- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Događaj – Predstavljeno istraživanja o troškovima poljoprivredne proizvodnje ratarskih biljaka

 

SUŠA POSTAJE STVARNOST – SPAS U TRŽIŠNOJ SIGURNOSTI POLJOPRIVREDNIKA

Bečej, 9. novembar 2017.

Danas je u Bečeju predstavljena analiza troškova najvažnije biljne proizvodnje u Srbiji pregledom poslovanja malih i srednjih gazdinstava u sezoni suše. Ovom temom bavila se grupa eksperata AGROEXIT okupljena u Udruženju Agroprofit, koju je angažovala redakcija lista Gazdinstvo i oni su više od mesec dana  tragali za podacima o ulaganju u gajenje pšenice, kukuruza, soje i suncokreta. Rezultati do kojih su došli, kako je rečeno, namenjeni su, pre svega,  gazdinstvima da u planiranju proizvodnje računaju na klimatske nepovoljne promene i da sagledaju efekte svog rada  u novim ekonomskim uslovima, koji ne garantuju otkup celokupnog roda pšenice, kukuruza, soje, pa i suncokreta momentalnom isplatom u sezoni žetve.

Najveći podbačaj u prinosu ovog leta donela je soja i kukuruz i taj gubitak će umanjiti ulaganja u novu prolećnu setvu.

Dr Dragica Janković, Čedomir Keco i dr Novica Mladenov

 

Na ovoj prezentaciji javnosti je predstavljeno istraživanje o troškovima ulaganja u vodeće ratarske kulture. Iz obimnih pregleda tima istraživača moglo se zaključiti da je malo dobiti, tamo gde je ima, u proizvodnji kukuruza, soje, suncokreta i pšenice. Ulaganje u gajenje kukuruza po hektaru (bez troškova PIO) iznosilo je, zavisno od obima, agrotehnike od 73.318 do 129.000 dinara, za soju 103.098, suncokret 57.848 dinara (bez zakupa) a za pšenicu 91.880 sa rentom 137.248. Analitičari realizovanih troškova u gazdinstvima su primetili da domaćini ne sabiraju sve izdatke, a posebno uloženi rad i amortizaciju mehanizacije. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova u minuloj sezoni samo uljana repica gledano u celini donela je finansijsku korist i delimično suncokret i pšenica. Šećerna repa će dati manji prinos i to će uticati, kako je rečeno, na povećanje otkupne cene od one dogovorene, što je zapaženo na terenu.

Dr Aleksandra Gajdobranski

Na troškovnom semaforu malih i srednjih gazdinstava o čemu je ispred tima analitičara govorila doc. dr Aleksandra Gajdobranski, zabeleženi su podaci o finansijskim ulaganjima.

Obrazlažući pristup ona je istakla:

-         Bavili smo se proizvodnim cenama vodećih ratarskih kultura: kukuruz, pšenica, soja i suncokret, i to na malim i srdnjim poljoprivrednim gazdinstvima, koja su u većini kada je reč o ratarskoj proizvodnji. Od preko 620 hiljada domaćinstava u Srbiji, više od 400 hiljada gazdinstava bavi se proizvodnjom žitarica, od čega pšenicu proizvodi 110 hiljada gazdinstava na površini manjoj od 5 ha, dok soju proizvodi 34.000 domaćinstava. Tokom sagledavanja proizvodnih cena otkrili smo nekoliko važnih detalja: prvo - gazdinstva ne beleže sva ulaganja u proizvodnju; drugo - nisu svi u istoj situaciji. Jedni plaćaju fondovima zdravstveno-penzionog osiguranja dok drugi ne,  i malo ko od njih računa rentu. Zbog toga i proizvodne cene ne mogu biti jedinstvene, kao što nisu ni troškovi koji nastaju u proizvodnji isti. U ovoj kalkulaciji od manjih gazdinstava gotovo niko ne računa cenu rada, dok veća poljoprivredna gazdinstva koja smo analizirali računaju tu cenu – navela je Gajdobranski. 

Još uvek se sabiraju rezultati poslovanja, ali moram da prikažem efekte kod proizvođača soje na 20 hektara.

