- TRŽIŠTE - /10.03.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.20 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.55 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.49 din/kg , pšenica 20.04 din/kg , soja 33.21 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.88 din/kg , pšenica 15.93 din/kg , soja 31.44 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.55 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Intervju: Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović

 

AGRAR MOŽE DO IZVOZA OD 10 MILIJARDI EVRA!

Sremska Mitrovica, 31. decembar 2018.

Izvor: Sremske novine

  • Poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda lane smo ivzezli za  3,9 milijardi evra, a uvezli za 2,2 milijarde evra. Imamo neverovatan suficit, ali imamo i prostor da u kratkom vremenskom periodu stignemo do izvoza od pet milijardi evra, a ja bih kao dugoročan cilj za narednih 6-7 godina postavio i 10 milijardi evra izvoza – poručuje ministar Nedimović

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ocenjuje za „Sremske novine“ da su godinu na izmaku u poljoprivredi obeležile dve stvari: prva je visoki prinosi, a drugu čini niz institucionalnih pomaka vezanih za IPARD, napredak u izgradnji sistema za navodnjavanje i pomak u vodoprivredi kroz tender za izgradnju ledolomca.

- Kada je reč o prinosima dela žitarica i industrijskog bilja, možemo reći da je godina bila savršena, kako kod kukuruza, soje i soje. I pšenice je bilo dosta, malo je bila lošijeg kvaliteta ali kako je na svetskom tržištu velika potražnja, prodaćemo svu pšenicu po dobroj ceni. Vidi se da je cena pšenice 23 dinara i to je 6-7 dinara više nego što je bila u trenutku žetve pre samo nekoliko meseci. Isto će se u narednih mesec-dva dana dogoditi i sa kukuruzom jer te robe nema. Dakle, gledajući rod, godina je dobra i više nego dobra. S aspekta bruto društvenog proizvoda koji je napravljen u poljoprivredi, on je povukao BDP itekako jer je rast poljoprivrede u ovoj godini skoro 16 posto, a novac koji će biti oprihodovan u 2019. godini od prodaje poljoprivrednih proizvoda će biti velik. Ja očekujem da ćemo premašiti cifru od 3,9 milijardi evra koliko smo imali izvoza prethodne godine – kaže Nedimović.- Drugo, kada je reč o institucionalnim stvarima koje su jako važne za državu koja pledira da bude jedan od lidera u poljoprivredi u krugu od 1.000 kilometara, IPARD je rešen, krenuli su prvi pozivi, idu već i prve isplate. Rešili smo ono što osam godina nisu uspevali da reše. Otvorili smo Laboratoriju za kontrolu kvalitet mleka i dobili akreditaciju što je važan segment u pogledu bezbednosti hrane. Sada idemo na novu laboratoriju za bezbednost drugih vrsta hrane tako da ćemo pokriti paletu od preko 95 odsto palete roba koje se najčešće konzumiraju. Imamo i velike infrastrukturne projekte: stavili smo 48.000 hektara zemljišta pod sisteme za navodnjavanje, gotovo je 11 projekata, krenula je izgradnja sistema automatske protivgradne zaštite na prostoru valjevskog radarskog centra, oglasili smo tender za izgradnju novog ledolomca... Sve su to stvari koje nisu rađene po 30 – 40 godina. Time sam zadovoljan, a nisam zadovoljan delom situacije u voćarstvu gde smo imali problema zbog velikih kiša i razvoja bolesti.

Što se tiče podsticaja i subvencija, ministar Nedimović upozorava da se biznis ne može zasnivati isljučivo na podsticajima.

-  Potpuno sam svestan  da su podsticaji nešto bez čega poljoprivreda ne može da funckioniše, ali iskreno mislim da onaj ko biznis zasniva isključivo na državnim podsticajima, taj je promašio posao kojim se bavi, ne samo u poljoprivredi. Naravno, mi ćemo imati gotovo pet milijardi više sredstava za podsticaje u narednoj godini. Podsećam, budžet za podsticaje bio je 27 milijardi dinara, a taj deo biće uvećan skoro 20 posto. Posle Ministartva odbrane to je najveći rast koje ima jedno ministarstvo u pogledu budžetskih sredstava u narednoj godini. Posebno želim da istaknem razvoj stočarstvo, posebno tovnog govedarstva i tu ćemo povećati subvencije sa 10.000 na 15.000 po tovnom grlu, a povećaćemo i subvencije za krave za reprodukciju sa 10 na 20 hiljada dinara. Nama je intencija da Srbiju vratimo stočarstvo iako su mnogi sumnjičavi i tvrde da nemamo stoke za izvoz, Demantovali smo ih ispunjenjem kvote izvoza u Tursku za samo pet meseci.

Povećanje proizvodnje donosi i nove prerađivačke kapacitete?

