- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Akcija lista Gazdinstva i Grada Novog Sada

 

IZBOR „PROIZVOĐAČA DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE”

Novi Sad, 6. novembar 2017.

Izvor: List Gazdinstvo

Naša redakcija više od pola godine „snima” prodavce na tržnicama u Novom Sadu, da bi uskoro neke od njih mogli istaći kao proizvođače dobre poljoprivredne prakse. Ovaj obiman posao finansijski je pomogao Grad Novi Sad i do sada to niko nije radio.

Sa saradnicima različitih specijalnosti i u kontaktima sa povrtarima, voćarima, kao i stočarima, sve bliže smo realnijoj oceni o tome ko u ovoj prvoj akciji provere kvaliteta zaslužuje priznanje – „Proizvođač dobre poljoprivredne prakse”

Saznanja o dobroj poljoprivrednoj praksi su u medijima retka tema, aliiposledice loše prakse koja značajno utiče na zdravstvenu bezbednost hrane. Mehanizmi kontrole hrane svedeni su na samokontrolu, koja zahteva visok moral proizvođača, ali i poznavanje agrotehnike, a pogotovo zaštite. Krajnji proizvod – rod se, uglavnom, sporadično kontroliše pre dolaska do kupaca. Dakle, kupac-potrošač je u opasnosti u korišćenju pojedinih roba. Primer: jabuke se godišnje prskaju do 25 puta, povrće na otvorenom desetak puta, karenca se ne poštuje...Potreban je iskorak prema dobavljaču robe za tržnice i to do njegove proizvodnje– njive, štale... Važan je poslovni intervju sa njim, snimak njegovog stila proizvodnje i dolazak do sigurnosti koju pokazuje dobra poljoprivredna praksa. To možemo sprovesti za desetak sektora proizvodnje i onim sigurnim u posao dati ogledni eksperimentalni znak – „poljoprivrednik dobre poljoprivredne prakse”.

Ovaj projekat ima za cilj da proizvođača otvori prema kupcu na tržnicama i da kod kupaca gradi poverenje. Bez analize i proizvodnje prodavca i informisanjakupca, partnerstvo se teško stiče. Istraživanja su pokazala da se proizvođači robe na tržnici ne prepoznaju u odnosu na preprodavce, nakupce i da se neposredni proizvođači i ne primećuju u trgovini voćem i povrćem. Kupci bi hteli da znaju ko je ko i šta o njihovoj ponudi kaže struka. Opredelenje ovog projekta je da prednost u analizi i afirmaciji da neposrednim proizvođačimai da to putem lista„Gazdinstvo” stigne do građana.

Značaj projekta se ogleda u složenosti i satkanosti iviše analiza, stručnih preporuka i ocena ponude na tržnicama, a sve zbog toga da se dođe  do nove vrednosti ponude robe na tržnicama u gradu i da o tome sve detalje sazna kupac- javnost. Ovo je put i do javnog zdravlja. Recimo, da bi nekome dali ocenu „dobra poljoprivredna praksa u tovu pilića” njemu će biti proverena stočna hrana u završnici tova i videće se da li pravilno hrani brojlere (bez antibiotika). Antibiotikeu hrani za piliće putem mesa unosi u organizam čovek i može doći do rezistentnosti, što je kod dece naročito opasno.

Mi, kao mediji, ovde uključujemo inspekcije, nauku i nastupamo legitimno u borbi za zaštitu zdravlja Novosađana. Ovim ćemo poslom podići nivo javnosti u radu kod mnogih institucija, a saznanja ćemo preneti građanima, dajući informacije i drugim medijima.Dakle, borba za zdravu hranu može biti i borba protiv sive ekonomije.

Cilj je podstaknuti dobru poljoprivrednu praksu i to medijski pratiti, a gradu dati novu sigurnost u izboru hrane..

Opšti cilj projekta je podizanje nivoa informisanosti o upotrebi i kvalitetu hrane sa tržnica. Ovim poslom želimo podstaći širi pristup ui praćenjukvaliteta tržnica, koji je trenutno u javnosti prisutan samo po cenama.Naše tržnice su među najuređenijima u regionu.

