- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

ИСТРАЖИВАЊЕ: ЗАШТИТА И ОДРЖАВАЊЕ ЗЕМЉИШТА

 

Жетвени остаци су делимична замена за стајњак

  • Мање од један одсто обрадивих ораница у Србији сваке треће или четврте године корисници прихрањују стајњаком, што озбиљно умањује квалитет и води ка несташици хумуса најважнијег дела земљишта.

Више од две деценије траје стручна расправа о томе шта оставити, а шта однети са њива, за огрев или за исхрану стоке. Догађа се да неки ратари спаљују жетвене остатке, што је велика штета и кршење прописа о заштити од пожара. Ове сезоне паљевина је било најмање на нашим њивама за последњих пола века.

Производњом и коришћењем савремених машина за сакупљање и обраду разне врста сламе, кукурузовине, сунцокретове стабљике све мање ових остатака ратари задржавају на њивама. Они који немају других потреба осим за грејање и исхрану стоке на ораницама остављају биомасу након скидања усева.

Још увек наше њиве нису сасвим без неопходних минерала - калијума и фосфора. Азота је највише у зрну које завршава у преради, па је употреба овог минерала и највећи трошак за произвођаче.

Др Драгана Латковић, директор Департмана за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду годинама упозорава ратаре да правилно користе жетвене остатке на њивама.

-        Ми, ратари, препоручујемо да биљна маса после жетве остане ако је то изводљиво за газдинство, јер је то њивама „посебна храна” и то задржавање побољшава физичко, хемисјско и биолошко стање земљишта. Распад органских материја у земљи је више него потребан када немамо довољно стајњака за очување и побољшање квалитета ораница - каже др Драгана Латковић и подсећа да употреба биомасе у обради утичу на одрживи квалитет земље и да уз друге агротехничке мере знатно доприноси на рационалнију и квалитетнију производњу. - Када су остаци зеленији, разлагање је ефикасније, али то се догађа само са посебно гајеним биљкама које се заоравају да би се тиме поправио квалитет - тврди Латковићева.

Стручњаци из пољопривредне производње и енергетичари тврде да у Србији након скидања усева, на површини од 3,4 милиона хектара остане више од 12 милиона тона биомасе у различитим облицима и различитог порекла, као и са различитом количином минералних материја и влаге.

Није могуће у потпуности сабрати сву биомасу која остаје на њивама, али то остајање и није штета, јер ти остаци заоравањем и распадањем поправљају структуру тла. Маса која се користи као слама или сточна храна иста је по количини са потрошњом биомасе за топлотну енергију. Међутим, та употреба не прелази пет милиона тона биомасе, показало је истраживање које је спровело Удружење „Агропрофит” у сарадњи са пољопривредним стручним службама у Србији.

-        Ови непотпуни подаци показују да највише биомасе остају у пољу, што је добро - тврди Чедомир Кецо, агроаналитичар и наводи да се у процесу усавршавања ратарске производње најмање познаје и користи технологија која утиче на најефикасније корисно „разлагање” биомасе у пољу. Показало се да је најкориснија за ратаре употреба сламе за стајњак, као и за сточаре употреба остатака за исхрану њихових стада, а користи се највише сојина слама, кукурузовина, посебно у тову јунади – сматра Кецо.

Истраживања су показала да се стајњак све мање користи на њивама и да газдинства одмеравају висину трошкова за употребу овог корисног ђубрива, поредећи то са ценом минералних ђубрива. Газдинства стајњак односе на њиве, шире га углавном машински, али не и истог дана када га износе и углавном га заоравају када за то ухвате време, што утиче на губљење количине азота.

Фарма Ивана Радовановића из Богатића годишње произведе око 500-700 тона стајњака, кога транспортују до њива, што их кошта око 2.000 евра.

-        У Мачви је све више ораница без довољно хумуса и минерала. Домаћини стајњак разносе на најближе њиве због уштеде у транспорту – каже Радовановић и истиче да је добра вест што се жетвени остаци све мање пале и што их домаћинства све више користе за топлотну енергију.

У селу Мало Баваниште више не праве пожаре на њивама, каже Мирослав Сучељевић, успешни произвођач соје.

-        Стајњака готово и да немамо, јер су у селу одавно нестала стада крава и оваца. Планирам да донесем из Јагодине ђубриво са фарме кока носиља, али ћу прво да обавим анализу земљишта.

Златиборски округ по разноликости врста и категорија има најбогатији сточни фонд у Србији. На подручју општине Чајетина сточари за исхрану животиња припремају силажу од кукуруза, понеки и сенажу и на њивама остаје мали део стабљике.

-        Стајњак сточари износе на ливаде и оранице и посебним операцијама га уситњавају – каже Драган Јездимировић из планинског села Семегњево, који поседује 40 ха ливада и планира улагање у товно говедарство. Тврди да је овде обављена анализа хранидбене вредности крмива, што је помогло фармерима да сигурније одржавају своја имања, а и општина Чајетина је последњим подстицајима за очување говедарског подмлатка утицала на повећање броја крава.

Александар Радојевић, председник Удружења пољопривредника „Делиблатски песак” из Ковина, исиче да ратари у јужном Банату такође више не спаљују сламу на њивама, као ни кукурузовину, а да је стајњак у овом делу Војводине на цени. Воћари из Гроцке и Пудараца долазе по стајњак у Скореновац.

-        Добра је одлука Министарства пољопривреде којом можемо узети државну земљу у закуп на 10 година и то нам отвара могућност да стајњак односимо и на државне оранице. Ми који имамо говеда и овце, сада смо у прилици да на већим површинама употребом стајњака подигнемо производњу и очувамо квалитет земље. Код нас у Банату јака кошава неретко односи хумус и правилна употреба ђубрива има велики значај – каже Радојевић који за испашу, према посебном програму заштите природе, користи пашњаке за овце у Делиблатској пешчари.

Овог фармера поједини ратари позивају да своје стадо од око 1.000 оваца измести на њихове њиве током јесени и зиме да би власницима од тог „обора” остало сточно ђубриво.  

ЗАКОН О ЗЕМЉИШТУ ПУН РУПА

Закон о пољопривредном земљишту се обилато крши због непрецизности,  али и одсуства контроле и пословног морала када је реч о закупу државних опраница. Догађало се да закупци државне земље две године узастопно сеју репу на истим парцелама и да за то не одговарају, јер у Закону није наведен плодоред за сетве различитих биљака. У постојећем закону није разрађена ни садржина књиге поља, о којој се већ 10 година говори као о контролном папиру и радној обавези газдинстава, инспекцијских и саветодавних служби. Прошле године Министарство пољопривреде је најавило доношење новог закона са овом темом.



---
 
Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---


--- Kako Povećati Prinos 
---  
---> KLIKNITE OVDE! <---



--- Besplatni Agro Saveti 
---
---> KLIKNITE OVDE! <---