- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine

 

PROLEĆNA SETVA DAR NEBA

Novi Sad, 24. maj 2012.

  - Nažalost, i ove godine prolećna setva je obavljena u uslovima siromaštva i uz to što smo imali prenete negativne efekte suše iz zadnjeg tromesečja prošle godine i prvi meseci ove godine, naročito mart i april, su bili bez dovoljno kiše. Tako da imamo i nešto lošije rezultate, pre svega u nicanju useva soje, suncokreta, kukuruza, pa i šećerne repe. Površine pod šećernom repom su povećane, pre svega, kao rezultat nešto bolje cene koju je prerađivačka industrija ugovorila sa proizvođačima, ali i mogućnostima da repa i ove godine ide u izvoz kao sirovina za proizvodnju šećera. Što se tiče berzanskih cena suncokreta vidi se da ona raste, posebno na berzi u Budimpešti. To je na neki način obezbedilo da se održe površine pod suncokretom na oko 140.000 hektara, za razliku od soje koja je značajno pala, a bila je ranijih godina jedna od najstabilnijih proizvodnji. Danas, prema podacima pokrajinskih službi, imamo oko 110.000 hektara pod sojom, a uobičajeno je bilo da to bude 140.000-150.000 hektara. Za sada je još rano govoriti o tome kakvi će efekti biti od prolećne setve. To, uglavnom, najviše zavisi od klimatskih uslova, a mnogo manje od toga kolike su aktivnosti onih koji nose ekonomsku politiku i omogućuju proizvođačima da jeftinije proizvode. Mi se nadamo da će se promenama nabolje, koje bi trebalo da se dese u personalnim rešenjima, u ministarstvima koja kreiraju, praktično, i agrarni budžet, a to je, pre svega, Ministarstvo finansija, mnogo toga popraviti. Potrebne su promene koje bi, u stvari, doprinele da poljoprivreda bude bolje tretirana u vođenju ekonomske politike nego što je to bio slučaj u ranijem periodu i da se konačno uspostavi jedna stabilnost, prepoznatljivost, u vođenju ekonomske politike u poljoprivredi, jer ona praktično isključuje u velikoj meri opreznost proizvođača kada zasnivaju proizvodnju. Tržište će i dalje biti taj reper koji će određivati položaj proizvođača i tako treba da ostane. Znači, da se sa cenovne podrške pređe, ipak, na podršku veće upotrebe inputa, a to će garantovati da će proizvodnja biti veća i da će nam onda izvozne šanse biti bolje. Mi sada imamo manje roba za izvoz 2011. nego što smo imali 2010. godine. I to nije dobro. Treba minimizarati uticaj klime, a maksimizirati uticaj čoveka i ukupnog ambijenta formiranja politike poljoprivredne proizvodnje – rekao je za „AgroServis” Đorđe Bugarin.