- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Aktuelno

 

MINISTAR NEDIMOVIĆ NA PUTU SVOJIH OBEĆANJA

Beograd, 13. jul 2017.

List „Gazdinstvo”

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović nakon ponovnog izbora na tu funkciju ima priliku da u ovom poslu ostane više od dve godine, što se sa ministrima poljoprivrede u prethodnim vladama retko događalo. Ministar Nedimović je od početka svog prvog izbora, kao i u periodu promene premijera, unosio u program Ministarstva nove mere ili je već postojeće proširio, a sve to bez priliva novca u Agrarni budžet nije ostvarljivo. Dolaze dani velikih poslova, jer se sa pravilnicima i podzakonskim aktima dosta otezalo i zbog toga su sada u Upravi za agrarna plaćanja desetine hiljada zahteva za podsticaje, premije, subvencije... U ovoj upravi nedostaje najmanje 20 izvršilaca.

Dobrim ponudama prema gazdinstvima Nedimović je podstakao mlade da predlaže programe za ostanak na selu, gazdinstva da investiraju u mehanizaciju, objekte, preradu, silose, nabavku priplodnih grla... To se godinama nije planiralo u razumnoj meri i navala je razumljiva.

Ako se ispune zahtevi gazdinstava, na njihova imanja uz pomoć države stići će više od 1.200 novih traktora. To se nije dogodilo još od sprovođenja „zelenog plana”, kada je domaći traktor po povoljnim uslovima i bez mnogo papirologije dobio svako ko je bio zainteresovan.

Nedimović kao novi ministar u sektoru koji vodi je pred velikim poslom i stotinama otvorenih pitanja. Najveća obaveza njega i Vlade je pronalaženje para za isplatu u ovoj godini svih zahteva po prijavama za podsticaje i bespovratan novac. Ta suma novca za objavljene pozive i data obećanja se kreće oko 6-7 milijardi dinara ili o trećini iznosa subvencija koje prevazilaze iznos od 25 milijardi dinara. Nije ovde reč o lošem planiranju potrebnog novca za agrarni budžet, već o realnim potrebama gazdinstava, koja bi, da se ovo nije desilo, u ovoj godini za razvoj dobila manje novca nego lane. I taj iskorak zaslužuje podršku!

Istina, sa više uvažavanja podataka sa terena ponude za podsticaje mogle su biti i realnije ili da se vezuju za specifičnost pojedinih regiona. Za to je do sada govoreno da nije moguće, a kada vidite javni poziv za pomoć zadrugama gde se pominju okruzi onda se vidi da to može i da je to korisno.

Zašto Nedimović nije izdržao u nastojanju da se ove godine značajno pomognu voćari i povrtari sa dobijanjem traktora koji imaju hermetičke kabine, neophodne kod prskanja, nije jasno. U prvoj podeli, koja se svela na 120 traktora, su dobila i ona gazdinstva i porodice  koje već imaju ove mašine. Bilo bi bolje da je traktor dobilo lice kojem je to prvenac ili drugi, a ne treći ili četvrti?

Okupljeni saradnici oko Nedimovića ispustili su priliku da pojedine investicije svedu na okruge ili lokalnu zajednicu sa navođenjem vrste i mesta za investicije. To bi bio pun pogodak i prava utakmica za ulaganje u objekte, preradu... Izostao je i model ortačkog finansiranja za skladišta, silose, hladnjače...

Za nastavak ministarskog posla Nedimoviću su potrebne kadrovske promene u kabinetu i sednica Vlade o merama agrarne politike i to ne zbog promena, koje pominje ministar Milan Krkobabić, već zbog započetog posla i isplata obaveza. Nije opravdano niti ozbiljno za Vladu i resore da se govori o suficitu u kasi, a da država duguje poljoprivrednicima za tovna grla iz prošle godine, kao i za neke nabavke sitne mehanizacije i opreme. Zašto ti nalozi stoje u Trezoru? Ko i zbog čega ih drži u fijoci? Dakle, ministar ima dva problema – dug od lane i nova davanja za razvoj oko 6-7 milijardi dinara. Prenošenje ovih davanja u iduću godinu značilo bi da ministarstvo radi na veresiju i da se za taj iznos u 2018. godini umanjuje agrarni budžet. Bez dodatnih para većina prijava za dobijanje bespovratnih sredstava iz državne kase ostaće obična poštanska pošiljka.

