- TRŽIŠTE - /21.05.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.50 din/kg , pšenica 18.10 din/kg , soja 46.73 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.90 din/kg , pšenica 18.70 din/kg , soja 37.79 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.56 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 35.29 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.79 din/kg , pšenica 20.82 din/kg , soja - ;

CELA SRBIJA KAO PETNAESTI DEO ALMERIJE

 

Almerija, 16. mart 2018.

Izvor: Politika

  • I kod nas se paradajz, krastavci, paprike i drugo povrće proizvode u plastenicima, ali na jedva 2.000 hektara

Srbija ima 3,5 miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Ali, plastenici i staklenici, jedine površine u kojima mnoge poljoprivredne kulture mogu da se proizvode u toku cele godine, prema podacima sa poslednjeg popisa iz 2012, prostiru se na svega 2.000 hektara. U njima se najviše uzgajaju paprike, paradajz i krastavci za kojima vlada velika tražnja u toku cele godine. Ali, zbog nedovoljno podsticaja za podizanje novih plastenika i staklenika za proizvodnju povrća i voća u kontrolisanim uslovima mnogobrojni srpski poljoprivrednici odustaju od ovakvih poduhvata.

Za razliku od nas u Španiji, koja ima deset puta manje plodnog zemljišta od nas, pod plastenicima i staklenicima je 52.170 hektara. U ovome prednjači regija Almerija, po površini slična našem Banatu, u kojoj se povrće uzgaja na tridesetak hiljada hektara zatvorenih površina, mada je najveći deo te regije neplodan. Ali, udruženi mali proizvođači, uz pomoć države i Evropske unije, ovaj kraj su za samo nekoliko godina pretvorili u vodeći povrtarski region u Evropi.

Plastenici „uspevaju” i na neplodnoj zemlji Foto D. Aleksić

Svake godine iz plastenika na domaće i inostrano tržište ode 3,5 miliona tona povrća, a ukupna vrednost almerijske plasteničke proizvodnje premašuje 2,4 milijarde evra godišnje. Poređenja radi u celoj Srbiji je prošle godine proizvedeno ukupno 1,4 miliona tona povrćaOsim finansijskih ulaganja, za ovakve rezultate u ovom delu Andaluzije zaslužni su pre svega lokalno stanovništvo i stručnjaci koji su stvorili dobro osmišljen lanac – od proizvodnje rasada biljaka do prodaje i dalje distribucije plodova. Sa ovim dostignućima u poljoprivredi novinare iz istočne i srednje Evrope nedavno su upoznali stručnjaci iz Evropske asocijacije za zaštitu biljaka (ECPA).

– U Almeriji se uglavnom proizvode paprika, krastavci i paradajz. Proizvodnjom se bavi oko 12.500 farmera koji upošljavaju 50.000 radnika. Ali, od tog posla živi oko 100.000 ljudi, jer su tu uključeni i oni koji podižu plastenike, proizvođači folija, distributeri – naglašava Hose Alijaga, lokalni ministar poljoprivrede.

Ključno za ovakve rezultate je to što almerijski proizvođači imaju poverenja u kolege iz drugih sektora. U njihovom proizvodnom lancu važan je i „Tehnobioplant”, lokalna firma koja se na tri hektara bavi isključivo proizvodnjom sadnica. U ovim plastenicima se ne pripremaju samo isprobane rasadne vrste, već se i ukrštaju kako bi se za tržište stvorile nove i kvalitetnije povrtarske sorte. Na stabljici svake sadnice nalazi se papirić sa podacima o tome ko ju je zasadio i ko brine o njoj da bi se znalo ko je odgovoran ako se pojavi neki problem.

Kako bi lokalni uzgajivači proizvodili prema istim standardima i kako bi postigli što bolju otkupnu cenu okupljeni su i u almerijsku uniju „Alondiga” koja dalje plasira njihove proizvode. Ovakvo udruživanje proizvođača, prema podacima nadležnih institucija, u našoj zemlji ne postoji. Koliko bi ono značilo pokazuje praksa almerijskih farmera. Njihovo povrće zahvaljujući toj uniji, koja snabdeva 12 odsto tržišta u Španiji, na trpeze kupaca stigne za svega tri dana.

– U toku jednog dana preko naše berze prođe između 500 i 800 tona povrća, a rekordni dan do sada bio je otkup od 1.500 tona. Dve trećine proizvoda lokalnih proizvođača završi na inostranom tržištu od čega su glavni kupci Nemci i Britanci – kazuje Hesus Baranko, menadžer „Alondige”.

S obzirom na to da je EU otvoreno tržište na kome vlada žestoka konkurencija postavilo se pitanje kako almerijski proizvođači uspevaju konstantno da plasiraju svoju robu po zadovoljavajućoj ceni. Odgovor na to evropski novinari dobili su u istraživačkom centru „Las palmerijas” koji poseduje laboratoriju i 27 plastenika. U ovom centru ispituju se najpogodniji vremenski uslovi za određene povrtarske vrste uz obaveznu proveru kvaliteta zemljišta. Neprekidno se ispituju i ostaci pesticida u usevima kako bi i proizvođači i kupci njihovog povrća bili bezbedni. Zbog konstantne kontrole, u povrću almerijskih proizvođača danas je prisutno 0,7 odsto ostataka pesticida što je za čak tri procentna poena bolje od evropskog proseka, pa u ovu regiju hrle i proizvođači iz drugih zemalja kako bi se upoznali sa praksom španskih kolega.

Prisustvo ostataka za zaštitu bilja u poljoprivrednim proizvodima proverava se u akreditovanim laboratorijama i u našoj zemlji. Ali, pojedini naši izvoznici žale se da povremeno imaju problema sa plasiranjem poljoprivrednih proizvoda zbog toga što u njima ima više ostataka zaštitnih sredstava nego što je to dozvoljeno. Kako se ovakvi propusti ne bi dešavali, proizvođači u našoj zemlji mogli bi da počnu da primenjuju neka od iskustava almerijskih kolega. Makar ona za koja im nisu potrebna velika ulaganja.