- TRŽIŠTE - /21.07.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 18.40 din/kg , pšenica 18.40 din/kg , soja 43.50 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.94 din/kg , pšenica 19.76 din/kg , soja 33.57 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.08 din/kg , pšenica 15.79 din/kg , soja 31.73 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 20.25 din/kg , pšenica 21.52 din/kg , soja - ;

Govedarstvo u Srbiji

 

POVE─ćAVA SE STADO U SISTEMU „KRAVA-TELE”

Zrenjanin, 27. decembar 2019.

Mile Novakovi─ç

U Zrenjaninu je odr┼żana Prva regionalna konferencija posve─çena biodiverzitetu i dobrobiti ┼żivotinja u poljoprivrednim predelima. Inicijator konferencije je Organizacija za po┼ítovanje i brigu o ┼żivotinjama – ORKA, a na njoj je u─Źestvovalo vi┼íe od stotinu predava─Źa i slu┼íalaca iz zemalja zapadnog Balkana. Konferenciji su se odazvali stru─Źnjaci i u─Źesnici iz Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Srbije i jedan predava─Ź iz Hrvatske, kao ─Źlanice Evropske unije. Jedna od tema bila je i razvoj pa┼ínja─Źkog sistema uzgoja goveda, gde je istaknuto da sistem krava-tele donosi ve─çu dobrobit ┼żivotinjama, koje se na taj na─Źin nalaze u prirodnom okru┼żenju.

Pre tri godine Tibor Berze je uvozom rase ┼íarole potpuno promenio sistem tova junadi. Umesto u zatvorenom prostoru grla su na ispa┼íi oko farme koja se nalazi u blizini sela Gunaro┼í kod Ba─Źke Topole. Junad su na otvorenom skoro do po─Źetka zime. Rase ┼íarole u Srbiji ima oko 1000 komada i Berzeova farma sa oko 100 grla je me─Ĺu najve─çima. Ranije je tovio simentalca i imao dosta problema.

  • Mnogo bolesti je bilo i mnogo uginu─ça ┼żivotinje, tako da sad smo do┼íli do toga da radimo sistem krava - tele i ovo je najve─çi radman mesa koji iznosi 65 posto - ka┼że Tibor Berze.

Za sistem tova krava-tele najbitnije je da na pa┼ínjacima postoji kvalitetna trava i voda. Pa┼ínjaci se moraju odr┼żavati, sejati novom travom i ─Ĺubriti. Takav rad, na primer, u susednoj Hrvatskoj donosi ─Źistu dobit od 0,38 do 0,60 evrocenti po kilogramu, i pored toga ┼íto se najve─çi deo tovnog podmlatka uvozi. Za kilogram prirasta potrebno je dnevno oko 17 kilograma kabaste hrane. Takve rezultate je lak┼íe ostvariti na pa┼ínjaku, jer su manja ulaganja. Oni koji imaju ve─çe povr┼íine pa┼ínjaka, a manje grla ne razmi┼íljaju o dosejavanju trave.

Adam Bugar iz E─Źke ima najve─çu farmu hereforda u regionu

  • Prose─Źan dnevni prirast koji mo┼że da opravda rentabilnost za proizvodnju je nekih 1.200 do 1.400 grama. Me─Ĺutim, cena tog prirasta zavisi od te tehnologije proizvodnje i pa┼ínjaci upravo imaju sve prednosti, jer su niski tro┼íkovi ulaganja - istakla je dr Du┼íica Ostoji─ç Andri─ç iz Instituta za sto─Źarstvo u Beogradu.

Zavod za za┼ítitu prirode Vojvodine popisao je sve parcele u za┼íti─çenim podru─Źjima, a koje se mogu koristiti kao pa┼ínjaci.

  • Identifikovali smo u svih 45 op┼ítina oko 700 lokaliteta gde postoje takvi pa┼ínjaci i trudimo se na takvim podru─Źjima da stupimo u kontakt sa donosiocima odluka na lokalnom nivou sa lokalnim sto─Źarima i da im pomognemo da te pa┼ínjake zaista koriste na pravi na─Źin - navodi dr Slobodan Puzovi─ç, direktor Zavoda za za┼ítitu prirode Vojvodine.

O o─Źuvanju biodiverziteta i dobrobiti ┼żivotinja u poljoprivrednim predelima govorilo se i na regionalnoj konferencij koja je odr┼żana u Zrenjaninu. Organizacija za po┼ítovanje i brigu o ┼żivotinjama koja je priredila ovu konferenciju ┼żeli da se agroekolo┼íkim merama na pa┼ínjacima  za┼ítiti i biodiverzitet.

  • Mi moramo da uradimo sve da vratimo pa┼ínjake sto─Źarima u selima, da ih vratimo nameni i da ih o─Źuvamo i da na taj na─Źin uti─Źemo na to da imamo proizvodnju zdrave i bezbedne hrane - poru─Źuje Elvir Burazerovi─ç iz Udru┼żenja ORKA.

U Evropskoj uniji je uveden sistem pra─çenja goveda i kvaliteta gove─Ĺeg mesa, time se spre─Źava ┼íirenje bolesti, ali se dodatno kvalitetom ┼ítite i potro┼ía─Źi. Sistem tova krava - tele je sve zastupljeniji u zemljama u okru┼żenju, u Hrvatskoj tovlja─Źi imaju svoje udru┼żenje sa oko 200 ─Źlanova. Kao i u drugim zemljama Unije pre po─Źinjanja pa┼ínja─Źkog na─Źina tova najpre se tra┼że odgovori na vi┼íe pitanja.

  • Osnovna pitanja koja postavljamo pre nego ┼íto se u─Ĺe u sistem ispa┼íe su koliko mi kao dru┼ítvo po┼ítujemo proizvode koji su poreklom iz ekstenzivnog dr┼żanja krava-tele, koliko ga cene potro┼ía─Źi, koliko ga dr┼żava uklju─Źuje u svoju politiku i na kraju koliko farmer ima ekonomske koristi od takvog proizvoda - ka┼że Gvin D┼żons, iz Evropskog foruma za za┼ítitu prirode.
  •  

Po podacima sa poslednjeg popisa poljoprivrede u Srbiji ima oko 700.000 hektara zemlji┼íta koji su podvedeni kao livade i pa┼ínjaci. Samo u Vojvodini ima 120.000 pa┼ínjaka. Izvesno je da bi se polovina od toga mogla koristiti za ispa┼íu, ali nemamo dovoljno goveda. Poljoprivredni analiti─Źar Branislav Gulan navodi da je broj goveda ove godine u Srbiji na istorijskom minimumu, 881.000 grla (sve kategorije), ┼íto je manje za 2,3 odsto nego 2017. Sto─Źarstvo u Srbiji ─Źini 30 odsto poljoprivredne proizvodnje, dok je u razvijenim zemljama to i do 50 odsto. Jedan od predloga za spas sto─Źarstva i iskori┼í─çenje pa┼ínjaka je da se u Vojvodini tovi dodatnih 100.000 i u preostalom delu Srbije jo┼í najmanje 100.000 goveda.

Prema podacima veterinarskih slu┼żbi, koje evidentiraju telenje, tokom godine u zbirni registar se upi┼íe svega oko 400.000 teladi. Klani─Źari kada saberu svu junad koju prera─Ĺuju to stado je 90.000-104.000 grla. Dakle, i po ovoj ra─Źunici za 100.000 mu┼íke junadi nemamo poznatog kupca. ┼Żenska telad slu┼że za obnovu stada, ali i za prerad