- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Intervju: Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

 

DO KRAJA GODINE POTREBNO POVEĆANJE AGRARNOG BUDŽETA       

Čedomir Keco

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bio je gost redakcije lista „Gazdinstvo” i tom prilikom razgovarali su o aktuelnim temama u radu ministra i planovima.

Povod za ovaj intervju je, zapravo, činjenica da za objavljene pozive za podsticaje, pre svega, za razvoj i mlade na selu trenutno nema dovoljno novca u agrarnoj kasinaspram dospelih prijava.

Svi programi koji su objavljeni kao ponuda prema poljoprivrednicima za korišćenje sredstva agrarnog budžeta su pogođeni. Očigledno da je bila suša za takvim ponudama. U odnosu na zahteve, potrebno je još oko sedam do osam milijardidinara, možda i više, da se slije u agrarni budžet, kako bi se sve ispunilo prema gazdinstvima koja na to imaju pravo?”

-         Činjenica je da zahteva najviše ima za traktore i poljoprivrednu mehanizaciju. Odnosno, ima mnogo više zahteva, nego što je to uopšte bilo i očekivano. Sa Ministarstvom finansija smo u kontaktu i probaćemo deo sredstava da nađemo iz unutrašnjih rezervi, jer ima nekih mera na koje neće biti utrošeno onoliko novca koliko je planirano. Preostali deo ćemo gledati da od Ministarstva finansija dobijemo tokom jeseni. Za traktore ćemo isplatiti sigurno sve. Najveći deo mehanizacije rešićemo tokom oktobra i novembra meseca, pa ako nešto preostane za iduću godinu, videćemo kako ćemo to rešavati. Činjenica je da je žeđ neverovatna za tim i da će to biti jedan kontinuiran proces, jer desetak godina malo od toga je šta biloi na ovim zahtevima za nove traktorese to naročito vidi.

To praktično znači...?

-         Mora doći do uvećanja budžeta za poljoprivredu.

Kada se to pretvara u brojke, oko dve hiljade traktora će sigurno otići do poljoprivrednika?

-         Dve hiljade trideset rešenja, kojima će se odobriti nabavka traktora, će sigurno biti doneto. Koliko će poljoprivrednici u roku oddevedeset dana kupiti, to je sada za diskusiju. Mi očekujemo da će bar njih 80% realizovati svoje zahteve. Tako da očekujemo da će 1.600-1.700 traktora biti kupljeno, nabavljeno i da će biti izvršen transfer novca prema poljoprivrednim gazdinstvima.

Kada je u pitanju stočarstvo, mi smo jedna o rekih zemalja koja ima zaokružena skoro sva davanja prema stočarima, izuzev kontrolne nacionalne laboratorijemleka. Stiglo je mnogo zahteva koji iznose 750 miliona za nabavku stada. Oni imaju predlog da se iz te sume isplati potraživanje za nabavku grla pre nego za kultivatore.

-         To je već urađeno. Pre tri dana je izdat nalog da se to tako odradi. Uprava za agrarna plaćanja će prvoizdavati rešenja tamo gde je nabavka žive stoke u pitanju. Prevashodno kada su u pitanju goveda, gde su ti procesi mnogo sporiji i teže je realizovati nego kod drugih stavki. Mi smo uslišili zahteve stočara koji su to apelovali, jer imamo mnogo više zahteva nego što smo mislili.

Stavka u agrarnom budžetu za mlade je naišla na odjek. Negde i nije shvaćena, ali je korisna. Sad se govori da ti mladi mogu po više osnova da dobiju pare. Istina je da ima više zahteva nego para. Šta će se tu desiti?

-         Imamo 120 miliona dinara prevashodno planirano za tu namenu. Planiramo da uvećamo ovu budžetsku poziciju na skoro 300 milionadinara, dakle više od dva ipo puta,i da ispratimo programe najmanje 300poljoprivrednih gazdinstava. U proseku su zahtevi od oko 7.000-8.000 evra po jednom mladom poljoprivredniku. Naravno da oni mogu da kombinuju više različitih mera, jer to je bio cilj. Naročito mislim na nabavku kredita po ovlašćenom statusu.

