- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

CENE HRANE ODREĐUJU INFLACIJU

 

16. februar 2011.

 

NBS i dalje očekuje da ovogodišnji rast inflacije bude 4,5 odsto plus minus 1,5 odsto, ali tek krajem godine. U međuvremenu, inflatorni vrh očekuje se krajem marta i početkom aprila, da bi od leta cene počele da se smiruju, a inflacija opada.                

Osetniji pad inflacije u Srbiji očekuje se u drugoj polovini godine, tako da bi se krajem 2011. inflacija kretala na nivou od oko šest odsto, izjavio je viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković prilikom predstavljanja najnovijeg tromesečnog izveštaja o kretanju inflacije u Srbiji.

Tom prilikom je istaknuto kako se očekuje da će međugodišnja inflacija dostići maksimum krajem prvog tromesečja ili početkom drugog (kraj marta i početak aprila), a zatim se u drugoj polovini godine očekuje i njen pad.

- Mere monetarne politike i očekivana stabilizacija cena hrane sa novom poljoprivrednom sezonom, trebalo bi da dovedu do pada inflacije u drugoj polovini 2011. i njenog postepenog približavanja cilju koji za kraj godine iznosi 4,5 plus minus 1,5 odsto, precizirao je on.

Viceguverner je naglasio da se ključni rizici u ovoj projekciji inflacije odnose na moguće brže povećanje zarada u javnom sektoru, rast regulisanih cena i cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i brži od očekivanog pad ili rast premije rizika Srbije.

Prema procenama NBS, poljoprivredna sezona u ovoj godini biće prosečna, pa se može očekivati blagi pad cena hrane, a ako sezona bude dobra, moguće je i značajnije pojeftinjenje. U prvom tromesečju ove godine inflaciju će „određivati“ rast cena električne energije, ali i dalje poskupljenje hrane. Kada je o referentnoj kamatnoj stopi reč, viceguverner Marković ističe kako u narednom periodu pre može da dođe do povećanja referentne kamatne stope ili njenog zadržavanja na sadašnjem nivou nego do njenog smanjenja.

Objašnjavajući apresijaciju (jačanje) dinara od kraja decembra, viceguverner navodi da je u decembru, januaru i prvih 11 dana februara neto prodaja deviza bankama od strane stranih investitora iznosila 538 miliona evra, što je više nego u prvih 11 meseci prošle godine kada je iznosila 455,8 miliona evra. Na osnovu toga, Marković očekuje stabilan kurs dinara, mada ne želi da daje nikakve čvršće prognoze o kretanju kursa, naglašavajući kako „kurs dinara uvek zavisi od ponude i potražnje deviza na deviznom tržištu“. Procena je da će izvoz nastaviti sa rastom, a ukupan rast BDP u ovoj godini biće oko tri odsto.

Kada je o ekonomistima reč, oni nisu baš „oduševljeni“ što NBS drži ovako visoku referentnu kamatnu stopu, koristeći je kao „mamac“ za strana ulaganja, odnosno kupovinu hartija od vrednosti NBS i državnih zapisa. Ukazali su da visoke kamate treba isplatiti, a to je novi trošak za zemlju. Nema sumnje da je više od 500 miliona evra uloženih u hartije od vrednosti doprinelo apresijaciji (jačanju) dinara, ali pitanje je šta će se desiti ako dođe do novih šokova ne samo u Srbiji nego na finansijskim tržištima u regionu, pa strani investitori krenu da prodaju hartije od vrednosti i tim dinarima kupuju evro, što se nama prošle godine desilo.