.

Možda zato imate podršku „od gore” za poljoprivredu.

  •  Ja verujem, i zaista kao što ste Vi rekli, imamo dobru komunikaciju, saradnju sa Skupštinskim odborom za poljoprivredu i svi predlozi sa kojima izlazimo pred odbor za poljoprivredu najpre a potom pred Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine jesu utemeljeni na struci, utemeljeni na nauci, na praksi sa druge strane jer razgovaramo u kontinuitetu i sa poljoprivrednim proizvođačima osluškujući njihove potrebe ali isto tako i sa strukom i naukom sa svima onima koji su relevantni u poljoprivredi, kako bi smo došli do optimalnih mera agrarne politike Vojvodine. I upravo agrarni budžet jeste i kvalitetniji i pored ovog kvantitativnog uvećanja u smislu da imamo više para agrarni budžet Vojvodine i kvalitativniji u smislu unapređenja postojećih mera agrarne politike ali isto tako uvođenja novih mera.

Koje konkurse još planirate da otvorite do kraja godine i hoće li biti dovoljno dugo oglašeni da svi čuju za njih?

  •  Kada govorimo o konkursima samo da iskoristim priliku da kažem da kroz rebalans budžeta koji je u junu usvojen u Skupštini autonomne pokrajine Vojvodine obezbedili smo dodatna finansijska sredstva za poljoprivredu i na taj način zadovoljićemo gotovo sve potrebe poljoprivrednika koji su konkurisali za nabavku sistema za navodnjavanje i za nabavku protivgradnih mreža. Kažemo protivgradnih mreža ali i to je jedna od inovacija. Do 2016-te godine to je bilo samo za protivgradne mreže a sada je to i za antifros sisteme, za mreže za sečenje. Proširili smo set mera. Za te namene smo obezbedili dodatna sredstva rebalansom i gotovo svi poljoprivrednici koji su konkurisali biće isplaćeni u ovoj godini. U kontekstu aktuelnih konkursa, želim da napomenem da je aktuelan konkurs vezan za proizvodnju i preradu mleka na poljoprivrednim gazdinstvima, uvođenje standarda Evropske unije, želimo da pomognemo našim proizvođačima i prerađivačima mleka da dostignu neophodne standarde kada je u pitanju i proizvodnja i prerada. Pored toga aktuelan je konkurs za uvođenje i kontrolu i sertifikaciju zdravstveno bezbedne hrane za kvalitete koji usko idu sa tim, za oznaku geografskog porekla. Takođe konkurs za lovstvo je aktuelan, te ovom prilikom pozivam sva lovačka udruženja da konkurišu, iskoriste pravo na bespovratna finansijska sredstva. Zatim, očekuje nas konkurs za uvođenje sertifikacije za organsku proizvodnju. Želimo da podržimo naše poljoprivredne proizvođače da idu ka organskom konceptu poljoprivredne proizvodnje jer smatramo da zaista ima dovoljno prostora za unapređenje i proširenje organske proizvodnje na teritoriji Vojvodine. Istovremeno po prvi put smo obuhvatili tim konkursom i nabavku priključne mehanizacije specijalizovane za organsku poljoprivrednu proizvodnju i ono što negde takođe želim da napomenem jeste da smo zajendički i sa Sekretarijatom za obrazovanje ali isto i sa Zadružnim savezom Vojvodine pokrenuli jednu inicijativu da se uvede predmet u srednjim poljoprivrednim školama – zemljoradničko zadrugarstvo i upravo želimo da finansiramo jedan projekat koji će približiti mladim ljudima u završnim razrednima srednjih poljoprivrednih škola neophodan nivo znanja i značaja u udruživanju poljoprivrednih proizvođača jer jedan od naših najvećih problema jeste upravo usitnjen prosečan posed - mali poljoprivrednici. Neophodno je tim mladim, koji u najvećem broju nakon završetka srednje poljoprivredne škole se vraćaju na gazdinstvo i nastavljaju poljoprivrednu proizvodnju, ukazati na značaj udruživanja, na značaj organizovanja zajedničke proizvodnje. Ali, sa druge strane kroz ovaj projekat želimo da im ukažemo i na mogućnosti i nacionalnih, ali i evropskih mera koje im stoje na raspolaganju, subvencije koje im stoje na raspolaganju, jer, nažalost, i dalje imamo značajan broj poljoprivrednika koji nisu u dovoljnoj meri informisani. Naši konkursi u ovoj godini idu upravo u prilog činjenici da smo bili dovoljno vredni prošle godine. Moji saradnici i ja smo napravili stotinak tribina širom Vojvodine prošle godine u cilju i nameri da približimo sve naše mere poljoprivrednicima u Vojvodini. Na osnovu toga imamo nikada veće interesovanje.

 Drugim rečima da poljoprivrednici još do kraja godine ne isuštaju olovku iz ruke.

  •  Upravo to.