Važite za  ministra koji usred godine dopunjuje programe za agrarni budžet, što je za pohvalu, jer do sada su to svi vezivali za finansijski plan i stroge termine. Jedan od primera je podsticaj za proizvodnju kalema. Šta se time želi postići i može li da se širi i na druge proizvode, cveće, ruže, hmelj...?

-         Apsolutno, nama je to ideja tokom sledeće godine, dobili smo takveinicijativepoljoprivrednika. Mi samo vodimo računa o tome da to ne bude pojedinačna stvar, nego da postojigrupa proizvođača koji su izvozno orjentisani. Ono što je moj cilj i što od prvog dana govorim, a štome neko nije razumeo ili nije hteo da me razume- sve stvari koje su izvozno orjentisane, koje u ovoj državi donoseozbiljan devizni priliv, mi ćemo subvencionisati, kako bi se to što više razvilo. Naročito na onim delovima gde na inostranim tržištima postoji još veći zahtev nego što mi u ovom  trenutku imamo potencijal da razvijemo te pozicije. Sada je 85% proizvodnje kalemova na prostoru Trstenika i završava na istočnom tržištu.

Jedan deo institucija koje pripadaju formacijski Ministarstvu poljoprivrede ne funkcioniše. To je Uprava za veterinu dobrim delom i Uprava za zemljište. Primer Uprave za zemljište je vrlo delikatan. Imamo informaciju da  dvadeset opština nije realizovalo program izdavanja državnog zemljišta prema zakonu, što znači da bi njima trebalo transfer novca da se uskrati. Šta je tu, zapravo, prava istina?

-         Prava istina je da mi  imamo  sa jučerašnjim danom negde oko dvanaest ili trinaest lokalnih samouprava koje to nisu završileiotišlo je obaveštenje prema Ministarstvu finansija da se njima blokiraju transferna sredstva od sada pa na dalje. Znači, to je sankcija na koju mi imamo pravo i na raspolaganju da iskoristimo,kao sredstvo prinude, da oni što pre donesu te programe. Ima tu različitih izvinjavajućih razloga koje oni koriste, ali ni jedan nije valjan ni pravi. To je njihovo pravo i njihova stvar da to urade, ali moje pravo je da im ukinemo transferna sredstva. To će biti urađeno, jer mi želimo u punom kapacitetu da imamo izdato poljoprivredno zemljište za agroekonomsku  2017-2018. godinu. Krajnje vreme je da ostvarimo prihod, koji smo planirali po osnovi davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Što se tiče konkretno te  dve institucije, promene smo krenuli u Upravi za veterinu i one će biti vidljive tokom avgusta meseca, jerizvršićemo potpuno restruktuiranje te Uprave. Što se tiče Uprave za poljoprivredno zemljište, u sklopu kompletnog redizajna Ministarstva poljoprivrede, koji radimo zajedno sa Svetskombankom, i oni će pretrpeti promene. Oni će biti izvršioci odluka,  au okviru minstarstva će postojatitelo koje će biti donosioc odluka, u smislu propisa. Neće moći biti ”kadija te tuži, kadija ti sudi”. Uprava će biti isključivo izvršilac, a ne i nalagodavac.

Vi ste došli u situaciju da sada realizujete zamisao da se državno zemljište prema zakonskoj klauzuli daje investitoru. Taj posao je priveden kraju.