Ostvareni prinos na pomenutom gazdinstvu na 20 hektara iznosio je 980 kg/ha. Cena roda - 50 din/kg (980 x 50 = 49.000 din/ha je prihod). Godine 2012. rod je bio 2.200 kg/ha, a prodajna cena 68 din/kg – islustrovala je ona i dodala.

Proizvodna cena soje sa troškovima (bez penzionog osiguranja), a sa uračunatom rentom po hektaru iznosila je 103.098dinara.

Razlika između troškova i prodajne cene (103.098 – 49.000) je 54.098 dinara, što predstavlja gubitak.

Ako iz troškova isključimo rentu, dobijamo sledeću računicu: 103.048 – 26.250 = 76.848 dinara. Ovo su proizvodni troškovi, a prihod je 49.000 din, što znači da gazdinstvo na proizvodu soje ima gubitak od 27.848 dinara ili na 20 hektara 556.960 dinara. U ovom slučaju gazdinstvo bi pokrilo iskazane troškove, odnosno glavni deo, sa dodatnim prinosom od 557 kg/ha, odnosno ukupnim prinosom od 1.537 kg/ha, i aktuelnom prodajnom cenom od 50 din/kg.

Mi smo ove troškove proizvodnje sabirali da bi podstakli proizvođače da ozbiljnije o svom poslu, poručujem da se više ne može raditi napamet i da se emotivno zemlja obrađuje, a na kraju prozivamo država ako nismo ostvarili profit. Dabome, državu niko ne oslobađa odgovornosti od stvaranja ambijenta za tržišni oslonac poljoprivrednika, ali je odgovornost na gazdinstvu – kaže Gajdobranski.

Tokom razgovora sa poljoprivrednicima, videlo se da oni nemaju (izuzev kod proizvođača repe) ugovor i otkupnu cenu. Oni nemaju u većini ni poznatog kupca, ako se izuzmu obaveze koje su preuzeli robnom razmenom. Zaduženja prema organizatorima proizvodnje ili prerađivačima odnose se na inpute (mineralno đubrivo, hemijsku zaštitu i seme). Neki proizvođači koji su išli u razmenu, a pogodila ih je suša, imaju velike probleme sa razduživanjem – primetila je dr Aleksandra Gajdobranski.

Primećeno je da se većina robe daje na čuvanje – predaje se skladištarima - organizatorima proizvodnje i čeka povoljnija cena.

-         Međutim, to ne može biti korisno za ratare i na bazi mog izučavanja prometa uljarica poručujem poljoprivrednicima: da će sve manje prerađivača (agroindustrije) kupovati proizvode tokom žetve – ubiranja letine, i to odmah plaćati. To se neće dogoditi sa kulturama kojih imamo više u proizvodnji od naših potreba – smatra ona. - Upozoravam da će se tržište još više otvarati, i da su naši ratari u teškoj poziciji, jer ne dobijaju ni 80% subvencija po hektaru, u odnosu na ratare u drugim evropskim zemljama. Znači da treba računati na još težu situaciju u pogledu plasmana roba, kao što je kukuruz i pšenica, i da je neophodno da se kod nas nađe nova sigurnost za ratare.   

Da ne ulazim dalje u razradu ovoga, rećiću dve stvari: prvo – da je potrebno vratiti u funkciju Kompenzacioni fond, odnosno sistem javnih skladišta, a to je zadatak Vlade i o tome postoji Zakon. To stvara mogućnost za čuvanje robe uz nadoknadu resornog ministra za lager i vraćanje u funkciju vrednosnog papira - robnog zapisa, koji je prihvatila i Narodna banka, a taj papir omogućuje brže dolaženje do likvidnog novca.

Direktor zadruge Miroslav Glavaški (prvi s leva)

Za ratare su bitni novi prerađivački kapaciteti za preradu kukuruza (alkohol, skrob, slad za pivarsku industriju). Zatim, prerada pšenice za bioetanol i slično.

Bavili smo se procenom, da je u Srbiji neophodno pronaći potrošača za žitarice proizvedene na oko 700 hiljada hektara i za uljanu repicu sa oko 120 hiljada hektara. To je novi tržišni oslonac i time povećavamo konkurentnost – smatra Gajdobranski i dodaje.

