- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

GDE I KOJU RIBU PECAJU NAŠI TRGOVCI?

riba u mrezi.jpg

 

Novi Sad, 23. decembar 2011.

Pred nama su dani povećane potrošnje ribe. I ove godine samo trećina ribe je iz naših voda, a dve trećine iz uvoza. Ponuda je povećana i riba se nudi u marketima, ali i na trotoaru.

Trebalo bi pazariti samo u prodavnicama koje imaju rashladne vitrine ili bazene. Važno je i da se pročita deklaracija na kojoj su navedeni podaci o proizvođaču, uvozniku, distributeru, kao i rok upotrebe i uslovi čuvanja. Treba izbegavati kupovinu van prodavnica, u kofama na trotoarima i pazariti samo u registrovanim ribarnicama – poručuju iz inspekcije.

Sveža riba mora da ima bistre oči, crvenkaste škrge, krljušti koje su svetle, čvrste i ne otpadaju. Na pritisak prsta riblje meso mora da bude čvrsto, nelepljivo i elastično. Nikako ne sme da ima neugodan miris. Treba je čuvati u ledu i ne treba je izlagati toploti – kažu lekari, dodajući da se u nekim slučajevima simptomi trovanja pokvarenom ribom javljaju veoma brzo posle konzumacije. Stomačne tegobe i povišena telesna temperatura najčešći su i prvi znaci trovanja ribljim mesom.

Oslić nam uglavnom stiže iz Argentine, a skuša iz Irske. Konzerve su napunjene tajlandskom i marokanskom sardinom i tunjevinom, dok iz Jadranskog mora uglavnom dobijamo sardinu. Prema podacima trgovinskih lanaca , uvozna smrznuta riba stiže na naše trpeze i iz Španije, Kine, Vijetnama i republike Srpske, a trgovci nude i ribu iz domaćih ribnjaka i reka. Šaran koji kupujemo je najčešće naš, a slično je i sa pastrmkom. Najveću ponudu šarana ima ribnjak „Ečka”.

Oslić i tunjevina su kupcima prihvatljivi zbog cene, a skuša je, procenjuju stručnjaci, dobra jer spada u takozvane masne ribe i zbog sastava je nutritivno jedna od nejvrednijih riba.

Podaci pokazuju da prosečan Srbin ribu konzumira dva do tri puta ređe od jednog Evropljanina. Naši stanovnici godišnje pojedu između pet i sedam kilograma ove vrste mesa. U državama Evropske unije taj prosek je oko 15 kilograma, dok stanovnik Japana ili Islanda pojede i po 60 ili 70 kilograma ribe u toku jedne godine.

Kada se ovome doda da potrošnja ribe nije ravnomerna po strukturi stanovnika i regionima, onda je ocena o našoj potrošnji ribe još slabija.

Proizvođači šaranske ribe sve češće tvrde da im proizvodnja nije isplativa i da za izvoz u zemljama okruženja ribari imaju podsticaje i 0,50 evra po kilogramu. (Poljopress)