-         Od 219 zahteva koliko je podneto, do sada je obrađeno170. Taj proces obrade je dosta komplikovan. Želimo da  izdajemo čiste parcele, ukoliko neko ostvari pravo na investiciju i dobijanje zemljišta na trideset godina, po ovlašćenoj ceni. Želimo da to bude bez spora. Znači, mi prolazimo kroz katastar, kroz imovinski pravni deo – gledamo da li ima hipoteke i da li ima susvojinskog odnosa. Ako ima susvojinskog odnosa, onda se automatski izbacujeta parcela. To ne može biti predmet davanja dugoročnog zakupa. I sa druge strane isto kontrolišemo u okviru Agencije za restituciju. Bilo koja parcela za koju je podnet zahtev za restituciju ne može biti predmet ovakvog davanja. Ne želim da mi napravimo jedan novi cirkus, koji je napravljen 2002.godine sa Agencijom za privatizaciju i sa prodajom kompanija koje su se bavile poljoprivredom, kad je došlo do potpunog pravnog kuršlusa. Mi smo do sadaodobrilisvega jedanaest zahteva, od 170obrađenih. Možda će još biti koji zahtev obrađen.Oni su potpuno čisti u imovinsko pravnom smislu i ne može na njih niko da stavi ni jednu zamerku. Naravno, zadržavam pravo da „ko  radi taj i greši” i da negde bude greška, ali naša namera je bila potpuno čista i ispravna. Želeli smo samo za one investitore koji u najkonzervatinijem pristupu ostvaruju to pravo, da oni to i dobiju. Od jedanaest odobranih investicija dveimaju poreklo strani kapital, dok su devet domaći investitori. Uglavnom su skoro svi orjentisani na preradu voća i povrća.

Da li komisija za dodelu državnog zemljišta ima granicu, kada u neku opštinu neće ulaziti sa ovim investitorom, jer tamo bi u suprotnom stočari ostali bez zakupa?

-         Apsolutno vodimo računa o svemu tome. Nije nama jedina stvar pravo prvenstvazakupa, pa da u to ne sme da se dira. Mi smo gledali da tamo ostane dovoljno zemljišta za stočare, pogotovo ukoliko je razvijeno stočarstvo na tom području. Ako ga nema, onda nemamo nikakvihograničenja, ali ako ga ima da neoštetimonjihova prava.

Čuo se glas iz Bačke Palanke da tu sad ima dva investitora. Jedan je došao drugim putem i sad se nameće i drugi.

-         U krajnjoj liniji lokalna samouprava je konačan donosilac odluke. Ni jedna stvar ne može biti nametnuta bez volje lokalnih odbornika.

Da se vratimo na trenutak vezano za laboratoriju za mleko. Da li će se to konačno desiti?

-         Da, to će se desiti.I ne samo ona, nego još i druge, od ukupno četiri laboratorije mi ćemo tri pokrenuti u punom kapacitetudo kraja godine. I to je laboratorija za bezbednost hrane, fitosanitarna laboratorija već faunkcioniše,laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka će biti do kraja decembra u punom kapacitetu. Dobili smo odobrenje od države da zaposlimo ljude koji su nam falili i mi ćemo sa svojim kapacitetom, bez moljakanja i traženja na bilo kojoj drugoj strani, u Batajnici to i instalirati. Što se tiče mleka biće područne jedinicei na drugim prostorima. To će biti Novi Sad, Kragujevac i Sjenica, ali mozak operacije je Batajnica.

Pošto smo mi otvorena redakcija, svaki dan imamo nekoliko aktuelnih pitanja. Koliko je moguće ubrzati isplate za 2016-tu godinu po dugovima za tov i sa jošnekim zaostacima?

-         Što se tiče čistih zahteva oni su isplaćeni skoro svi. Možda je ostalo par pojedinačnih slučajeva. Mi imamo problema sa zahtevima na kojima nisu nosioci gazdinstava dali klauzulu o pravosnažnosti, odnosnonisu se odrekli prava na žalbu. Ovo je upravni postupak. Drugo, imamo nepotpunih zahteva, gde ljudi ne dostave dokumentaciju, ami te predmete moramo zatvarati. Ko ne dostavi potpunu dokumentacijuu roku, mi ćemo te zahteve odbijati. To što je podnet zahtev, ne mora da znači da je ispravan zahtev.