AP Vojvodina sada ima model da uđe u razradu ovih ideja putem Agencije za razvoj. Cela ideja je u tome da što manje roda žitarica i uljarica ostane bez kupca u planiranju setve. Samo da podsetim da mi u Srbiji za sopstvene potrebe trošimo oko 4 miliona tona merkantilnog kukuruza a prizvedemo 6,5 miliona ili 7 miliona tona, a mogućnosti su još veće, pšenice za hleb oko 900 hiljada tona, a za sigurnost nam treba 1.200 hiljada tona (a možemo proizvoesti 2 miliona tona).

Da zaključim: ako se izuzmu sitni podsticaji Države u ratarstvu, naši proizvođači nemaju uslove za konkurentnost prema drugima, a naši troškovi ulaganja nisu manji od onih u EU, niti zaostajemo za agrotehničkim merama, a imamo i sve bolju mehanizaciju – zaključila je dr Aleksandra Gajdobranski.

 

Poljoprivrednici se ponovo pribojavaju suše

Iznete podatke prvi su komentarisali prisutni poljoprivrednici koji su se saglasili sa procenom da će gubici iz ove godine značajno uticati na ulaganje u setvu na proleće, a da se to pokazalo i kod setve pšenice, pre svega, u manjoj upotrebi mineralnih đubriva. Oni su naveli da nisu osetili nijednu od mera za ublažavanje posledica od suše.

(Pojedinosti o istraživanju cena proizvoda objavićemo u sledećem broju lista Gazdinstvo.)

Predstavljanje istraživanja pratili su novinari iz 14 redakcija

SETVA PŠENICE

Novinare iz 14 redakcija iznenadila je vest koju je izneo dr Novica Mladenov, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, da se pšenica seje i danas. On je o setvi hlebnog žita posebno naglasio:

-         Setva još uvek traje i teško je reći koje će biti konačne površine pod pšenicom. Ovakvi uslovi, odnosno okopavine koje su rano napustile površine omogućili su da se ove godine mogu ispoštovati optimalni rokovi setve. Mi smatramo da je to jedna od možda i najvažnijih agrotehničkih mera. Ja bih bio slobodan da kažem da ko god je mislio da poseje pšenicu i da ima neki solidan prinos da je taj ove godine mogao i da je to već uradio. Samim tim kad je ispoštovan rok setve i kada govorimo o trenutnom stanju useva možemo ga oceniti kao vrlo povoljnim. Naime,  usevi koji su posejani u prvoj dekadi, čak mislim da se ove godine i počelo od prvog oktobra, neki su se interesovali da seju i pre prvog oktobra, ti usevi su sada u fazi bokorenja i to je ono idealno stanje useva. Neki drugi rok setve, a to je sredina oktobra, ti usevi su sada u fazi tri lista i to je još uvek dobra faza razvoja, obzirom da su vremenske prilike takve da odgovaraju razvoju pšenice. Treći rok setve, konkretno kod nas je bio 26. oktobar, ti usevi su sada u fazi nicanja – rekao je dr Mladenov.

INTEGRALNA PROIZVODNJA I POLJA ULJANE REPICE

Dr Dragica Janković, direktor Prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja AP Vojvodine,  sa radom  ove korisne i vrlo aktivne institucije upoznala je prisutne i ponudila saradnju ratarima u korišćenju podataka. Ona smatra da bez poštovanja procesa integralne proizvodnje uskoro nećemo moći da izvozimo naše proizvode u EU i da se pripreme za to mogu ubrzati, a jedan od značajnih poslova je i donošenje Zakona o ovoj proizvodnji što je obaveza Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Govoreći o stanju zasejanih useva ona je rekla da nema posebnih problema i da se svi odgovorni u kontroli stanja ponašaju profesionalno, a ona se posebno osvrnula na polja uljane repice.

Stanje useva - uljane repice: ono što je moglo biti problem to -         više nije (buvači, osa...). Ova polja se moraju obilaziti zbog glodara. Na proleće i dalje u vegetaciji problem prave mala i velika repina pipa. Sad na usevima bi mogli da primetite gljivu koja prouzrokuje pegavost. To ne treba da se tretira. Tu ne može ništa da se uradi. Mi smo probali da radimo i da ne radimo, čisto da se ljudi uvere na tim parcelama da prisustvo takvih simptoma ne treba da izazovu nikakav tretman. To je samo bacanje para – poručila je dr Dragica Janković.