- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Inovacijama do uštede

 

PAMET NIKADA NIJE (PRE)SKUPA

Izvor: List Gazdinstvo, pripremio Slaviša Dabižljević

  • Unapređenjem  izgradnje silosa  novim načinom livenja temelja i pobljšanjem uslova skladištenja firma “Bintec”  Marka Horscha nudi samo jedno od mogućih rešenja  za racionalnije čuvanje žitarica

Kod nas niko, ama baš niko,  ne vodi računa o gubicima pšenice od kombajna do silosa. Da su u pitanju velike količine najbolje govori  slika pred oranje naših njiva kada na parcelama širom Srbije iznikla pšenica izgleda kao travnati tepih, kao da je nanovo zasejana.

Marko Horsch iz Švandorfa u Nemačkoj iznašao je mogućnosti  da smanji rastur zrna, ali i da ponudi mnogo veću  sigurnost  prilikom njegovog odlaganja i čuvanja. Iskustva koje je stekao kao farmer  primenio je sad kao menadžer  u svojoj firmi “Bintec” i neka od praktičnih rešenja koja su se dokazala u neposrednoj praksi  trebala bi u godinama koje dolaze da zapljusne kao plimski talas ne samo Srbiju nego i ostale zemlje. Slobodno se može reći da je u pitanju velika ušteda.

- Iz ličnog iskustva  znam koji su glavni problemi. Tražeći rešenja mnogo sam putovao i u Americi sam sagledao neke, ali nekompletne, mogućnosti, jer skladištenje žitarica u Evropi mnogo zaostaje u odnosu na Ameriku. Farmeri  u Americi su u mogućnosti da čuvaju  svoje žitarice ne samo nekoliko meseci  nego čak i godinu ili dve dana. Ono što se nalazi u silosima to je njihov kapital i oni moraju biti sigurni da je njihov kapital siguran i da na bezbedan način skladište svoju robu - kaže Marko Horsch.

Imate li podatak koliko se nepravilinim rukovanjem tj. skladištenjem  gubi  tona žitarica u Evropi?

- Za Evropu nemam podataka,  ali ono što sam istraživao u Nemačkoj ukazuje da je, od momenta izlaska iz kombajna do prodaje, gubitak veći od milion tona žita tj. pšenice. Veliki trgovci žitaricama u Nemačkoj kupuju i prodaju robu i od tog ulaska u silos do izlaska iz silosa izgube između 1 i 5 procenata robe uprkos  perfektnim uslovima skladištenja. Onda lako možemo da zamislimo kakvi se tek gubici stvaraju u nesavremenim skladištima.

Kakvo ste rešenje ponudili  novim načinom izgradnje temelja za silose tj. ćelije?

- U Americi  nemaju problem koji mi imamo ovde, jer  izgradnja jednog temelja za silose košta mnogo manje nego što košta ovde kod nas u Evropi.  Oni - dosetivši se znanja iz fizike iz osnovne škole da voda nikad ne ide uzbrdo -  rade najjednostavniju moguću stvar koristeći slobodan otok vode da naprave  nagib od centra ka obodu silosa, ali im ujedno ona  pomaže i kod  zaptivenosti silosa. Ali najveći  je problem je bio kako napraviti taj fini nagib u sloju betona? Opet smo pogledali šta Amerikanci  rade i uvideli smo da je i to vrlo jednostavan način ukoliko se ima alat koji oni koriste, a mi ga nismo imali u Evropi. Onda smo mi smi napravili alat i prilagodili ga prema veličini naših silosa. Sad svaki put kada prodajemo silos mi nudimo i sve neophodne alata koji su potebni  kupcu da sagradi silos. Vrlo jednostavan koncept  i  vrlo često farmeri  se sami upuštaju u gradnju ili izvođači radova taj alat kupuju ovde kod nas. Uz pomoć ovog alata izvođači radova prave  taj temelj za silos odprilike  za jedan dan. Znači u jendom danu se iskopa temelj postavi se artmaturna mreža nalije se i poravn beton  čime se bitno  smanju  troškovi radova i imamo bolji rezultat u čuvanju žitarica, što je jako važno.

Do kojih kapaciteta radite silose?

- Nudimo rešenja za silose od  18 hiljada tona. Naši sistemi su mobilni za utovar-istovar, a  jedna ćelija je  2,5 hiljade tona. Međutim, izbor je na kupcu koji nekada zahteva i drugačiji kapacitet, jer mu je ćelija od 1.000 tona  korisnija nego ona od 2,5 hiljade tona. Takođe, veoma je važno kolika je visina silosa zbog  obezbeđenja snabdecanja ćelije dovoljnom količinom  vazduha, jer manja količina vazduha znači manju kontrolu vlage. Isto tako je limitirana kontrola temperature, a  moramo voditi  računa i koja se vrsta robe skladišti. Ova investicija je negde oko stotinu evra po toni, a to je investicija silosa sa pratećom opremom.

Šta je lakše čuvati u silosima uljanu repicu ili pšenicu?

- Sve zavisi od protoka vazduha. Uljana repica ima sitnije seme pa je zbijenija i time su veća ograničenja za protok vazduha. To znači da uljanu repicu ne možemo da skladištimo na istoj visini kako pšenicu ili kukuruz. Ukoliko želimo da uljanu repicu skladištimo na određenoj visini pre nego što uđe u silos ona mora biti u perfektono stanju.  A kada je pšenica u pitanju mi našim kupcima uvek kažemo “nemojte čekati da vlaga padne na 14 nego je skidajte sa 18 procenata vlage, jer pešnica uvek kad pokisne gubi na svom kvalitetu. Ono što ne možemo da kontrolišemo su vremenske prilike na njivi pod otvorenim nebom, ali ono što možemo  da kontrolišemo  su uslovi unutar ćelije silosa i ukoliko je potrebno možemo, uz pomoć elektronike, da povećavamo ili smanjujemo  vlagu.

Dakle, poljoprivreda  je, bar što se tiče inovacija, bespregledna i nikad do kraja obrađena njiva. Ko je zainteresovan za povećanje koristi  od njenih  plodova dostignućem  Marka Horscha u savremenom načinu izgradnje silosa i skladištenja rešiće jedan od značajnih problema.  Samo na osnovu ušteda i bezbednog skladištenja i čuvanja zrna brzo će se uveriti da pamet nije skupa.