- TRŽIŠTE - /09.10.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 13.97 din/kg , pšenica 17.60 din/kg , soja 36.30 din/kg ; /09.10.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.60 din/kg , pšenica 19.66 din/kg , soja 36.30 din/kg ; /09.10.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.81 din/kg , pšenica 15.19 din/kg , soja 33.18 din/kg ; /09.10.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.36 din/kg , pšenica 21.01 din/kg , soja - ;

BUDI SE SVEST O EKOLOŠKOJ POLJOPRIVREDI

 

Apatin/Sombor, 28. novembar 2018.

Izvor: RTV

  • Zemlju nije dovoljno samo imati, zemlju treba i čuvati. Pojedina istraživanja pokazuju da je ekološka poljoprivreda mnogo efikasnija, jer ne samo da zadržava ugljenike u zemljištu, već smanjuje rizike natapanja istog raznim preparatima i pesticidima koje nosi konvencionalna proizvodnja. Polako se budi svest o ekološkoj poljoprivredi, eko supstratima, ali i organskim proizvodima, koji su sve više traženi na domaćem i stranom tržištu.

 Aleksandar Carić, tridesetpetogodišnji proizvođač ekoloških oplemenjivača zemljišta i humusa iz Apatina kaže da je pre pet godina počeo da se bavi ovim poslom u svom gazdinstvu, jer upravo u ekološkoj proizvodnji vidi budućnost, pa se bazirao i na biorazgradiv pejper pot za reznice u cvećartsvu i rasad u povrtarstvu. Kako se ova grana tek kod nas razvija, tržište je otovreno, jer je konkurencija mala.

 “Poljoprivredni proizvođači još uvek stidljivo probaju, jer nisu edukovani i očekuju da ih struka u to uputi. Puno se ovome priča, ali se malo na tome radi. Ekološka đubriva se najviše koriste za proizvodnju rasada pri proizvodnji povrća, za rasad i u plasteničkoj proizvodnji. U Srbiji, više nego u Vojvodin, takve susptrate koriste voćari i povrtari“, rekao je Aleksandar Carić, proizvođač organskog đubriva i supstrata.

O izvozu razmišlja, ali pre toga Carić ističe da se treba pozicionirati na domaćem tržištu.

“Za sada se razvijamo, a kada se dovoljno pozicioniramo na domaćem tržištu razmišljaće se o izvozu. Verujem da će se uz malo više edukacije naši proizvođači okrenuti ekološkim oplemenjivačima zemljišta koji se dobijaju od humusa glistenjaka", dodao je Carić.

U Poljoprivrednosj stručnoj službi Sombor ističu da se organska proizvodnja i upiotreba takvih đubriva tek razvija.

"Organska proizvodnja nije kod nas zaživela u širem obimu, ali nije ni u svetu toliko raširena, jer još uvek konvencionalna proizvodnja prednjači. I ako država daje subvencije nije zaživelo, ali nadajmo se da hoće. To pokazuju primeri nekoliko ozbiljnih sertifikovanih proizvođača koji svoje proizvode i izvoze", rekao je Zoran Boca, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor.

Bolji rast i razvoj biljaka ili veća otpornost na sušu samo su neka od svojstava od ekoloških oplemenjivača zemljišta i supstrata, koje se se više upotrebljavaju u cvećarstvu i drugim granama poljoprivrede. Međutim, tržište će za nekoliko godina ipak reći u kojem procentu su kod ovdašnjih proizvočađa zastupljeni ovakvi načini oplemenjivanja zemljišta.