- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Drugi pišu: PKS -Završena žetva

 

ROD PŠENICE IZNAD OČEKIVANJA

Beograd, 29. avgust 2012.

 

U rekordnom roku žetva je obavljena na 482.613 hektara. Dobijeno je ukupno 1,9 miliona tona zrna ili 3,9 tona po hektaru. Pšenica treba da postane strateški proizvod i da zauzima 600.000 hektara, kako bi svake godine za izvoz imali milion tona hlebnog zrna.

Žetva pšenice u Srbiji ja završena na 482.613 hektara i u silose je smešteno oko 1,9 miliona tona hlebnog zrna. Prosečan rod je oko 3,9 tona po hektaru, što je veoma dobro, ako se zna šta je sve pšenicu pratilo od setve pa do žetve. Gotovo polovina njiva zasejana je posle optimalnog roka za obavljanje ovih poslova (to je do 25. oktobra), nekvalitetnim semenom, a i vremenske prilike nisu bile naklonjene ratarima. Žetva je i nešto ranije počela nego što se očekivalo, ali zahvaljujući dobroj pripremi i mehanizaciji, u kojoj je učestvovalo oko 400.000 traktora i 25.000) kom­bajna, posao je obavljen u rekordnom roku. Tako su nam ambari puni, čak i iznad očekivanja. Treba istaći i to da je Srbija svetski rekorder u smanjenju setvenih površina pod pšenicom, jer ovo je bila žetva na najmanjim površinama za poslednjili šest decenija! Povr­šine pod pšenicom poslednjih 20 godina gotovo su prepolovljene, a stručnjaci kažu da se taj nepovoljan trend može promeniti gajenjem u plodoredu, povećanjem subven­cija, uključivanjem prerađivača u ugovaranje proizvodnje i licenciranjem većeg broja javnih skladišta.

 LOŠI USLOVI, DOBRA ŽETVA

Savetnlk za poljoprivredu predsednika Privredne komore Srbije Vojislav Stanković kaže da smo ove godine u lošim uslovima imali dobru žetvu pšenice. Po njegovim rečima, od ukupnog roda pšenice biće dovoljno žita za domaće po­trebe, zalihe, pa će ostati i za izvoz oko 400.000 tona. „Međutim, ne bi trebalo da nas zavaraju ovi podaci, već polja pod pšenicom u Srbiji treba stabilizovati na 500.000 do 600.000 hektara. To će nam omogučiti da imamo dovoljno pšenice za sebe, rezerve i da se redovno pojav­ljujemo na svetskom tržištu sa oko milion tona pšenice. Pored poveća­nja površina, neophodno je pšenicu gajiti u plodoredu sa kukuruzom, suncokretom, sojom i ostalim letnjim kulturama, jer su prinosi veći, zakorovljenost manja, kao i upotre­ba pesticida. Ponovo se razgovara o zabrani izvoza pšenice i kukuru­za, čiji je rod suša prepolovila. PKS ne zagovara takav stav i smatramo da bi takav embargo bio poslednja mera kojoj treba pribeći. Tačno je da osećamo posledice suše, ali sma­tram da nema razloga za zabranu izvoza pšenice u ovom trenutku. Mogućnosti su razne - od ukidanja carine na uvoz, utvrđivanja kvota, a zabrana izvoza je krajnja mera.” Direktor  Udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković upozorava da smanjenje setvenih površina nije bilo praćeno porastom prosečnih prinosa, već su, naprotiv, ti prinosi padali, tako da smo doveli sebe na ivicu rizika da narednih godina bu­demo i uvoznici pšenice. „Srbija ni­kada ne bi trebalo da zaseje manje od 500.000 hektara, sve dok prosečan prinos pšenice ne bude prešao pet tona po hektaru. Kada prosečni prinosi budu iznad pet tona, tek tada bi bilo realno da ne strahuje­mo koliko čemo imati pšenice, ako se desi da se zaseje manje od očeki­vanja”, kaže Saković. Situacija sa pšenicom je i najbolja u Vojvodini gde je pšenica požnjevena na 242.565 hektara, uz prosečan prinos od 4,3 tone po hektaru, jer u njoj ima daleko više skladišta nego u ostalim dolovima Srbije, kao i industrijskih mlinova koji ot­kupljuju značajne količine pšenice. Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede dr Drago Cvijanović kaže da država mora da preduz­me značajnije more za stabilizaciju i povećanje proizvodnje pšenice i uopšte hlebnih žita, jer je to važno za prehrambenu sigurnost zemlje. Cvijanović je mišljenja i da u sluča­ju nepovoljnih vremenskih prilika, kao što je velika suša, treba zasejati određene površine i u proleće, jer naši selekcionari su proizveli veoma kvalitetne jare sorte pšenice. Predsednik Asocijacije poljoprivodnika Miroslav Kiš ukazuje da zemljoradnici već više godina zahtevaju od nadležnih da se po pitanju pšenice uključe mlinari i pekari, da bi i oni vodili računa o svojoj sirovini, odnosno inputu, a ne da čekaju intervenciju Robnih rezervi u vreme ili posle otkupa i da kažu - mi nemamo pšenice. Ili đa se interveniše, kako ne bi cena hleba otišla gore. Na početku ovo­godišnje žetve pšenice ratari su bili zadovoljni sa cenom od 23 dinara po kilogramu, ali pošto je suša u svetu učinila svoje, posle toga cena i apetiti su počeli da rastu. Zbog toga je sad teško govoriti o ceni hleba. Sigurno je jedno, kada on počne da se peče od nove pše­nice i kada se bude znalo kolika je njena cena, tek onda će se moći i razgovarati o ceni hleba. Sigurno je jedino da u ceni pšenice najma­nju zaradu imaju njeni proizvođa­či. Želja je da to bude oko 10 odsto. Odnosno, tek posle žetve, kada pšenica sa njiva ode prikolicama u silose, počinje njeno zidanje cene, kod svih osim kod seljaka. Sad se ponovo govori o tome da cena hleba bude na osnovu forume 1:2:4 (pšenica - brašno - hleb). „Tražimo i da Robne rezerve otkupe 250.000 tona pšenice, da cena bude viša od tržišne i tek onda bismo stabilizovali tržište”, navodi potpredsednik Odbora za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu PKS Žarko Galetin. Ako je lane nabavna cena pšenice za Robne rezerve iznosila od 17 do 18 dinara za kilogram, a ove godine one pla­ćaju 23 dinara (što nije stimulativno za seljake), rast cene pšenice u ovoj godini, u odnosu na prošlu iznosi najmanje 30 do 35 odsto.