- Apsolutno, Vlada Srbije je pripremila nova pravila igre vezane za podsticaje u prerađivačkoj industriji, drugačiji pristup komplesu investicija jer prehrambena industrija ne može da se poredi sa industrijama koje karakteriše masovno zapošljavanje kao što su automobilska i metalska industrija. Tu imate investicije od 10-15 miliona evra sa masovnim zapošljavanjem radnika, a u prehrambneoj industriji je visok nivo ulaganja u opremu i tehnologije i dostupnost tržišta. Nama je ideja da investitori koji ulaže u prehrambenu industriju imaju između 15 i 25 odsto sigurnog povraćaja invsticije, u zavisnosti od vrednosti investicije. Na primer, nedavno sam otvorio fabriku za preradu soje, investicija vredna 15 miliona evra a svega četrdesetak - pedesetak zaposlenih jer je sve automatizovano. Mi ćemo potencirati ulaganja u prehrambenu industriju koja se tiče prerade voća, povrća, goveđeg i ovčijeg mesa i prerade žitarica u one proizvode koji fale na srpskom i inostranom tržištu. Kad pričamo o tržištu, morao da imamo kupca. Nećemo potencirati one delatnosti za koje postoji zasićenje na tržištu i mislim da je to potpuno normalno.

Sve to podrazumeva i otvaranje novih tržišta?

- To je najvažnije. Ljudi ne shvataju da nije ovo više sredina prošlog veka pa da se prodaje bez pravila. Bezbednost hrane je u fokusu čitavog sveta, svaka zemlja, EU ili Evroazijska unija ima svoja pravila koja se moraju ispuniti. Posebno je zahtevno Evroazijsko tržište – Rusije, Belorusije, Kazahstana, imaju čak neke standarde koje ne traži ni tržište Evropske unije. Moram da kažem da mi imamo dosta široku paletu otvorenosti tržišta za naše proizvode. Mi ubedljivo najviše, skoro 70 odsto robe, izvozimo u Evropsku uniju i CEFTU, a na sva ostala tržišta ode ostalih 30 odsto robe. Lane smo poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda izvezli za 3,9 milijardi evra, a uvezli za 2,2 milijarde evra. Dakle, imamo neverovatan suficit, ali imamo i prostor da u kratkom vremenskom periodu stignemo do izvoza od pet milijardi evra, a ja bih kao dugoročan cilj za narednih 6-7 godina postavio i 10 milijardi evra izvoza. Za to nam je potrebno da razvijemo prehrambenu industriju, lučku infrastrukturu i transportne potencijale neophodne za razvoj poljoprivrede kao što je to nekada radio Kmezić na čelu vojvođanske vlade pa je od Vojvodine koja je po BDP bila na zečelju SFRJ stvorio entitet koji je bio odmah iza Slovenije po BDP. O tome treba razmišljati jer se poljoprivreda sve više zasniva na snižavanju troškova u prevozu i logostiici i kompletnom povezivanju od njive do krajnjeg kupca kako bi cena robe bila što atraktivnija kroz smanjenje troškova.

Nisu nam u fokusu samo pomenuta bescarinska tržišta gde je milijardu ljudi, već se okrećemo i tržištima severne i zapadne Afrike, Bliskog istoka... U februaru otvaramo tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata,  a to je platežno najsposobnije tržište. U januaru otvaramo tržište Libana, kao i tržište Egipta gde ću biti sredinom januara da bismo se, nakon pizvoza naše pšenice, dogovorili izvoz našeg govedarstva. Kinu smo već otvorili.... Ne želimo da dođemo u situaciju da zavisimo samo od jednog uvoznika naše robe kao što je to slučaj s malinom gde je  uvoznik EU, odnosno jedna grupa zemalja.

Gde je mesto sremske poljoprivrede u odnosu na druge regione u Srbiji?

- Kada je reč o preradi mesa, Srem je 16 kopalja iznad drugih delova Srbije jer ovde je glavna prerađivačka industrija za svinjarstvo i govedarstvo. Ogromni su potencijali za razvoj voćarstva na Fruškoj gori. Mi sada moramo da uradimo još infrastrukture, a raduje me što je u poslednjih godinak dana na južnim padinama Fruške gore posađeno novih 700 – 800 hektara  višnje, jabuke, nektarine, borovnice koje je sve više... Nesumnjivo da i u vinarstvu imamo dobru prođu i da je „Fruškogorsko vinogroje“ organizovano po osnovu Zakona o vinu, vodeći entitet u čitavoj Srbiji. Novi poslovi na irigacionim sistemima će doprineti razvoju, a radiće se irigacioni sistemi na teritorijama rumske, mitrovačke i šidske opštine jer bez vode nema napretka u poljoprivredi.

Šta očekujete od naredne godine?

