- TRŽIŠTE - /28.11.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.30 din/kg , pšenica 19.35 din/kg , soja 37.70 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.24 din/kg , pšenica 20.73 din/kg , soja 34.60 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.72 din/kg , pšenica 15.87 din/kg , soja 32.20 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.52 din/kg , pšenica 21.55 din/kg , soja - ;

HOĆEMO LI IMATI DOVOLJNO PŠENICE? SETVA KASNI, A SUOČAVAMO SE I SA DUGOM TOPLOM JESENI

 

Beograd, 20. novembar 2019.

Izvor: Večernje novosti

  • Setva pšenice širom Srbije i ove godine kasni, pa se očekuje da će biti gotova do kraja novembra

Setva pšenice još nije gotova, a do sada je "zlatno" zrno posejano na više od 400.000 hektara. Kada bude bilo sve završeno, za nekih 15 dana, očekuje se da će pšenice biti na nekih 500.000 do 550.000 hektara, što je u proseku za našu zemlju. Stručnjaci kažu, da je to više nego dovoljno za naše potrebe, ali i da može biti i za izvoz.

Prema rečima Vukosava Sakovića, predsednika Udruženja "Žita Srbije", poslednjih desetak godina, pšenica se seje na između 550.000 i 650.000 hektara, a nijedna setva nije bila završena pre početka decembra. To znači, da ni ova neće biti ranije gotova.

- Pre sredine decembra nećemo sa sigurnošću znati koliko smo posejali pšenice - ispričao nam je Saković. - U ovom periodu nismo imali više ni prošle godine posejano. Podaci se menjaju iz dana u dan. Seje se još, ali očekujemo da će biti na nekih 550.000 hektara. Ovo će biti jedna prosečna i normalna setva. Svakako, do kraja ima još nekih 15 dana. Optimalni rokovi setve bili su isključivo za domaće sorte. Sada se seje mnogo više sorti pšenica, pa su i ti rokovi različiti. Dosta su se promenile i vremenske prilike. Poslednjih godina imamo jesen koja je duga i topla. U ovom trenutku ništa nije alarmantno, samo je pitanje kada će to biti gotovo.

Svake godine stručnjaci savetuju ratarima da seju sertifikovano seme pšenice, a ne ono koje nastaje u domaćoj radinosti, sa "tavana". Nekvalitetno zrno, koje ne može da izdrži sve vremenske uslove, na kraju završi kao stočna hrana. Ipak, pojedini ratari, ističu da im se zbog niske otkupne cene pšenice ne isplati da nabavljaju sertifikovano zrno.

IZVOZ ZAVISI OD GODINE

Kako nam je ispričao Saković, pšenice će biti dovoljno za naše potrebe, a da li će je biti i za izvoz, to samo zavisi od godine kakva će biti.

- Iznad naših potreba će svakako biti - govori Saković. - Nama treba oko 1,5 miliona tona, a to rodi na nekih 350.000 hektara u lošijoj godini ili na oko 300.000 hektara kada je dobra godina. Sve što rodi više od toga ide u izvoz. O tome je, međutim, rano da se govori.