- TRŽIŠTE - /10.03.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.20 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.55 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.49 din/kg , pšenica 20.04 din/kg , soja 33.21 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.88 din/kg , pšenica 15.93 din/kg , soja 31.44 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.55 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Iskosa

 

 

„TREĆI TRAKTOR” VAŽNIJI OD DESET JUNICA

Novi Sad, 24. decembar 2018.

Čedomir Keco

Da li će Srbija finansijski podupreti razvoj stočarstva u 2019. godini i time uveriti stočare da na njih dugoročno računa, znaće se uskoro, kada će se zakonskim aktom i pratećim pravilnicima definisati novine. Možda spisak predloženih dopuna finansiranja može da prođe i bez skupštinske procedure, u šta je teško poverovati ako se uvode nove kategorije podsticaja. Stočari, a pre svega oni koji se bave tovnim govedarstvom, su bili jasni sa predlozima i sada je na struci i politici da proceni iznete predloge i da ih preračuna u dinare.

U ovoj godini Ministarstvo poljoprivrede podaleko se okliznulo nepredvidivim trošenjem Agrarnog budžeta. Prvo su bez ograničenja primljeni zahtevi za subvencije traktora, a potom i prateće mehanizacije.

Broj zahteva za neisplaćene prijave i iznos u ovom času nije dostupan, ali se zna da su te obaveze bez pokrića u 2018., pa će biti preveliko opterećenje za Agrarni budžet u 2019. godini. O tome, uz analizu šta se sve dogodilo, potrebno je da podatke pripreme u Upravi za agrarna plaćanja, a potom da ih saopšte uz jasno obrazloženje Ministarstva poljoprivrede. Ako ovogodišnje isplate pritisnu novu raspodelu i ako ona bude zavisila od iznosa opredeljenog novca za 2019. godinu – većina isplata u narednoj godini će kasniti i upašće i u 2020. godinu.

Poznato je da nijedna isplata preuzetih obaveza iz ove godine od strane Ministarstva poljoprivrede ne može biti isplaćena bez krovne uredbe za 2019. godinu. Ta uredba može biti doneta već 3. januara 2019., ako postoji volja da se otezanje u isplatama, kao praksa  ranijih godina, prekine.

Gde je država u 2018. bez potrebe delila novac? Pre svega, u deobi traktora. Nije ovde vladalo pravilo stranačke pripadnosti, već „izabrani put prohodnosti”, pa su moćne gazde dobile novi traktor kao četvrti ili peti u svom mašinskom parku, a najmanje je onih kojima je ovaj traktor prvenac. Ovakva traktorizacija Srbije, ali manja po obimu, viđena je za vreme vladavine socijalista, ali je tada popularni ferguson bio prvi traktor u domaćinstvu.

Ko je promenio planirani model dodele traktora sa hermetičkom kabinom, taj danas duguje dodatni novac Agrarnom budžetu, jer je umesto 200 podeljeno 2.000 traktora i onima koji ih imaju.

Šta će i kada gazdinstva dobiti od državnih podsticaja, na koja imaju prava za ovu godinu, zavisi od više uslova. Prvo, od donošenja krovne uredbe i dodatnih para. Dug je veći od 10 milijardi. Taj zaostatak zahteva intervenciju Vlade i dopunski novac. Bez novih para podsticaji će biti svedeni na „krpljenje”, a sve skupa na dužničku omču.

Ako se novac iz 2019. počne trošiti na dugove, od ulaganja u stočarstvo, kao perspektivnu granu poljoprivrede, neće biti ništa, i ne samo za govedarstvo. Zašto tolika priča o stočarstvu i to tovnom? Prvo, za proizvodnju mleka imamo dovoljno stado muzara i mlečnu industriju, koja podeljena na 120 proizvođača vešto štedi u kupovini svežeg mleka (od prodaja i gašenja mlekara otkup je smanjen za 400 miliona litara, a uvoz biljne masti povećan na 18.000 tona godišnje).

Drugo, u svetu se troši i traži (juneće) goveđe meso. U EU pojedine zemlje ne tove obimno junad – prodaju grla kao priplodna i imaju vrhunsku selekciju. Dakle, junetine fali, pogotovo u letnjem periodu i za različite verske praznike.

Nedimović: Kvota za izvoz govedine u Tursku sledeće godine veća za 40 odsto

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se u Ankari sa turskim kolegom Bekirom Pakdemirlijem sa kojim je dogovorio proširenje saradnje i trgovine poljoprivrednim proizvodima, pri čemu je od najvećeg značaja za našu zemlju izvoz goveđeg mesa.