BRIGA ZA NAREDNU SETVU

Po rečima potpredsednika PKS Miroslava Miletića, brašna će biti dovoljno za potrebe naše zemlje, ali je pitanje kako će biti naredne godine. Sve zavisi od toga kako će sledeća setva biti organizovana. Prema njegovom mišljenju, sve nas posebno brine pad potrošnje prehrambenih proizvoda u zemlji. Zamenik direktora „Žito Vojvodine” Zdravko Šajatović ističe da je rešenje ovih problema da se pšenica proglasi za strateški proizvod u Srbiji i da se počne ostvarivati proklamovani cilj da agrarni budžet bude pet odsto ukupnog budžeta i da godišnje raste, kako bi narednih godina dostigao 10 odsto. On je naglasio i da Srbija mora pratiti kretanja u svetu, gde rastu površine pod pšenicom, dok kod nas one opadaju.

Veliki proizvođač pšenice Pavle Nenadović, iz Platičeva kod Rume, kaže da se hlebno zrno isplati tek posle prinosa od četiri tone po hektaru. Po njegovim rečima, isplati se i kada možeš da zadržiš pšenicu u silosima na čuvanju, odnosno, kada ne moraš odmah da je prodaš, već možeš da sačekaš bolju cenu. Da bi privukli zemljoradnike da gaje pšenicu, najpogodnije je da se ona ponovo počne plaćati kao što je to bilo nekad u tri klase. Uostalom tako rade u celom svetu.

Savetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran kaže da je tražnja za pšenicom na svetskom tržištu sve veća i da je ta kultura ekonomski sve isplativija za naše proizvođače. Rod pšenice u svetu ove godine će biti manji za 30 miliona tona. Takva prognoza već je uticala na rast cena, što ide u prilog i rastu cena finalnih proizvoda, poput hleba i mesa. Država bi morala da koristi instrumente poput kupovine, subvencionisanja energenata i drugih, da taj rast ublaži, ako ga već nije moguće anulirati. (B.Gulan)