- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

CEH PRETERANOG UVOZA MESA PLAĆAJU STOČARI I GRAĐANI

 

Beograd, 7. novembar 2017.

Izvor: Dnevnik.rs     

  • U prvih sedam meseci ove godine Srbija je uvezla trećinu više svinjskog mesa nego lane, a proizvođačka industrija u toj grani beleži pad od oko tri odsto, podaci su Privredne komore Srbije.

Samo od januara do jula u Srbiju su uvezena 22.244 praseta, vredna 1,3 miliona evra. Prasad je pristigla iz Hrvatske, Mađarske, Nemačke i Holandije.

Razlog za povećan uvoz svinjskog mesa, koji je 30 odsto veći nego lane, po mišljenju sekretara Udruženja za stočnu proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda u PKS-u Nenada Budimovića, krije se u visokoj ceni živih svinja kod nas, koja je u jednom trenutku dostizala i 220 dinara kilogram žive vage.

– Imamo i povećan uvoz svinjskog mesa, otprilike 30 odsto nego prošle godine, a to sve zbog visoke cene živih svinja kod nas – objasnio je Budimović. – Za razliku od svinjetine, uvoz govedine je sličan kao i u 2016, a to su neke male količine, uglavnom teletine iz Holandije i Austrije.

Po podacima PKS-a, za prvih sedam meseci ove godine uvezli smo oko 13.500 tona svežeg, smrznutog i rashlađenog svinjskog mesa, vrednog 31,5 milion evra. Svinjsko meso stiglo je iz Španije, Nemačke, Holandije, Danske i Mađarske.

Cena kilograma žive vage tovljenika kod nas od 220 dinara, koja je važila do pre mesec-dva, bila je viša od one koju su klaničari plaćali za uvoz svinja iz Nemačke, Mađarske, Hrvatske, i za prerađevine iz Italije, Nemačke i Mađarske.

Budimović objašnjava da izvoz naših tovljenika u zemlje EU koči stari problem, odnosno vakcinisanje protiv svinjske kuge. Zbog toga možemo samo da izvozimo termički obrađeno i konzervisano meso, a ne možemo trajne i polutrajne proizvode, koji imaju dobru cenu i asortiman koji se traži.

Dok iz meseca u mesec raste uzvoz svinjskog mesa iz drugih država, domaći stočari su nezadovoljni jer su na domaćim pijacama tovljenici sve jeftiniji. Tako su ovih dana u Sremu i Mačvi utovljene svinje otkupljivane od 150 do 155 dinara kilogram, a veoma retki nakupci bili su spremni da plate 165 dinara. Farmeri u tom kraju Vojvodine tvrde da se klanice tovljenicima snabdevaju u Hrvatskoj, dodajući da ih onda kilogram žive vage košta 180 dinara. Zbog toga se i dogodilo da za manje od dva meseca cena žive vage tovljenika padne s 210-220 dinara na sadašnjih 150-155. 

Zoran Erić iz Udruženja proizvođača Srema i Mačve ističe da farmeri nisu zadovoljni otkupnom cenom tovljenika, dodajući da ta situacija najviše pogađa male proizvođače, dok u lancu svi drugi zarađuju, od klaničara do trgovaca.

– Ružno je kada klaničari i mesari poručuju da gube u poslu radeći suhomesnate proizvode. Kako gube kada na jednoj pašteti ostvare dobit 12 puta veću od uloga, a svinjski but u mesarama prodaju po ceni istoj kao kada su svinje plaćali 200 dinara? – pita Erić. – S cenom od 180-190 dinara kilogram žive vage farmeri bi opstali i pored rasta cene kukuruza. S niskim cenama svinja ekstraprofit imaju svi izuzev tovljača.

On dodaje da već postoji inicijativa farmera da se organizuju protesti.

Po podacima Sistema tržišnih informacija poljoprivrede u Srbiji pri Ministarstvu poljoprivrede, tokom prošle nedelje tovljenici su najskuplji u Vojvodini bili u Srednjobanatskoj oblasti – 185 dinara kilogram. U Južnobačkoj i Južnobanatskoj kilogram žive vage tovljenika koštao je 170, u Sremskoj 160, a u Severnobačkoj svega 150 dinara.

Nakupci haraju selima po Fruškoj gori

U Udruženju stočara u Sremskoj Mitrovici tvrde da se u selima na padinama Fruške gore i u Mačvi prethodnih dana pojavljuju nakupci tovljenika kod stočara koji imaju desetak svinja i nude im 140 dinara po kilogramu. Oni u sela dolaze po svinje, a stočari tvrde da mnogo njih zapravo radi za neke klanične industrije. Pošto drugima ne mogu da prodaju tovljenike, a ne žele više da ih hrane jer za to nemaju ekonomsku računicu, stočari su prinuđeni na to da ih daju nakupcima i barem tako nadoknade deo uloženog u tov i pored toga što im cena koju dobijaju ne pokriva ono što su uložili.