- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

HRANA NA PIJACAMA PREPUNA PESTICIDA

 

Beograd, 18. jul 2016.

Izvor: Ve─Źernje novosti

Kada se koriste sredstva za za┼ítitu bilja na njivama u Srbiji i dalje se ─Źesto mo┼że ─Źuti, naoko dobronameran, savet kolege poljoprivrednika ili kom┼íije: "Dodaj slobodno malo vi┼íe, da bude┼í siguran da deluje”. Ovakav pristup kori┼í─çenju pesticida, herbicida i ostalih preparata kojima se tretiraju biljke ne samo da poskupljuje proizvodnju, jer se koriste ve─çe koli─Źine skupih sredstava, ve─ç je i u mnogome ┼ítetan.

Od ovakvog na─Źina primene "hemije", i pored sugestija, odustao je Marko Simeti─ç, ratar iz Stare Pazove, koji obra─Ĺuje oko 60 hektara oranica i gaji pre svega kukuruz i p┼íenicu, ali i suncokret i soju.

- Mnoge moje starije kom┼íije i dalje ne ─Źitaju ┼íta pi┼íe na ambala┼żi sredstava za za┼ítitu, nego ih sipaju "odokativno", onako kao ┼íto su im to o─Źevi i dede radili - pri─Źa ovaj tridesetogodi┼ínji ratar. - Meni, me─Ĺutim, nije te┼íko da pro─Źitam kako se sredstva primenjuju, a volim i da, posebno u zimskim danima, kad nema mnogo posla, poslu┼íam predavanja, pa i upitam u poljoprivredoj apoteci ili savetodavnoj slu┼żbi, kako primenjivati sredstva za za┼ítitu, a i ima li efikasnijih sredstava od onih koja sam ranije koristio...

Ovakvih primera, prema re─Źima Dragane Dimitrijevi─ç, izvr┼ínog direktora udru┼żenja SEKPA, koje okuplja najve─çe svetske proizvo─Ĺa─Źe sredstava za za┼ítitu bilja, prisutne na tr┼żi┼ítu Srbije, sve je vi┼íe u Srbiji, posebno me─Ĺu poljoprivrednicima mla─Ĺe generacije.

Na┼íe  udru┼żenje, a i stru─Źnjaci kompanija koje su na┼íi ─Źlanovi, svakodnevno su na terenu, ne samo zbog prodaje, ve─ç i zbog edukacije - isti─Źe Dimitrijevi─çeva. - I nama je veoma va┼żno da poljoprivrednici znaju ┼íta, koliko i kada da koriste. U tome, mora se napomenuti, imamo i odli─Źnu saradnju sa poljoprivrednim stru─Źnim slu┼żbama, koje, tako─Ĺe, u ve─çini slu─Źajeva imaju odli─Źne "za┼ítitare", koji su spremni da iza─Ĺu u susret poljoprivrednicima.

Problem, me─Ĺutim, kako ukazuje Dimitrijevi─çeva, stvara nepoverljivost, pa ─Źak i snebivljivost, poljoprivrednika, od kojih najvi┼íe zavisi kona─Źna primena sredstava za za┼ítitu.

- Mi, uvoznici, imamo jasna pravila, kojih moramo da se pridr┼żavamo, a tako─Ĺe i striktnu kontrolu, kako na samoj granici prilikom uvoza, tako i kontrolu poljoprivredne i ekolo┼íke inspekcije, pa propusta ne sme da bude - navodi Dimitrijevi─çeva. - To se odnosi, pre svega, na kvalitet preparata, ali i na njihovo pakovanje, a posebno na to da i na ambala┼żi bude jasno navedeno na koji na─Źin se preparat koristi.

Uz ovo, kako ka┼że Dimitrijevi─çeva, zimi se redovno organizuju predavanja i seminari. Tu su i bro┼íure koje se plasiraju i u kojima je jasno prikazano ne samo kako se doziraju i koriste preparati, ve─ç i kako se treba za┼ítititi prilikom njihove primene i kako se bezbedno uklanja ambala┼żni otpad.

- U zemljama EU korisnici sredstava za za┼ítitu imaju svojevrsnu karticu, kao onu bankarsku, na kojoj se sakupljaju podaci o tome kakva su sredstva kupovali, kako su ih koristili, a tu su i podaci o tome da li su obu─Źeni za njihovo kori┼í─çenje, odnosno, da li mogu da ih kupe - navodi Dimitrijevi─çeva. - Kod nas je takvo re┼íenje jo┼í daleko.

SAVETI IZ APOTEKE

Poljoprivrednici treba da znaju da kada u poljoprivrednoj apoteci kupuju preparat, uz njega treba da dobiju i uputstvo za primenu, kao ┼íto u apotekama dobijamo uputstvo za primenu nekog leka - jasna je Dimitrijevi─çeva. - Ukoliko se sredstva za za┼ítitu ne primenjuju kao ┼íto je to predvi─Ĺeno, odnosno, ako se koriste vi┼íe, mo┼że da bude velike ┼ítete, po┼íto je efekat druga─Źiji. Uz ve─çu cenu za┼ítite, tu je i ekolo┼íki problem, a i karenca, odnosno, period potreban da dejstvo preparata prestane, ne mo┼że se precizno odrediti...

PRODAJU ŠVERCOVANO

-      Jedan od ve─çih problema predstavlja nam nelegalan uvoz i prodaja preparata koji nisu sertifikovani u Srbiji - ukazuje Dimitrijevi─çeva. - Preparati, pro┼ívercovani naj─Źe┼í─çe iz Turske i Ukrajine, do sada su se prodavali po va┼íarima i buvljacima, a sada ih ima i po oglasima na internetu. Ukazali smo na problem policiji, a mora se, jo┼í jednom, skrenuti pa┼żnja i poljoprivrednicima, jer se takvim preparatima ugro┼żava pre svega zdravlje, a zatim se dovodi u pitanje i rod. Jer, niko ne zna kakav ─çe efekat nedeklarasnog preparata biti na biljkama...