Pravi potez Vlade u ovom času u raspravi o poljoprivredi bio bi da se iz rezervi za realizaciju ovogodišnje agrarne politike izdvaje četiri milijarde dinara, a da u Ministarstvu poljoprivrede pronađu u preraspodeli tri milijarde dinara.

Ovakvi potezi su izvodljivi, jer se državna kasa puni redovno. Ova mera nije suprotna ni jednom delu zajedničke evropske politike u poljoprivredi. Njihove zemlje izdvajaju od 170-250 evra po hektaru i bez ograničenja površina, a mnoge imaju i jeftinije pogonsko gorivo. Ovakav odnos Vlade prema poljoprivredi dobio bi podršku u celom sektoru, jer izrečena obećanja ministra su realnost i hrabrost.

Deoba rešenja o pravima na podsticaje u ovoj godini, a isplate u narednoj, je pucanje agrarnog budžeta i nezakonska mera, što svi odgovorni i znaju.

U sušnoj godini i u uzburkanom tržištu gotovo svih proizvoda, povećanje podsticaja, pre svega u razvoju, otvara prostor za napredak desetak hiljada gazdinstava koji se ovim poslom ne bave iz hobija, već im je to zanimanje.

Ministar je ovih dana najavio nove programe i poručio da će se propisi menjati u korist sela.

-     Želimo da stvorimo takve zakonske preduslove gde proizvođači mogu svoje proizvode da prodaju na licu mesta, naravno poštujući kriterijume bezbednosti hrane - rekao je ministar Nedimović koji je nedavno otvorio prvi festival vina i hrane „Vinski park” u Sremskoj Mitrovici.

On je rekao da smo imali situaciju, da ukoliko neko želi da se bavi preradom i to proda, morao je da zadovolji kriterijume kao da je reč o najrazvijenim kompanijama na svetu.

Nedimović je najavio da će u narednih nekoliko meseci ministarstvo napraviti koncept da svako domaćinstvo, svako gazdinstvo može da se registruje i iznese svoje proizvode na tržište, bilo da je reč o siru, prerađevinama od mesa, vinu ili drugim proizvodima.

-     To je jedan od načina na koji se razvija svako mesto u Srbiji i svako selo. Na taj način ne prave se veliki troškovi u transportu robe - objasnio je Nedimović i dodao da je u svetu nastupila afirmacija malih farmera.

-     Mi ćemo dati novac iz budžeta Republike Srbije, 50 odsto za opremu koja im je neophodna da bi se bavili svojim poslom, za one koji se bave preradom mleka, preradom mesa ili preradom grožđa. Za područja  sa otežanim privređivanjem izdvajaće se i više novca, uz 65 odsto povraćaja - poručio je ministar.

IZVOZ U RUSIJU SIMBOLIČAN

Sektor agrara je ključna grana u izvozu srpskih proizvoda na tržište Rusije, a ubedljivo najveći rast u ovoj godini zabeležen je  u izvozu mesa i jabuka, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede nakon sastanka ambasadora Ruske Federacije u Srbiji Aleksandra Čepurina i ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića.

U prvih pet meseci ove godine u Rusiju smo izvezli poljoprivredne proizvode u vrednosti od 142 miliona dolara (što je svega 11 odsto ukupnog izvoza agrara). Ukupan izvoz u 2016. vredeo je 321 milion dolara.

Srbija prema Ruskoj Federaciji nije izvršila sve obaveze u oblasti veterine, a svi rokovi su probijeni i to može uticati na dalje poslove, saznaje naš list.