- TRŽIŠTE - /14.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 37.00 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.86 din/kg , pšenica 20.74 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.58 din/kg , pšenica 20.14 din/kg , soja 30.69 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 21.98 din/kg , pšenica 24.25 din/kg , soja - ;

CENA MLEKA ZAVISIĆE OD BAKTERIJA I SOMATSKIH ĆELIJA

 

Kragujevac, 26. april 2018.

Izvor: Agroklub

  • Pojedine mlekare već otkupljuju mleko na osnovu broja bakterija i somatskih ćelija. Koliki broj je dozvoljen i koje mleko će dostizati najveću cenu, nagoveštava Goran Joksić, savetodavac sa stočarstvo u PSSS Kragujevac. On kaže da dogodine očekuje uredba po kojoj se mleko neće više plaćati na osnovu proteina i mlečne masti. Zato će higijena muže biti od presudnog značaja.

Higijena muže imaće veći značaj dogodine, kada stigne nova uredba o načinu vrednovanja mleka, kao što se to već radi u zemljama Evropske unije. Tada će se ova tematika naći u zakonskoj proceduri i mleko će se plaćati po broju bakterija i somatskih ćelija, tvrdi Goran Joksić, inženjer stočarstva iz Kragujevca, te je Poljoprivredna stručna služba već ovog proleća počela seriju predavanja u selima u Šumadiji. Cilj je proizvođačima skrenuti pažnju na šta sve moraju da obrate pažnju kako bi njihovo mleko bilo što kvalitetnije, pa samim tim i bolje plaćeno.

"Proizvođači će morati da se pridržavaju higijene pri muži, to jest da sama muža i uslovi gde krave borave budu besprekorni. Mleko sa oko 100.000 bakterija i 400.000 somatskih ćelija imaće najbolju cenu i svrstava se u kategoriju ekstra kvalitet. Preko tog broja plaćaće se mnogo manje. Svakih 100.000 preko te optimale cifre smanjivaće cenu za dinar ili dva. Na veću količinu, proizvođači će gubiti velike sume. Mleko koje je previše kontaminirano sa velikih brojem bakterija i somatskih ćelija neće se ni otkupljivati", navodi Joksić.

U štali mir, muzika samo klasična

Da bi se došlo do kvalitetnog mleka, naši proizvođači moraju da ispoštuju pravila higijene, najpre u samoj štali, koje moraju biti čiste.

"Osim toga, u štali mora da bude mir. Svaka promena, nagli potezi, dovode do blokiranja oksitocina, to jest smanjuje se količina mleka. Može da se pušta tiha muzika, ali ne svaka. Dokazano je da su krave uz klasičnu muziku opuštenije. Važno je znati da se krave ne hrane i ne poje pre ili za vreme same muže, jer se tada podiže prašina", kaže Joksić.

Posle muže ispiranje rastvorom joda

Što se tiče prostora, poželjna je što veća kubatura. Tavanice treba skinuti, ne plašeći se hladnoće, jer krave lako podnose i minus 10 stepeni.

"Najveću produktivnost krave postižu na temperaturi od 12 do 18 stepeni. Preko 18 stepeni joj već smeta. Vime održavati čisto, prostirku takođe. Pre muže dezinfikovati vime, a posle muže oprati ga rastvorom joda. Tako se papile zatvaraju i ne ulaze bakterije kroz mlečne kanale", objašnjava Joksić.

Koliko prostora po EU standardima treba kravi?

Kao što je poznato, Evropa preferira takozvani slobodan sistem uzgoja. Problem koji treba prevazići je što se u Šumadiji 95% krava nalazi u sistemu vezanog uzgoja. Potrebna površina za vezani sistem  odgajanja je 3-4  kvadratna metra, a visina ispod tri metra nije poželjna. U slobodnom sistemu je oko osam kvadratnih metara potrebno po jednoj kravi.