- TRŽIŠTE - /08.10.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.20 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.89 din/kg , pšenica 19.49 din/kg , soja 32.98 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.15 din/kg , pšenica 18.16 din/kg , soja 29.07 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.62 din/kg , pšenica 24.09 din/kg , soja - ;

GOTOVA BERBA PAPRIKE U RUSKOM KRSTURU

 

Ruski Krstur, 24. septembar 2018.

Izvor: Dnevnik.rs

  • U Ruskom Krsturu ove sedmice biće završena berba paprike, premda se lane, ali i ranijih godina, brala do prvog mraza.

Narodna izreka „ni u suši gladi, ni u kiši roda” pokazala se kao tačna,- sada na „slonovom uvu – ajvaruši”, koje je, kažu proizvođači, em slabo rodilo, em je druge klase pa će bezmalo celokupan rod otići u preradu, u ajvar. Ali umesto kod domaćih prerađivača, izvesno je, biće je u hrvatskim fabrikama jer otkupljivači iz Hrvatske domaći rod skuplje plaćaju. Drugu klasu kupuju za 32 i 33 dinara kilogram, dok naši trgovci daju 28 i 29 dinara. One prve klase je vrlo malo, a ko je ima, može dobiti 50 i 55 dinara za kilogram na veliko.

– Paprika voli da su joj „noge morke”, a ne kišu koja je tokom jula neumorno padala, kada je paprici trebalo sunca da bi bila krupnija, duža i mesnatija – kaže proizvođač Dušica Oros, ujedno i predsednica Udruženja proizvođača paprike u Ruskom Krsturu. – Uz to, u julu je bilo i mraza koji je još više oštetio rod. Zato je sada paprika kraća, sitnija, oštećena, bolesna, pa proizvođači imaju malo paprike prve klase, na kojoj se može više zaraditi.

Ove godine u Ruskom Krsutru je paprikom posejano 400 hektara, što je više nego lane, kada je, iako je bila velika suša, prerodila. Prinos je lane po hektaru bio 50 tona, dok je ove godine upola manji. 

– Očekujući istu ili bar približnu klimu, oko 140 ratara ove godine  opredelilo se da poveća hektare pod paprikom, koja se, doduše, tradicionalno seje u Krsturu decenijama – kaže Dušica Oros. – Nijedan od njih nema ugovorenu proizvodnju, već, kada stigne sezona, šleperi dolaze sa svih strana i odvoze rod. Jednio što među proizvođačima ima onih koji su osigurali rod, pa su zbog mraza predstavnici osiguravajućih kuća bili na njivama, merile štetu i u zavisnosti od procene, isplatili izgubljeni rod.

Dušica Oros kaže da kod ratara ne postoji bojazan da papriku neće prodati, premda se uočava da sve više ratara iz drugih mesta seje, umesto babure i patliyanke, slonovo uvo. Verovatno zato što sve više ima gastronomskih manifestacija na kojima se ajvar predstavlja kao specijalitet. Dugogodišnji proizvođač paprike Jaroslav Edelinski iz Ruskog Krsutra kaže da će, kao i drugim proizvođačima, u proizvodnji najskuplja biti radna snaga, odnosno da će, računajući agrotehniku, više novca potrošiti na nadnice berača, nego na veštak, navodnjavanje… Tu ne računa seme, koje  u Ruskom Krsturu proizvoađi ne kupuju, već imaju svoje i međusobno ga razmenjuju.

– Još nisam pravio računicu, ali moja matematika kaže da ću biti ispod nule, pa umesto dva i po jutra, dogodine ću paprikom posejati jutro – kaže Edelinski. – Ali ima i većih proizvođača koji će ove godine verovatno uspeti da iplivaju i prireme se za dogodine. Ljut sam na naše hladnjačare, koji sigurno po dogovoru, potcenjuju trud i rod pa plaćaju ispod vrednosti. Na sreću, stigli su kupci iz Hrvatske, gde je, takođe, paprika loše rodila, pa plaćaju bolje, tako da će nas oni spasti od veće propasti.

Kvalitet slab, a cena dobra

Paprika nije loše rodila samo u Krsturu već i u drugim mestima pa na najprometnijoj pijaci u Novom Sadu, Futoškoj, može da se kupi, ali ona koja se nudi kao prva klasa za pečenje, ni izbliza ne odgovara tom kvalitetu – plodovi su mali i sitni, ali drže cenu od prošle godine. Kilogram se prodaje za 110 i 120 dinara, a druga klasa, one oštećene, za 60 i 70.

Domaćice koje su pekle papriku za zimu uverile su se u to da nisu ni  mesnate, pa će one koje budu ih pohovale ili punile, imati muke kako da naprave jelo po receptu.