- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Drugi pišu: Informativna kampanja evropska budućnost poljoprivrednika

 

ŠTA OČEKUJE HRVATSKOG SELJAKA U EU?

Zagreb, 22. maj 2012.

  Hrvatski poljoprivre­dnici imaju buduć­nost u Evropskoj uniji, samo je po­trebno još više po­dstaći stručne službe kako bi im se pravovremeno usmerila sva potrebna pomoć da bi se što bolje pripremili - zaključila je u Osi­jeku Snježana Španjol, zamenica ministra poljoprivrede, na jednoj od četiri regionalne informativ­ne konferencije nazvane „Evrop­ska budućnost hrvatskog poljoprivrednika”. Konferencije su održane u Osijeku, Zagrebu, Opa­tiji i Splitu, a glavni akcenat je bio na direktnim plaćanjima u po­ljoprivredi i uslovima višestruke usaglašenosti.

Ovu promotivnu kampanju fi­nansirala je Evropska unija, a cilj je informisanje hrvatskih poljoprivrednika o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, od­nosno o tome šta hrvatski poljoprivrednik dobija ulaskom u EU. Organizatori kampanje su Delegacija Evropske unije u Re­publici Hrvatskoj, Ministarstvo poljoprivrede i Agencija za pla­ćanja u poljoprivredi. Kako je navela Snježana Španjol, Hrvatska je sprovela pro­cese prilagođavanja Zajedničkoj po­ljoprivrednoj politici, a jedna od najzahtevnijih oblasti bila su direktna plaćanja. - Do 2008. godine sva su direktna plaćanja bila proizvodno veza­na, a od 2010. kroz usvajanje novog zakona o državnim podsticajima uvedeno je osnovno pla­ćanje u biljnoj proizvodnji i uje­dno se smanjio broj podsticaja s više od 200, na samo devet u 2011. godini. U ovoj godini za­vršen je i poslednji korak us­klađivanja sistema direktnih pla­ćanja s evropskim, tako da se u Hrvatskoj sprovodi program jedinstvenih plaćanja kroz regio­nalni model uz dodelu prava na plaćanja. Svim poljoprivredni­cima koji ove godine podnesu jedinstveni zahtev za plaćanja dodelit će se odgovarajući broj prava na plaćanja na temelju kojeg će se izvršiti plaćanja - kazala je Španjol. Programski period završava 2013. godine, a novo je do 2020. godine za koje, obaveza je članica EU, treba napraviti program razvoja ruralnog područja za period od sedam godina. Zbog toga je dogovoreno da će se do kraja 2013. koristiti predpristupni fond IPARD, a do kraja ove go­dine treba napraviti nacrt raz­voja ruralnog područja. Snježa­na Španjol osvrnula se i na fi­nansijski aspekt ulaska u EU, pa je istakla kako je predviđeno 373 miliona evra godišnje za direktna plaćanja te 9,6 miliona za razminiranje obradivih po­vršina. Dodatnih 33 miliona evra predviđeno je za ruralni razvoj. Španjol je takođe po­jasnila da će se prve tri godine deo tih sredstava moći prebaciti na direktna sredstva, što će ras­teretiti nacionalni budžet. Zdravko Tušek, pomoćnik direktora Agencije za plaćanje u poljoprivredi, ribarstvu i rural­nom razvoju, istakao je kako su temelji zajedničke poljoprivredne politike postavljeni 1957. godine te predstavljaju skup pravila i mehanizama koji regulišu proizvodnju, prodaju i plasiranje poljoprivrednih proizvoda u EU te zamenjuje nacionalni sistem podsticaja. Tu­šek je istakao da ZPP čini 40 posto godišnjeg proračuna EU. Cilj ZPP-a je omogućiti poljo­privrednicima primeren život­ni standard, a potrošačima osigurati kvalitetnu hranu, ali i voditi brigu o zaštiti okoline i dobrobiti životinja. Tušek je naglasio kako ove go­dine kreće i kontrola podsticaja iz vazduha.

- Uz već uobičajenu kontrolu poljoprivrednih podsticaja, od ove godine kreće i kontrola na dalj­inu, koja će se slučajnim oda­birom obavljati iz vazduha snima­njem zemljišta iz aviona. Snimci će se upoređivati s podacima iz ARKOD-a - kaže Tušek. Kontrolna snimanja poljopri­vrednih površina zbog otkriva­nja mogućih zloupotreba podsticaja sprovodit će se u maju, junu i julu. Podsetio je kako je lani uspešno sproveden pilot-projekat kontrole iz vazduha, koji je koštao oko 1,5 miliona kuna. Sredstva za snimanja iz vazduha osigurat će se, kako je rečeno, iz evropskog fonda IPA.

(Zdenka Rupčić, Roberta Sorić, „Agroglas”)