Forum o Produktnoj berzi, javnim skladištima i tržišnom potencijalu žitarica

 

USKORO NA BERZI I ROBNI ZAPISI

Novi Sad, 15. maj 2011.

U okviru 78. međunarodnog poljoprivrednog sajma u kongresnom centru „Master“, a u organizaciji Produktne berze u Novom Sadu i Informativne agencije „AgroServis“, održan je forum na kome je govoreno o mogućnostima da novosadska Berza dobije regionalni značaj na tržištu žitarica.

Direktor Produktne berze Žarko Galetin je istakao da za to svakako postoje potencijali koji se ogladaju u poluvekovnom poslovanju,  stručnim i tehničkim mogućnostima i samom regionalnom značaju domaće poljoprivredne proizvodnje. On je najavio da će tokom ove sednice na SPOT tržištu biti prvo kotiranje za trgovinu jednog robnog zapisa i izrazio je uverenje da će se ovom vrstom hartija od vrednosti sve više trgovati.

- Obim trgovine na Berzi kao i cene zavise  od ponude i tražnje. A prema procenama koje je izneo Galetin ove godine ćemo imati proizvodnju kukuruza od 7.300.000 t i tržinog viška dva miliona tona, pšenice do 1.800.000 t i izvoznog viška od 200.000 t kojima treba dodati uobičajenih 120.000 tona brašna, i soje 600.000 t od kojih će moći da se izveze 60.000 t – rekao je Žarko Galetin.

Produktna berza uveliko se priprema za organizovanje berzanske terminske trgovine na principu „fjučersa“ i opcionih ugovora, kako je to na većini svetskih berzi, a da bi se to i ostvarilo neophodan je Zakon o robnim berzama čije donošenje Galetin očekuje tokom naredne godine. Takođe je potrebno da se ozbiljnije razvije sistem javnih skladišta.

Stoga je zamenica direktora republičko Kompenzacionog fonda Tatjana Đukanović istakla da su za to stvoreni svi zakonski okviri i da je  u tom sistemu deset skladišta koja su prošla rigoroznu proceduru licenciranja i dobila ovlaštenje da izdaju robne zapise.

- U praksi već imamo lepih iskustava, jer su pojedine banke prihvatile robne zapise kao najsigurnije sredstvo obezbeđenja kredita koji su odobraavani sa godišnjom kamatom od svega tri procenta – rekla je Đukanovićeva.

- Samo licencirana javna skladišta imaju mogućnost izdavanja robnih zapisa po posebnoj proceduri i sve poslovne banke su već prepoznale značaj i kvalitet ovakve nove hartije od vrednosti. Prednosti ovog sistema za poljoprivredne proizvođače, kao i za sve druge deponente robe, je pre svega sigurno skladištenje. Svako ko skladišti robu u javnom skladištu zna da je njegova roba na sigurnom, zna da se o tome stara Ministarstvo poljoprivrede, zna da je ta roba po ovom zakonu osigurana i ono što je najbolja pogodnost to je obezbeđivanje povoljnih uslova za dobijanje kredita – rekla je Tatjana Đukanović.  

Glavni urednik Informativne agencije „AgroServis“ Čedomir Keco konstatovao je da deset neravnomerno raspoređenih javnih skladišta još uvek ne mogu da zadovolje ni potrebe proizvođača žitarica niti državni interes u toj oblasti. Po njemu, vlasnici najvećih skladišnih kapaciteta ne žele u tome da učestvuju jer nastoje da i dalje održe u zavisnosti poljoprivrdnika koga dodatno iskorišćavaju nametanjem nepovoljnih pariteta u robnoj razmeni.