- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

BRANISLAV GULAN: ZADRUGE SPASAVAJU SELJAKE

 

Beograd, 27. april 2017.

Izvor: Ve─Źernje novosti

  • Pomenuti Zakon po definiciji i principima razlikuje se od odrednica Me─Ĺunarodnog zadru┼żnog saveza

Srbija je jo┼í krajem 2015. godine, posle skoro dve decenije ─Źekanja, dobila novi Zakon o zadrugama, ali ovaj propis nije uneo velike promene u srpsko zadrugarstvo. Gotovo godinu i po dana od usvajanja vidi se da su promene koje je doneo - samo kozmeti─Źke.

Jer, tek prvi koraci su napravljeni u vra─çanju neopravdano oduzete imovine (od nekoliko hiljada objekata i oko 200.000 hektara zemlje), a seljacima su ukinute ┼ítedno-kreditne zadruge i niz drugih privilegija koje u┼żiva 800 miliona zadrugara u svetu, organizovanih u ─Źak 750.000 zadruga.

Zadru┼żni poslenici isti─Źu da je to rezultat ─Źinjenice da su zakon pisali ljudi van zadrugarstva, a u zakon je uklju─Źeno veoma malo predloga sa tri velike javne rasprave u Ni┼íu, Novom Sadu i Beogradu. Dokaz za to je i mali broj zemljoradni─Źkih zadruga, koji nikako da stigne brojku od 2.000 aktivnih!

Prema poslednjim podacima, u njima je 123.000 zadrugara, a sve su organizovane u 16 zadru┼żnih saveza. U njima je zaposleno oko 10.000 radnika, koji nisu zadrugari, niti su na pozicijama direktora.

"Pomenuti Zakon po definiciji i principima razlikuje se od odrednica Me─Ĺunarodnog zadru┼żnog saveza. Pravo je svake dr┼żave da defini┼íe zadrugu po svome, a rezultat ─çe zavisiti od dobre ili lo┼íe odluke", ka┼że mr Slobodan Siv─Źev, vi┼íedecenijski zadru┼żni poslenik. "Sad nam se javljaju i nude klasteri, koje smo ve─ç imali, samo smo ih druk─Źije zvali, a to su bile reprozajednice", obja┼ínjava Siv─Źev.

Za klastere je ina─Źe karakteristi─Źno udru┼żivanje preduze─ça, a za zadruge udru┼żivanje ljudi. U tom novom izmenjenom zakonu ne postoje ┼ítedno-kreditne slu┼żbe, na ─Źemu se u svetu temelji ova vrsta udru┼żivanja.

Prva zadruga na teritoriji dana┼ínje Srbije osnovana je u Ba─Źkom Petrovcu 1846. godine. Prva kreditna zemljoradni─Źka zadruga osnovana je 1894. u selu Vranovu, kod Smedereva. Ve─ç slede─çe godine osnovan je Glavni savez srpskih zemljoradni─Źkih zadruga, a tri godine kasnije donet je prvi zakon koji je regulisao ovu oblast. Do 1900. godine, u Srbiji je bilo vi┼íe od 650 zadruga, a osnivane su kao odbrana od zelena┼ía i osiroma┼íenja seoskog stanovni┼ítva.

Pred Prvi svetski rat u Srbiji je radilo vi┼íe od 800 ovih udru┼żenja! Posle rata, konsolidovane su tek tridesetih godina. A, neposredno pred Drugi svetski rat bilo ih je vi┼íe od 3.500! Posle Drugog svetskog rata, 1949. godine, donet je Osnovni zakon o zemljoradni─Źkim zadrugama koji ih je definisao kao "ekonomske organizacije u koje se radno selja┼ítvo udru┼żuje radi unapre─Ĺenja poljoprivredne proizvodnje, podizanja svog ┼żivotnog standarda i izgradnje socijalizma na selu".

Privredna reforma 1965. godine, me─Ĺutim, desetkovala je zadruge. Manje su se utapale u ve─çe, ili pak u druge organizacije gube─çi zadru┼żni identitet, a njihova imovina i danas je predmet mnogih sudskih sporova.

Posle Ustava iz 1974. usvojen je Zakon o udru┼żivanju zemljoradnika, zadru┼żni savezi su ponovo dobili status pravnog lica - ali bez imovine, koja je prethodno priklju─Źena poljoprivrednim kombinatima kao gigantskim sistemima, s preradnim i drugim kapacitetima. Iako im je novi zakon vratio status, nije i imovinu! Iako je Zakon o zadrugama iz 1990. godine propisao da se zadru┼żna imovina vrati ranijim korisnicima, ┼íto je potvr─Ĺeno i 1996. godine, neznatan broj zadruga i zadru┼żnih asocijacija uspeo je u tome.

A, samo u Vojvodini, nacionalizacijom je oduzeto oko 700.000 hektara oranica, pa je za ispravljanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemlji┼íta, potrebno da dr┼żava izdvoji najmanje 800 miliona evra! Me─Ĺutim, dosad je vi┼íe od 120.000 hektara zadru┼żne imovine ─Źak i privatizovano.

Zakonom iz 1996. decidirano je utvr─Ĺena obaveza da se imovina ranijih zadruga, koja je organizacionim i statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima - vrati zadrugarima. Ukoliko ta zadruga ne postoji, imovina se vra─ça zadruzi iste vrste koja posluje na podru─Źju nekada┼ínje.

Iako je imala titulara i vlasnika, u me─Ĺuvremenu, zadru┼żna imovina je u nezakonitoj plja─Źka┼íkoj privatizaciji u poslednje dve decenije dobila nove vlasnike! Zadrugama, ponajvi┼íe onima u Vojvodini, danas se duguje oko 200.000 hektara plodnih oranica.

Razvoj sela danas mogu da ponesu jedino zadruge i mala i srednja preduze─ça koja bi zapo┼íljavanjem mladih stru─Źnjaka obezbedila kriti─Źnu masu kadrova za br┼żi transfer tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju i uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih delatnosti.