- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Goran Ješić, potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za poljoprivredu, potvrdio pisanje „Dnevnika”

 

VOJVODINA ĆE BITI REGIJA BEZ GMO

Novi Sad, 19. novembar 2012.

Vojvodina bi, po ugledu na mnoge evropske, mogla da bude proglašena regionom bez genetski modifikovanih organizama. Od toga bi velike vajde imala njena poljoprivreda, poboljšala bi se i krvna slika celokupne privrede, rado bi je takvu prihvatila EU, a zamerki ne bi imala ni Svetska trgovinska organizacija koja uslovljava našu zemlju da, zarad članstva, zakonom dozvoli GMO.

Goran Ješić

Za ideju o Vojvodini bez GMO zalaže se potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za poljoprivredu Goran Ješić, koji očekuje da se uskoro o njoj divani i zvanično. U razgovoru za „Dnevnik“ on kao netačno odbacuje saopštenje Pokrajinskog sekretarijata za informisanje objavljeno nakon nedavnog razgovora sa predstavnicima slovačkog ministarstva poljoprivrede u Vladi Vojvodine, u kojem je data, kako kaže, potpuno pogrešna informacija o tome da će naši stručnjaci posetiti Slovačku da bi se upoznali s propisima u oblasti proizvodnje genetski modifikovanih kultura i semena.
– Saopštenje dato nakon sastanka sa slovačkim ministrom poljoprivrede pisano je bez razumevanja materije u tolikoj meri da me, prosto, navodi na sumnju da je postojala loša namera. Jer, nije bilo ni reči o tome da je Vojvodina zainteresovana za proizvodnju GMO. Naš stav je jasan: mi ne želimo genetski modifikovan kukuruz niti bilo koje druge takve organizme na teritoriji Srbije, pogotovo ne u Vojvodini jer to, između ostalog, pravi ogromnu ekonomsku štetu – naglašava Ješić. – Intenzivno sa kolegama u regionu i Evropi razgovaramo upravo o tome kako da predupredimo da se genetski modifikovani proizvodi i GM semenska roba, pre svega kukuruz, nikada ne nađu na vojvođanskom tržištu. To je moj lični stav, ali i jasan stav Sekretarijata za poljoprivredu.
Ješić kaže da postoji nekoliko razloga zbog kojih se ne želi prisustvo GMO u Vojvodini. Prvi je opšti kritički aspekt prema genetskim modifikacijama, koji je prihvatljiv u većem delu Evrope. Drugi je čisto ekonomski jer, u slučaju da se, recimo, pojavi GM kukuruz, niti će naše semenske kuće moći da ga izvoze po svetu kao semenski, kao svoj patent, niti ćemo moći da na inostranom tržištu prodajemo merkantilni, jer niko ne želi da kupi genetski modifikovano zrno.
S druge, opet, strane, ako želimo u Svetsku trgovinsku organizaciju, imamo obavezu da iz našeg zakonodavstva izbrišemo reči „zabranjen GMO“. Dakle, to moramo uraditi, jer nam članstvo u STO donosi velike benefite.
– Ali, i za to postoji rešenje – tvrdi Ješić. – Imamo dobro iskustvo iz Slovenije, Mađarske, Austrije, a loše iz Slovačke. Naime, i ako zakonom dozvolimo genetske modifikacije na njivama, može se formulisati takva procedura da se proizvodnja GMO toliko zakomplikuje da praktično postane nemoguća, bolje rečeno neisplativa. Uz silnu papirologiju, skupe takse, ograničenja, strogu kontrolu, troškovi proizvodnje su enormno veliki, te je u takvim uslovima uspostavljanje GMO teško uklopiti u finansijsku konstrukciju.

I upravo primer Slovačke navodi Ješić kao loš, jer je ona bila liberalna po pitanju GMO pa su seljaci pojurili da seju GM kukuruz. Ali sada ga je ostalo svega par stotina hektara, jer nikom nisu mogli da prodaju takvu robu.

- Mi ne želimo da dođemo u takvu situaciju. Naša ideja je da uspostavimo bolju kontrolu na carinskim prelazima. Imamo, naročito s rumunske strane, prolaz genetski modifikovanog semena, te smo naručili istraživanje i dobili preliminarne rezultate koje sada proveravamo u laboratoriji u Nemačkoj. Utvrdili smo, naime, da su postojale pojedine GMO parcele u Vojvodini, što znači da je kršen zakon. S obzirom na to da su oranice u GPS sistemu, zna se koje su to parcele i obelodanićemo ih kada dobijemo potvrdu iz Nemačke – kaže Ješić.

Prvi čovek vojvođanske poljoprivrede naglašava da će preduzeti sve mere da se to više ne ponovi i da takvog kukuruza više nikada ne bude u Vojvodini, jer su štete ogromne, neprocenjive.

- To je još u tragovima, mali je broj ispitivanih uzoraka, jer su te analize veoma skupe. Finansirali smo ih onoliko koliko smo mogli raspoloživim budžetom. Zapravo, to je posao države, ali ona se time ne bavi. Sada ćemo u budžetu ostaviti 500.000 evra za analize i sprovešćemo ozbiljnu monitoring studiju, zajedno sa prestižnim međunarodnim kredibilnim laboratorijama, da bismo utvrdili tačne pokazatelje. Ali, u svakom slučaju, onog trenutka kada uđemo u STO, moj predlog Vladi i Skupštini APV biće proglašenje Vojvodine za region bez GMO-a u skladu s evropskom direktivom, pa ćemo da uspostavimo kontrolu, nadzor i sve ostale inspekcijske mere da se takvi organizmi ne pojavljuju na teritoriji Pokrajine. Podsetiću da su u STO i Austrija, Slovenija i Italija, kao i druge zemlje koje su iskoristile regulativu EU da je dozvoljeno regionima, ne celim državama – jer države su članice STO, regioni nisu – da uspostave nultu toleranciju prema genetski modifikovanim organizmima.

Ješić upozorava da, ukoliko se GMO pojavi na značajnim površinama kukuruza u Vojvodini, kumulativnu štetu možemo meriti desetinama milijardi evra, a za nekoliko godina bili bismo zbrisani sa trgovinske svetske karte na kojoj smo danas među vodećim. On ocenjuje i da je neprihvatljiv i neopravdan opšteprihvaćen stav da GMO odgovara pojedinim kompanijama u Srbiji. To, veli, ne odgovara nikome, ni Miškoviću, ni Kostiću, ni malom seljaku, jer merkantilni kukuruz se kontroliše prilikom izvoza i ukoliko se ustanovi da ima GMO, sva se količina vraća na domaće tržište, a u tom slučaju šteta je neprocenjiva. Na kraju, dodaje Ješić, prinosi GM kukuruza uopšte nisu veći od normalnih hibrida, već je tu reč samo o jeftinijoj agrotehnici.

(Slađana Gluščević, Dnevnik)