- TRŽIŠTE - /06.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.70 din/kg , pšenica 18.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.92 din/kg , pšenica 21.56 din/kg , soja 32.92 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.68 din/kg , pšenica 21.29 din/kg , soja 30.55 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 23.55 din/kg , pšenica 25.35 din/kg , soja - ;

EU se obračunava s trgovinskim lancima

 

SANKCIJE ZBOG PRITISKA NA PROIZVOĐAČE HRANE

Beograd, 1. avgust 2018.

Izvor: Politika

  • Primoravanje proizvođača da plaćaju promocije i istraživanja tržišta, predugački rokovi isplate… samo su neki od primera nepoštene poslovne prakse koja se održava i na cene u maloprodaji

Evropska komisija odlučila je da zakonski reši problem nepoštene poslovne prakse velikih trgovinskih sistema prema proizvođačima hrane.

Poslanici Evropskog parlamenta nedavno su na Odboru za poljoprivredu raspravljali o izveštaju italijanskog poslanika Paola de Kastra o predlogu Direktive koja bi konačno mogla da zaustavi sve veće pritiske na proizvođače prehrambenih proizvoda što se, na kraju, održava i na cene u maloprodaji.

Prema upozorenju Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj (AGRI), postoji čitava lista primera nepoštene poslovne prakse sa kojom se u svakodnevnom poslovanju suočavaju mali proizvođači. Od već uobičajenih, neopravdanih kašnjenja u rokovima plaćanja do sofisticiranijih oblika pritisaka, poput nametanja obaveza da učestvuju u sniženjima na sopstvenu štetu, dok trgovci zadržavaju iste profite.

Proizvođači, kako se navodi, sve češće su primorani i da plaćaju različite naknade (za istraživanje tržišta, za unapređenje prodaje), ali i da novčano „pomažu” uređenje i širenje poslovnih prostora trgovaca. Ističe se i da dobavljači takođe plaćaju naknade za potpisivanje ugovora o isporuci koje nisu srazmerne administrativnom trošku koji treba da snosi dobavljač. Svi ovi skriveni troškovi razlog su propadanja malih firmi ali i odustanka mladih da pokreću sopstveni biznis.

Poljoprivrednici su dodatno izloženi i takozvanom  faktoru straha i zbog toga ništa ne preduzimaju. Mala preduzeća se pribojavaju da bi pokretanje sudskog spora moglo da navede otkupljivače, prerađivače i trgovce na raskid poslovnog odnosa.

Mediji prenose da je poslednjih godina bilo mnogo različitih inicijativa na dobrovoljnoj bazi koje su  pokušavale da reše probleme odnosa kupaca i dobavljača, ali da uspeha nije bilo, pa je EK morala da pribegne obavezujućoj direktivi koja će, prema najavama, biti primenjivana u svim članicama. Predložena je zabrana najštetnijih nepoštenih trgovačkih praksa u lancu snabdevanja hranom kako bi poljoprivrednicima, malim i srednjim prehrambenim preduzećima bio osiguran pravedniji tretman. Predlog predviđa efikasne mere kojima bi u slučaju utvrđivanja povrede, nacionalna tela mogla da izreknu primerene kazne. Komisije ostavlja mogućnost državama članicama da ovu oblast dodatno urede strožim pravilima. Mnoge države pa čak i iz našeg okruženja, Hrvatska, recimo, već su donele propise kojima žele da suzbiju ovakve pojave.

Srbija bi takođe morala da razmisli o kažnjavanju nepoštene poslovne prakse, ako se zna da dugovanja trgovaca prema dobavljačima iz godine u godinu rastu. Kako je „Politika” već objavila, taj iznos u 2015. iznosio je 6,4 milijarde evra i bio je veći od ukupnog duga građana prema bankama. Od aprila 2013. na snazi je Zakon o rokovima plaćanja. Opštine i javna preduzeća obavezni su da plaćaju u roku do 45, a privatne firme do 60 dana. Očekivalo se da će ti propisi bar malo skratiti lanac neplaćanja koji godinama opterećuje nacionalnu ekonomiju, ali naša anketa među dobavljačima pokazuje da se od tada ništa nije značajno promenilo – zakonske rokovi isplate od 60 dana trgovci i dalje poštuju samo na papiru. Oni mahom važe samo za velike distributere bez čije se robe ne može, poput gaziranih napitaka multinacionalnih kompanija, mlečnih proizvoda, praška, konditora...