- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Asocijacija stočara Srema i Mačve

 

DOMAĆE SVINJARSTVO UGROŽAVA NISKA CENA TOVLJENIKA I UVOZ ŠKART MESA

Sremska Mitrovica, 22. decembar 2020.

Asocijacija stočara Srema i Mačve, u kojoj su uglavnom odgajivači i tovljači svinja, obratila se ministarstvima trgovine i turizma i poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da hitno reaguju i pomognu da se zaustavi sunovrat u ovoj proizvodnji. Farmeri su nezadovoljni zbog niskih otkupnih cena i dozvoljenim uvozom mesa najlošijeg kvaliteta. Asocijacija procenjuje da će mnogi odustati od ovog posla. Ljudi gube i volju i želju za radom, kaže Zoran Erić, predsednik i dodaje da se mnogi domaćini javljaju njemu i da „traže organizovanje i delovanje da bi se izvukli iz propadanja”. U najlošijoj situaciji su mali i srednji farmeri.

U analizi za razgovore sa državnom administaracijom Asocijacija stočara tvrdi da su pod pritiskom i da više ne mogu čekati rešenja. U ovom dokumentu još piše:

***

Zoran Erić

Svakog dana imamo pozive i pritiske iz svih krajeva Srbije da se krene ka rešenju problema. Da bi došli do rešenja tražimo organizovanje sastanka Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva trgovine i turizma sa predstavnicima odgajivača svinja, trgovačkim lancima, mesoprerađivačima i klaničarima kako bi se pokušao naći nekakav model da se problem reši. Izlaz iz krize je da se postave pravila igre za sve jednako, za odgajivače svinja, trgovce i prerađivače. Primarnu stočarsku proizvodnju u Srbiji uništava uvoznički lobi, na prvom mestu megamarketi koji uvoze i prodaju meso lošijeg kvaliteta, a  potom domaću  klaničnu industriju uslovljavaju sa cenom mesa kako bi se našla u vitrinama megamarketa. Kasne sa rokovima plaćanja, a to se sve najviše odražava na krajnjeg u lancu – primarnog proizvođača. U našu zemlju je prošle godine ušlo gotovo million svinja u formi smrznutog mesa i mesa najlošijeg kvaliteta, dobro poznati MOM (mašinski otkošteno meso), koje se stavlja u suhomesnate proizvode i prerađevine. Prema podacima RSZ Srbija je prema broju svinja trenutno na nivou 1959.godine. Zbog toga predlažemo razgovor na sledeće teme:

- Deklaracija na suhomesnatim proizvodima uglavnom nam je nedostupna, jer se šunke, salame i kobasice prodaju u rinfuzu. Da ovi proizvodi nisu dobar izbor za svakodnevno konzumiranje, nije nepoznata činjenica, ali malo ko zna šta zapravo sadrže. Ovi proizvodi su napravljeni od čuvenog MOMa (mašinski otkoštenog mesa), imaju veliki procenat kalcijuma koji izaziva poremećaje u organizmu konzumenata, a to su u najvećem broju DECA. Pileće salame sadrže i brojne emulgatore koji se kriju iza raznih E oznaka u kombinaciji sa brojevima, te je prostim čitanjem deklaracije nemoguće zaključiti šta zaista jedemo u sendvičima. Ne govori li nam dovoljno činjenica da je MOM Evropska unija zabranila prvo u hrani za ljude, a zatim i u onoj za pse i mačke. Na tržište Srbije je iz EU u prethodnih devet meseci uvezeno, prema podacima PK Srbije,16.000 tona svinjskog mesa i mesnih prerađevina u vrednosti od 44 miliona evra. Uvoz mesnih prerađevina nije opterećen carinom i prelevmanima. Imamo slučaj da su dve klanice Juhor i Neoplanta prestale da kolju svinje, nego uvoze meso i rade samo preradu. Silbo velika uvoznička firma iz Šimanovaca svaki dan uveze dva kamiona viršli iz Italije, što je otprilike kao da su uvezli 1.000 svinja. Ako želimo da sačuvamo i zaštitimo, pre svega, zdravlje naše dece, a potom i domaću proizvodnju instrumentima koji su nam dostupni potrebno je:

- iznos uvoznih prelevmana na uvoz mesa, koji se pokazao da nije dovoljno efikasan, treba da bude uvećan;

- uvesti kvote za uvoz smrznutog mesa;

- uvesti kvote, prelevmane i carinu na uvoz prerađevina;

- ako se odobrene kvote probiju treba uvesti progresivnu metodu oporezivanja.

- Rokovi smrznutog mesa razlikuju se od vrste. Svinjsko meso može da se čuva zamrznuto šest meseci, juneće i goveđe do godinu dana, a pileće tri meseca.  Zato je bitno da vidno bude obeležen datum kada je životinja zaklana i koji je datum kada je meso prvi put zamrznuto.  Takođe je potrebno u trgovinama jasno obeležiti i odvojiti domaće NON GMO od mesa iz uvoza.

- Naša klanična industrija i trgovački lanci imaju rezerve i u mesu i u novcu, što je ostvareno neumerenim uvozom na štetu domaćih farmera kao i zbog toga što je cena mesa u maloprodaji formirana na cenu žive vage od 170 din. Cena živih svinja se mora vratiti na nivo ekonomski isplative proizvodnje, jer nije u redu da jedni učesnici u proizvođačkom lancu ostvaruju extraprofit, a da drugi gase svoju proizvodnju. Trgovački lanci i klanična industrija moraju deo tog extraprofita da usmere u fond iz koga će se obeštetiti primarni proizvođači povećanjem subvencije po predatom tovljeniku sa 1.000,00 din na 3.000,00 din i subvencije za priplodne krmače na 20.000,00 din.

- Sojina sačma kojom se hrane životinje u EU je GMO i ima 20% nižu cenu od naše NON GMO, pa su samim tim i inputi u proizvodnju u EU niži. Da bi se i naši inputi bar malo smanjili, sada kada su cene žitarica i soje porasle, potrebno je PDV na sojinu sačmu i sojinu pogaču vratiti na 10%.

- EU države su zbog korone prestale sa međusobnom trgovinom, velike količine mesa i prerađevina vraćene su u EU iz Azije zbog prisustva virusa. Da li se kod nas vrši kontrola uvezenih prerađevona na Covid-19? Da li je sad momenat da zaustavimo uvoz prerađevina i krenemo sa oporavkom domaće proizvodnje svinja i prerađivačke industrije?!

- Korona kriza trebala nas je osvestiti o stanju u srpskom agraru i pokazati kakva nam je poljoprivredna suverenost i samodostatnost, i koliko je poljoprivreda važna za opstanak, proizvodnje i života u ruralnim područjima. Statistika iznosi podatak da je samodovoljnost u pogledu svinjske proizvodnje oko 70 posto. Zar onda nije paradoks gde mi malo proizvodimo da i to ne možemo prodati po normalnim cenama? Niko ne očekuje da se obogati, nego je pitanje da se preživi. Stoga uočeni problemi u svinjarstvu ne smeju se prepuštati slučaju, nego je nužna hitna akcija, jer u pitanju je opstanak (oko 6.000 malih i srednjih gazdinstava iz Srema i Mačve bavi se ovom delatnošću) i egzistencija primarne domaće proizvodnje svinja uopšte – zaključili su u Asocijaciji stočara Srema i Mačve.



---
 
Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---


--- Kako Povećati Prinos 
---  
---> KLIKNITE OVDE! <---



--- Besplatni Agro Saveti 
---
---> KLIKNITE OVDE! <---