- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Iako je najveći izvoznik smrznute maline na svetu Srbiji preti opasnost od ispadanja sa trzišta EU

 

ZAKONODAVCI NE PIJU SOK OD MALINE

Umesto da uvede red u ovu oblast, Zakon o zaštiti bilja iz 2009. godine dozvolio je haos u upotrebi pesticida i prodaji generisanih preprata te vrste.

„Srbija je najveći izvoznik smrznute maline na svetu" jeste dobra vest, ali se na nedavnom skupu „Srpska industrija jagodičastog voća - vreme za promene" u Privrednoj komori Srbije (PKS) čulo mnogo više onih informacija koje su za brigu.

Najviše bi domaće proizvođače malina i ostalog jagodičastog voća mogla da zabrine mogućnost da izgube dozvole za izvoz u zemlje Evropske unije, jer do 2014. godine svi moraju imati sistem integralne zaštite koji se odnosi na pravila u upotrebi pesticida. Kod nas ovaj sistem već ima između 20 i 30 odsto proizvođača malina, ali je problem što ne mogu da dobiju i sertifikat, jer u Srbiji ne postoji ni jedno sertifikaciono telo za ove namene, izjavio je konsultant organizacije SEEDEV (South Earsten Europe Development), Goran Živkov.

On je upozorio da srpska zakonska regulativa, zapravo, sprečava integralnu zaštitu i da je Srbija zemlja sa najviše registrovanih pesticida. Umesto da uvede red u ovu oblast, Zakon o zaštiti bilja iz 2009. godine „dozvolio je haos u upotrebi pesticida i prodaji generisanih preprata te vrste", kazao je Živkov i ocenio da je ,,sa takvim zakonom teško napraviti integrisani sistem zaštite".

Problematičan je i Zakon o odlaganju ambalažnog otpada, jer Srbija ni danas nema ni jedno postrojenje za odlaganje ambalaže za pesticide, iako je njegova cena ekvivalentna ceni jednog bilborda na Srbija ope-nu", istakao je Živkov. I dodao da bez odgovarajućih standarda srpske

maline neće moći ni u evropske hipermarkete, već samo na veletržnice, jer potrošač u EU traži odgovarajuće garancije i za kvalitet i za zdravstvenu bezbednost proizvoda.

Na konferenciji posvećenoj perspektivama jagodičastog voća koju

su zajednički organizovali Agrobiznis projekat Američke organizacije za međunarodni razvoj, Udruženje hladnjača Srbije i PKS

čule su se i ne baš ohrabrujuće prognoze da bi trend pada prodaje ovog voća započet u krizi, iako blaži, mogao da se nastavi i u narednom periodu, kao i da sve više raste prodaja odnosno izvoz svežih malina, a tu se Srbija ne nalazi ni među prvih deset izvoznika. U svakom slučaju izvesno je da se ubuduće pored sistemskih mera mora i mnogo više investirati i pružiti veća podrška ovoj proizvodnji, ocenjeno je na skupu.

Savetnik za proizvodnju i preradu voća u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Srbije Kolinda Hrehorović navela je da je u Srbiji u 2010. godini proizvedeno više od milion tona voća (1.043.504), a od toga je 11,2 odsto bilo jagodičasto. Vrednost izvezenog voća u 2010. godine bila je oko 356 miliona dolara, a samo malina je izvezeno u vrednosti od oko 168 miliona dolara.

Prošle godine proizvedeno je 83.870 tona maline, uz prosečan prinos od 5,5 tona po hektaru iako je na pojedinim parcelama ostvaren prinos od 15 do 20 tona po hektaru, kao i 32.973 tone’jagoda.

Prema njenim rečima, prošlogodišnji izvoz maline iz Srbije bio je 63.000 tona, a od jula do decembra izvezeno je 36.781 tona. U prva četiri meseca 2011. godine izvezeno je 24.766 tona ili 12,4 odsto manje nego u istom periodu 2010. godine. Hrehorović je naglasila da se 65 do 70 odsto ukupne proizvodnje maline u Srbiji izvozi, a od toga je 85 odsto u zamrznutom stanju, 10 odsto je sveža, a pet odsto je konzervisana. Zamrznuta malina najviše se izvozi u zemlje Evropske unije (97 odsto) i to u Nemačku, Francusku, Holandiju i Belgiju, dok se u Rusiju i Japan izvozi veoma malo - po 0,3 odsto.

Ona je ocenila da su u Srbiji neophodne tri kategorije mera podrške proizvođačima jagodičastog voća i to: struktume (unapređenje zasada), tržišne (izvozne stimulacije) i investicione (u skladišta, plasman i preradu voća). Tehnički sekretar Udruženja hladnjača Srbije Evica Mihaljević kazala je da Srbija ima potencijala da godišnje proizvede 105.000 tona maline na 11.000 hektara, sa prosečnim prinosom od devet do 11 tona po hektaru i dodala da su procene Udruženja hladanjača da će cena izvoza maline iz Srbije u 2011. godini biti na nivou prošlogodišnje (1,98 evra) ili nešto manja.

AMERIKANCI VOLE SVEŽE VOĆE

Na skupu je rečeno da su naj veći izvoznici zamrznute maline u svetu Srbija, Čile i Poljska, a uvoznici Nemačka, Francuska i Amerika. Svežu malinu najviše izvoze Meksiko i Španija, a uvoze Amerika, Kanada i Velika Britanija. Navedena je i prognoza da će ove godine zbog poplava u Čileu i problema u nekim drugim zemljama Srbija moći da plasira više smrznutih malina.(Privredni pregled)