S obzirom na to da je dosadašnja kvota od 5000 tona ispunjena za samo četiri meseca, ministar Nedimović dogovorio je povećanje kvote za 40 odsto.

Postignuti dogovor će samo po osnovu goveđeg mesa povećati izvoz u Tursku sa trenutnih 25 na gotovo 35 miliona evra.

Novi pregovori o daljem povećanju kvota i proširenju saradnje u agraru će uslediti već sredinom 2019. godine.

Našim odgajivačima tovnih goveda otvoren je izvoz junećeg mesa u Tursku i Kinu, pominju se i Ujedinjeni Arapski Emirati. Posao sa Turskom je najavljen kao dugoročan, a trenutno je potrebno 28.000 grla, što uz domaće potrebe od 94.000 komada znači stavljanje u tov sve muške teladi koju imamo i bez ponude za izvoz u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu... Posle tri decenije za ovu količinu ima poznati kupac i prerađivač. Turska je naš glavni cilj i tu ne bi smelo da bude promašaja ili, ne daj Bože, mahinacija, a one su, znajući nas, moguće. Na zvaničnom sajtu u Turskoj objavljen je podatak odakle, po kojoj ceni i koliko je stiglo goveđeg mesa u ovu zemlju, koja leti dočeka 30 miliona turista. Cena od 5,45 evra za kilogram vakumiranog mesa iz Srbije, koji nam je uplaćen, nije sasvim razumljiva, kada se zna da je cena žive junadi u Turskoj 3,8 evra/kg.

Ali, ako pogledamo koliko su to meso Turci platili Poljacima, onda je navedena  cena, izgleda, jedina moguća. Sumnja postoji da meso iz Poljske nije junetina, već stariji bikovi i krave ili naši izvoznici pored naše junadi imaju nekog drugog snabdevača, pa se uklapaju u cenu kupca iz Turske.

Ako se detaljnije analizira trošak naših klanica, onda je ovaj posao sveden na zaradu puno manju od jednog evra po kilogramu. Postoji varijanta da je i veća od jednog evra, ali je to povod za nova istraživanja. Na čega se oslanjaju naši izvoznici? Prvo na veći randman, kvalitet junadi ili na kupovinu mesa od kooperanata...!? Randman od 60 odsto za obrađenu junad donosi zaradu izvoznicima i možda smo tu u prednosti u odnosu na Poljsku.

Ako se otvori obimniji posao sa Kinom, uz proširenje kvota za izvoz u Tursku, tovno govedarstvo u Srbiji doživeće zaista novi početak. Države u okruženju su krenule u obnovu govedarstva. Tako Hrvatska uvozi 6.000 steonih junica kombinovane rase i deli stočarima. Prednost je dobilo 320 mladih farmera. Slovenija je ostala bez junetine i traži izlaz. Mađarska sa šarole rasom postaje ozbiljan proizvođač, dok Češka ima najkvalitetniji rasni sastav tovnih goveda i uglavnom prodaje priplodna grla. Nemačka drži tempo, pa u proizvodnji uglavnom ima dovoljno bebi-bifa za svoje potrebe.

Srbija opredelenje za razvojem govedarstva iskazuje kroz budžetske stavke i to je sada jedini državni alat. Nedostaju stručni i znanjem osposobljeni centri, regionalni programi, a odavno smo zreli za donošenje Nacionalnog programa razvoja govedarstva. Za mlečno govedarstvo dosta toga je dobro planirano, ali je sve ekonomski ostalo bez efekta naspram ulaganja, jer je mlečna industrija držala svoja pravila plaćanja i ostvarila ekstra profit, pošto su „urušili” udruženja proizvođača mleka, a kvalitet mleka su merili u svojoj laboratoriji. Jedini smo u regionu koji nemamo Zavod za stočarstvo, stručnjake za transfer embriona, selekcijske programe, odgajivačke programe za pojedina područja, fali i efikasna veterinarska služba...

Kada je ovo tako, a jeste, onda je i jasnije zašto je bilo lakše potrošiti državni novac za „treći ili četvrti traktor”, nego za nabavku 5.000 rasnih grla. Ako se i novom raspodelom para za 2019. godinu i kasnom isplatom za stočare odvoji manje nego za traktore, oraćemo večno polja bez stajnjaka.