- Želim da u 2019. ne zasnivamo svoj rast samo na sirovinama u poljoprivredi već na prehrambenoj industriji. Mi u ovom trenutku imamo 19 domaćih kompanija koje realizuju svoje investicije vezane za preradu voća i povrća. Početkom godine oglasiće se prodaja „Budimke“, priprema se i prodaja „Srbijanke“ iz Valjeva..... Ako to uspemo da razvijemo, pomeramo priču prema sektoru poluproizvoda ili finalnih proizvoda koji imaju veću vrednost. Treće, sirovina je svuda oko nas. Lakše se tako razvijati nego da uvozimo repromaterijal. Iamo sirovinu i ovde može možemo praviti 50-60 pa i 100 posto dodatne vrednosti. Tako vidim razvoj poljoprivrede. Bez velikih prerađivačkih centara nema uspešne poljoprivrede. Moramo priznati da je nama nerazvijen sistem kooperativa. Nas mogu da vode veliki sistemi i zato razvijamo alate za kontrolu velikih sistema poput državnih laboratorija koje vrše superviziju nad njihovim radom, da ne bude „kadija te tuži, kadija te sudi“, odnosno da onaj koji kupuje,  istovremeno i vrši kontrolu kvaliteta što je nedopustivo. Ž.N.

Ne glumim Ivicu Dačića

- Sredinom januara gde ćemo nemačkim privrednicima ponuditi platformu u oblasti razvoja prehrambene industrije, a pre par nedelja sam sa izraelskim investitorima razgovarao o njihovim željama da grade klanicu po „košer“ standardu. Dobio sam poziv i od francuskog ministra poljoprivrede da razgovaramo početkom februara. Sve su to zemlje koji su lideri u različitim oblastima poljoprivrede:  jedni u pogledu korišćenja znanja, drugi u pogledu prehrambene industrije, a treći u pogledu inovacija i irigacionih sistema. Sve to govori da se nešto kreće nabolje, a  opozicija me, s druge strane, kritikuje da putujem po različitim zemljama i otvaram tržišta kao da glumim Ivicu Dačića. Oni ne shvataju da nema posla ni izvoza ukoliko ne usaglasimo veterinarske i fitosanitarne sertifikate – priča Nedimović. -  20 godina je ova zemlja bila vezana samo za tržište Srbije, eventualno Makedonija, BiH i Crna Gora i to je bio naš plafon. Zašto je tako bilo, moje mišljenje je da je tome doprineo lobi tajkuna koji se „motao“ od 2000. godine i nije im odgovarao napredak u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji.

O Mitrovici

- Činjenica je da Mitrovica nije isti grad kao onaj od pre 15 godina. Mogu da me ne vole i mrze, ali činjenice ne mogu da  ne vide. Sećam se da smo, kad sam postao gradonačelnik, imali nezaposlenost 37 odsto, a danas je nešto veća od sedam procenata. Možda smo samo 1989. imali veći broj zaposlenih od današnjih 21.000 zaposlenih. Pogledajte infrastrukturu: neke delove grada ne prepoznajte. Najveće promene u gradu najbolje vide oni koji dođu sa strane. Razvijaju se delovi grada koji su se gradom samo zvali, poput „Kamenjara“ koja dobija stambene objekte ili „Hesne“ gde stiže tržni centar. Imate rešenu infrastrukturu od ulaska u grad pa sve do izlaska iz Laćarka. Imate podvožnjak i sisteme saobraćajnica koje nemaju ni mnogo veći gradovi – podseća Nedimović.

Obrazovanje

- U 2019. godini moramo voditi računa o obrazovanju, da se podstaknu škole sa dualnim obrazovanjem i da se pređe na nivo 2: da edukujeo ljude u visokoškolskim ustanovama i da Mitrovčane pošaljemo u najbolje škole na svetu jer to su deca koja će sutra voditi ovaj grad. Uu pregovorima smo sa Ministarstvom prosvete, Poljoprivrednim fakultetom i Mašinskim fakultetom da u Mitrovici otvorimo dva smera. Na lokaciji Doma vojske koji će pripasti gradu gradićemo obrazovni IT centar i to će biti napredak koji grad zaslužuje. Nije sve u kilometrima puta, već i u obrazovanju. U mitrovačkim fabrikama sada treba najmanje 50 pogonskih inženjera za različite segmente proizvodnje. Reformom visokošklskih ustanova školovaće se u Mitrovici, a očekujemo i da Visoka škola strukovnih studija ostane i objedini kod sebe još neke iz Srbije – kaže Nedimović.

Odbrana od poplava

- Mnogi snovi postaju java. Prošlog petka su završeni dogovori sa Svetskom bankom o zaštiti Mitrovice od visokih voda reke Save mobilnim panelima. Nije suština samo u stvaranju već i u zaštiti onoga što smo stvorili. Naš posao je i da zaštititmo grad u budućnosti – poručuje Nedimović.

Oaza za investitore

- Mitrovica će biti prvi grad u Srbiji koji će imati tri auto-puta oko sebe što ni Beograd nema, a to su : auto -  put  Beograd – Batrovci, auto – put koji se projektuje Kuzmin – Sremska Rača i veza sa Republikom Srpskom i dalje Doboj – Banjaluka, a sa istočne strane auto-put Ruma – Šabac. Sa rekom Savom, u logističkom smislu, Mitrovica postaje ostrvo koje niko ne može da zaobiđe. Ima interesanata za još investicija, ali mislim da treba da se okrenemo prehrambenom sektoru gde je dosta potencijala. Nemački partneri na prvom mestu ističu i preporučuju Kene što bi bila velika stvar i donosi veliku dodatnu vrednost. Videćemo...- kaže Nedimović.