Tu se naročito misli da neki nisu ni  evidentirani?

-         Mi što imamo u našem sistemu mi to radimo. Ako ima nekih ne evidentiranih neka se jave. Imamo i naš infocentar, a mogu i Upravuza plaćanjekontaktirati.

Stiče se utisak u javnosti da interesi za zadruge šetaju od resora do resora. Sad je osnivanje kodministra bez resora. Iza ove priče stoje velike pare, 25 miliona evra.

-         Ljudi često neshvataju da gospodin Krkobabić taj posao radi na području pet okruga,  koji su devastirani okruzina prostorunajvišejužne i istočne Srbije. On je zadužen za taj prostor po svom portfelju kojim se bavi i tu nema nikakvih problema. I te stvari su usaglašene sa Ministarstvompoljoprivrede. Mi našu inicijativu oko zadrugarstva ćemo gurati i u ovom i u narednom budžetu. Ne vidim tu nikakav problem. Ko god hoće da pomogne, dobro došao, ako su to prave i zdrave ideje.

Vi ste završili za javnost uspešno razgovore sa malinarima. Privredna komora se ponovo izvukla iz te pričei opet je ministarstvo, koje nije nadležno, poturilo leđa u javnosti i malinarima. Dokle će to tako da traje?

-         Trajaće sve do trenutka dok ne bude postojala ili komora poljoprivrednih proizvođača ili neka druga organizacija koja to može da kompenzuje. Mi sad imamo jednu ršumijadu u celom sistemu - pričate sa jednom organizacijom malinara, druga je nezadovoljna. Pričate sa drugom, šesnaest je nezadovoljno. Tih organizacija ima barem dvesta različitih koji se bave malinom na ovaj ili onaj nacin. Vi se „kolača umesiti celom selu  nikada ne možete”. Mi gledamo da se napravi jedan sistem koji se tiče proizvodnje, jer u nadležnosti našeg ministastva je proizvodnja. Trgovina je nešto drugo. Ali  ima tu jedandrugi problem. Naši poljoprivredni proizvođači nisu deo privrednekomore. Deo privrednekomore su uglavnom otkupljivači i zadruge. Tako da mi tu imamo ozbiljan institucionalniproblem - ko je predstavnik i ko je taj koji treba da zastupa interese malinara? I danas imam sastanak sa vojvođanskim  malinarima, koji opet imaju svojih osam različitih udruženja. Ali oni imaju drugi problem. Oni su sadili malinu na preko hiljadu hektara, po nekim procenama čak se kreće i do dve hiljade hektara. Ali moraju da imajuhladnjače, jermalina ne može da stoji 24h ili 48h na ulici. Ona je takvih fizičkih karakteristika da jednostavno propada i ako nematekomeda prodate tu malinu, šta ćete sa njom da radite? Ne može samo da se sadi bez pratećih mera kojeidu vezano za podizanje skladišnih kapaciteta. Malina na prostoru Vojvodine je dosta dobra i mnogo kvalitetnija od Poljske polke i polane.

U poslednje vreme, otkupljivači koji hoće da otkupljuju, naročito oni koji su iz Belgijeikoji se pojavljuju naprostoru Ratkova i Bačkog Dobrog Polja, hoće samo kombajniranu malinu, i to je sad veliko pitanje... Pošto berba vojvođanske maline traje do oktobra, kraj oktobra meseca, cena njihove maline ići će rapidno gore u odnosu na sve druge maline. Tako da me ne bi iznenadilo da vojvođanski malinari imaju veću cenu nego što su ostvarili oni sa vilametom ili mikerom ili nekom drugom…

Sa donošenjem zakona imamo probleme. Očigledan primer je Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Većina je za potpuno novi, a brzina traži dopune…

-         Ići ćemo u dva koraka. Prvi će biti izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji se tiču regulisanja naših obaveza prema Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Samo taj deo će biti obrađen izmenama zakona i od septembra kad usvojimo taj zakon idemo sa radnom grupom i donošenjem potpuno novog zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji će uvažiti interese ratara, ali isto tako i stočara sa potrebama koje ima država u ovom trenutku, koji su izmenili u odnosu na vreme kada je donešen osnovni zakon 2009.