Kada se razvije analiza proizvođačke prakse, razviće se i želja za prestižem u ponudi. Potrebna je oštrina u zaštiti potrošača. Robe sa predoziranom hemijom dolaze na tezge, jer prodavac nastoji da boljom cenom uhvati tržište. (Najveća opasnost je rano voće i jagode.)

Ostvarene promene u praksi biće održive i dugoročne kada otvorimo ocenu kvaliteta ponude. To će ići korak po korak, ali će biti održivo i može biti multimedijalno.Želimo da jednog dana to radeinstitucije, a ne redakcije.

Pod lupom ovog projekta su gazdinstva, proizvođačke zadruge, savetodavne stručne službe, ali najviše proizvođači povrća, voća, mlečnih proizvoda i živinsog mesa koji snabdevaju tržnice u gradu i većim naseljima. Iz uvida kako rade i koliko poštuju dobru poljoprivrednu praksu nastaće priča i slika namenjena kupcima. U grupama proizvođača tražimo one koji poštuju agrotehničke i zoo mere. Njih afirmišemo  da bi kod drugih stvorili volju da i oni rade kako valja.

U analizu i projekat uključeni su proizvođači koji čine prsten oko grada, ali i dobavljači iz regiona koji tradicionalno snabdevaju grad (Potisje, Mačva, deo Srema...)

Izabrane su grupe proizvođača povrća, od kojih se pojedinci pojavljuju na tržnicama. Iz sektora povrća to su proizvođači iz Veternika, Rumenke, Gospođinaca, Ade, Mola, Begeča, PejićevihSalaša, Futog, Bački Petrovac, Čenej, Rumenka...

Grupa voćara: Irig, Rivica, Kovilj, Čenej, Čerević, Banoštor, Temerin, Šabac, Sremski Karlovci...

Proizvođači mlečnih proizvoda: Gospođinci, Mošorin, Bačko Gradište, Temerin, Kać, Kovilj, Šajkaš...

Proizvođači pilećeg mesa: Ravno Selo, Ruma, Bešenovo, Begeč, Futog, Kać, Rumenka, Žabalj, Temerin...

Stručni timovi vrše uvid u tok proizvodnje i proveravaju kako se proizvođači štite od kriznih tačaka. To je, uglavnom, prekomerna  upotreba hemije ili antibiotika. Gleda se čuvanje i trajnost robe. Navedene provere su izvodljive i mogu se ponavljati.

Bez prodajnih mesta na Kvantaškoj pijaci sam grad Novi Sad ima 1680 prodajnih mesta (tezgi), a u Petrovaradinu 70 i u Sremskoj Kamenici 67 prodajnih mesta. Ovo dovoljno govori da je ovde reč o „tržišnoj industriji”, koja plasira stotine tona hrane koja se dovoljno ne kontroliše niti se njen kvalitet afirmišeputem medija. Ovaj projekat ima tu namenu.

Postoji mogućnost da ovi proizvođači učestvuju i na izložbi hrane u gradskim četvrtima – u mesnim zajednicama, da pruže promotivne cene i da steknu novo poverenje.

CILJ AKCIJE

Rezultati i ciljevi projekta, između ostalog, mogu se svesti na sledeće:

-         Informisanje građana o kvalitetu ponude sa tržnicai dokazanoj brizi grada za kvalitet ponude;

-         Afirmacija uzornih ponuda;

-         Uključivanje većeg broja proizvođača u široki front za zdraviju hranu;

-         Isticanje grada Novog Sada kao otvorenog tržišta za poljoprivredne proizvode;

-         Informisanje poljoprivrednika o napretku samokontrole u proizvodnji;

-         Ustanovljavanje novog institucionalnog oblika u oglednoj fazi u oceni kvaliteta – „dobre poljoprivredne prakse.

POZIV POTROŠAČIMA

Pozivamo potrošače da nam svoja zapažanja o ponudi na tržnicama u Novom Sadu upute na adresu: agroprofit.udruzenje@gmail.com. Istovremeno molimo Novosađane da učestvuju u anketi koji naši saradnici sprovode među kupcima, odnosno potrošačima robe na tržnicama.