- TRŽIŠTE - /11.12.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.76 din/kg , pšenica 17.80 din/kg , soja 48.20 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.45 din/kg , pšenica 14.47 din/kg , soja 36.67 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.36 din/kg , pšenica 13.30 din/kg , soja 33.97 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.33 din/kg , pšenica 18.81 din/kg , soja - ;

BEZ SUBVENCIJA MESO JOŠ SKUPLJE

 

Beograd, 9. avgust 2016.

Izvor: Večernje novosti

Cene svinjskog i pilećeg mesa, koje su drastično skočile peslednjih nekoliko nedelja, stručnjake u Srbiji uopšte ne čude. Kako kažu, sve što je ova država uradila za srpske poljoprivrednike i stočare, vodilo je ka njihovoj propasti. Ovo je, smatraju, samo početak. I dok je svinjetina poskupela za oko 30 odsto, u zavisnosti od trgovačkih lanaca, cena piletine narasla je 20 procenata.

- Jedan od glavnih razloga strmoglavog rasta cena svinjskog i pilećeg mesa su niske subvencije koje država daje domaćim poljoprivrednicima - ističe profesor Miladin Ševarlić, agroekonomista. - U biljnoj proizvodnji ona je smanjena poslednjih godina pet puta, sa 100 na 20 hektara, a ove godine, ratari dobijaju 4.000 dinara umesto 12.000 za hektar. Država obrazlaže da nisu smanjene subvencije za stočarsku proizvodnju, ali je to apsurd, jer se tu koriste proizvodi iz biljne proizvodnje.

Prema rečima profesora Ševarlića, stav predstavnika Ministarstva trgovine ukazuje na pravu pozadinu skoka cena svinjskog mesa, a ona je u interesu lobija i lobista iz Evropske unije.

- Svi oni žele da plasiraju svoje proizvode od svinja i živine hranjene genetički modifikovanom hranom - objašnjava profesor Ševarlić. - Time čine nelojalnu konkurenciju srpskim seljacima, a o razlici subvencija naših i evropskih stočara nemoralno je i govoriti. A. podizanje cena u ovakvoj ekonomskoj situaciji, u kakvoj se nalazi srpski potrošač, potpuno je apsurdno i izazvaće novo smanjenje potrošnje. Uz to, iz društveno organizovanih tokova, preseliće potrošnju u zonu sive ekonomije.

Kako objašnjava Ševarlić, razlog poskupljenju mesa leži i u hendikepu srpske poljoprivrede, gde postoje odsustvo udruživanja i zatiranje zadrugarstva, od strane države. A bez zajedničke nabavke stočne hrane na veliko po nižim cenama i grupnog plasmana tovljenika u pojedinačnom poslovnom aranžmanu sa klaničarima. srpski poljoprivrednici uvek će biti gubitnici.

- Pojedini inostrani investitori, kao što je "Mitros" iz Sremske Mitrovice, i pored završetka tehničko-tehnološke izgradnje i iskorišćenih subvencija države od 17.667 evra, po radnom mestu, za 300 radnika, još ne funkcioniše na tržištu otkupa svinja - objašnjava Ševarlić. - To znači da ili nemaju svinje, ili neće da prihvate cenu. Kako to da u Srbiji ima para za inostrane investitore, a nema za realizaciju nacionalnog projekta izgradnje u javno zadružno partnerstvo tridesetak otkupno doradnih i distributivnih centara. To je potreba 628.000 porodičnih gazdinstava, koja su prepuštena sama sebi.

***

Svinjsko meso je poskupelo jer ne postoji dovoljan broj živih tovljenika, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS.

- Povećana je zbog nestašice i otkupna cena tovljenika - priča Budimović. - A svinja nema jer je početkom godine bila izuzetno niska cena prasadi i tovljenika, pa su stočari poslovali u gubitku. Vodeći se time, nisu hteli da stavljaju prasad u tov. Ujedno je i u EU došlo do povećane potražnje, jer su velike količine otišle u Kinu. Kako priča Budimović, ne možemo da pričamo o tome koliko će to da traje, ali nema realnih osnova za dalji rast cena živih svinja i mesa. Isto je i sa piletinom. Imali smo višak jednodnevnih pilića, koje je trebalo staviti u tov.