Kada su u pitanju stranci i kupovina zemljišta, šta je rešenje?

-         Biće data dobra rešenja. Uslov za strance će biti da mora da ima nastanjenje više godina u Srbiji. Neću namerno sada da izađem sa cifrom. Mnogi će se pozitivno iznenaditi, jer će taj vremeski period biti u korist Srbije. I s druge strane ograničićemo, kada se steknu svi ti uslovi, za jedno desetak - petnaest godina, da se površine ne mogu kupovati u većoj količini, stavićemo limit.

Gde se izgubio Zakon koji ste vi najavili, a koji je trebao da bude po uzoru na Hrvatsku - Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda?

-         Pa mi smo koristili uporedno praksu EU, ne samo Hrvatske. Imamo radnu verziju, urađena je. Tokom jeseni podelićemo je sa poljoprivrednicima i stručnom javnosti, jer tu ima nekih stavki koje na potpuno novi način regulišu poljoprivredu. Naročito kada je reč o proizvođačkim grupama, koje potpuno izlaze u prvi plan i koje treba da nadomeste i da budu nadogradnja na udruženja koja se bave edukacijom. Te proizvođačke grupe imaju svoju drugu dimenziju i potpuno su interesniobliciorganizovanja. Mi želimo to da promovišemo i da preko budžeta podstaknemo da to u 2018. godini krene u punom kapacitetu da se radi, jer mi bez toga ne možemo.

Gde je mesto tim proizvodnim grupama u posebnom zakonu ili…?

-         U Zakonu o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, jer oni su jedni od aktera i u sistemu će biti.

Oko nas u nekim državama donose nove zakone o poljoprivrednom gazdinstvu. Verovatno da niste imali vremena da stignete do te problematike, ali je to splet okolnosti koji je daleko širi od evidentiranja poljoprivrednih gazdinstava.

-         Pa naravno...Mi imamo samo prostu evidenciju i ništa više od toga. A u toj evidenciji imamo više od polovine onih koji se ne bave poljoprivredom, nisu stvarno poljoprivredna gazdinstva i moramo izaći sa istinom i utvrditi ko je taj koji je poljoprivrednik, odnosno poljoprivredno gazdinstvo i da je to njegova pretežna, odnosno osnovna delatnost. Oni što se bave poljoprivredom usput, iz hobija, ne treba da budu predmet našeg subvencionisanja. Nego ljudi treba da se bave time, ako vide da imaju interesa, a to povlači za sobom njihov poreski status, uopšte učešće u njihovom finansijskom sistemu, u ponudi dostupnosti kreditnih linija i,poslednja stvar,to je pitanje penzijsko-invalidskog osiguranja. Samo onaj ko se bavi poljoprivredom i ostvaruje dovoljno količinu profita u poljoprivredi može da budete obveznik.Iopet ćemo imati evidencije. Mi smo u poljoprivredi na evidencioni način  regulisali sistem, a ne na suštinski.

Da li i dalje ostajete pri tvrdnji da će do kraja godine ipak biti ponuda IPARD fondova?

-         Evo, ja sam sutra u novoj platnoj agenciji, novom objektu Uprave za agrarna plaćanja, završavaju se radovi, a petnaestog avgusta krećemo na eksternu revizijui trajaće četiri nedelje.

Šta to znači sad u operativnom smislu?

-         U operativnom smislu znači kada prođe eksterna revizija da će to biti do kraja godine. Jer to više ništa ne može da zaustavi,sve smo blokirajuće faktore otklonili. Mi ćemo to prezentovati  petnaestog avgusta-petnaestog septembra, aideja nam je u novembru mesecu prvi javni poziv za IPARD fondove.