- TRŽIŠTE - /21.05.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.50 din/kg , pšenica 18.10 din/kg , soja 46.73 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.90 din/kg , pšenica 18.70 din/kg , soja 37.79 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.56 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 35.29 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.79 din/kg , pšenica 20.82 din/kg , soja - ;

Govedarstvo

 

UVOZ TOVNIH RASA POVEĆAVA STADO – DRŽAVA ZA LITAR OTKUPLJENOG MLEKA PLAĆA 12,20 DINARA

Čedomir Keco

Novi Sad, 31. januar 2018.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nakon razgovora ministra Branislava Nedimovića sa gazdinstvima na savetovanju „Dobar dan domaćine”, prihvatilo je predlog da se oblast stočarstva u ovoj godini u okviru investicija za nabavku kvalitetnih priplodnih grla utvrdi posebnim pravilnikom. Odgajivači goveda su predložili da se među tovne (mesnate rase) uvrsti simentalsko goveče i francuska rasa salers, što će takođe biti učinjeno. Ovi stočari imaju formirano više proizvodnih grupa i raspolažu sa nizom podataka o govedarstvu u Srbiji, a neke računice pokazuju da smo na vrlo niskim granama, jer godišnje imamo svega oko 300.000 telenja svih rasa (podaci veterinarske službe).

Gazdinstva ostvare pravo na premiju od 10.000 dinara po junetu, ukupno oko 850.000.000, što pokazuje da najmanje 80.000 komada muške teladi nestane” iz evidencije. Ta telad su zaklana ili izvezena iz naše zemlje. Događa se da i ženska telad završi u klanicama, pa se broj priplodnih grla, bez razlike o kojoj je rasi reč, ne povećava i pored solidnih subvencija.

Zahtevi za nabavku kvalitetnih goveda u prošloj godini bili su najveći u zbiru od oko 700.000.000 dinara (za sve vrste životinja). Kada se i realizuju isplate, ove subvencije neće značajnije povećati broj grla potrebnih za rasplod i tov.

Upravo zbog te činjenice stočari su prihvatili kao svoju poruku listu „Gazdinstvo” – „tovno govedarstvo u Srbiji – sada ili nikada”. Kada bi ove godine u vidu podsticaja za nabavku od 30-60 odsto cene država izdvajala za tovna grla u iznosu od oko 1,5 milijardi dinara i toliko i farmeri, stado tovnih rasa bi se uvećalo za 12.500 grla. (Prosečna cena po grlu 240.000 dinara.)

Taj broj može biti i znatno veći ako se dozvoli uvoz mlađih priplodnih grla koja nisu steona. Međutim, ovakvo proširenje stada odlaže prinove – telenje i zahteva kupovinu bikova, jer je veštačko osemenjavanje prilično otežano. Ovoliki uvoz je prava revolucija u govedarstvu i bio bi identičan onom događaju kada su u našu zemlju stigle visokokvalitetne nazimice (landras i jorkšir).

Stočari su na jučerašnjem sastanku u Utrinama, gde se okupio veliki broj tovljača,  prihvatili preporuku ministra Nedimovića da se „komšijskom trgovinom ne povećava ukupan broj grla na domaćim farmama” i da je pravi potez uvoz. U ovoj fazi za stočare je, kako kažu, najefikasniji uvoz mlađih i steonih junica, jer za oplodnju pomoću embriona nisu osposobljeni niti imaju para. Zbog neophodnog uvoza, sva stočarska udruženja su saglasna da se ukine karantin za preuzimanje stoke iz zemalja Evropske unije, gde odavno nema karantina. Za ovaj potez državi je potrebno da sazna sve pojedinosti o grlima koja se uvoze i da uz transparent imaju i takvu dokumentaciju.

KO JE KOLIKO DOBIO?

Tovljači stoke su bez izdvajanja za nabavku grla iz državne kase dobili oko 850.000.000 dinara, a tovljači svinja oko 730.000.000 dinara, ali taj iznos nije konačan.

Proizvođači mleka (premija po grlu 25.000 i za litru mleka sedam dinara) na svoje račune su primili oko deset milijardi dinara. Ovo izdvajanje  po litri otkupljenog mleka (900 miliona litara) državu košta oko 12,20 dinara, što je zapravo i održavanje mlečnog govedarstva, od koga značajnu korist ima prerađivačka industrija.

Farmeri koji proizvode mleko su izračunali da od države za bolje muzno grlo primaju od 600-620 evra godišnje, što je veća stimulacija nego za hektar ratarske proizvodnje u zemljama Evropske unije.

I pored ovakvih izdvajanja u Srbiji nema ni stotinu farmi sa više od stotinu grla. I dalje su mali dobavljači najbrojniji i bez zaštite i poslovnog povezivanja.

Da je to zaista tako pokazuje i otkupna cena njihovog mleka od 23-27 dinara, što je skoro polovina od cene mleka ekstra kvaliteta, koje oko 30 odsto muzača isporučuje mlekarama.

Državna izdvajanja za stočarstvo i kozarstvo nisu poznati, jer još nisu sasvim ni realizovana.