- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Istraživanje lista „Moje Gazdinstvo“ o subvencijama od 14.000 dinara po hektaru

 

PODSTICAJI NEDOVOLJNI ZA PENZIJE I OSIGURANJE

Novi Sad, 30. maj 2011.

 

 

Zahtev registrovanih poljoprivrednika da se u ovogodišnjoj raspodeli Agrarnog budžeta ne menja iznos subvencija po hektaru (14.000 dinara) i da važi za sve koji obrađuju do 100 hektara je i najveća stavka u trošenju. Prošle godine 79.000 poljoprivrednika za prosečan posed od 11 hektara dobili su oko 12 milijardi dinara. Sa ovim iznosom podstaknuta je proizvodnja na skoro 900.000 hektara, što je svega jedna četvrtina od ukupno obradivih oranica.

Sva gazdinstva su pravo na ova sredstva ostvarila uplatom PIO (i zdravstvo) doprinosa koji iznose od 48.000 do 85.000 dinara.

Broj korisnika podstacaja po hektaru do 10 hektara je oko 57.000 i oni su obrađivali 207.000 hektara. U proseku svega 3,6 hektara, uz podsticaj od 50.000 dinara, čime nisu pokrili trošak kod PIO fonda. Država je u ovu kategoriju lane uložila nešto manje od tri milijarde dinara.

Domaćinstva koja su obrađivala preko 10 hektara – ukupno oko 620.000 površina nisu dostigla veći prosek od 28 hektara. Na svako registrovano gazdinstvo ukupno 22.000 upisanih u proseku je stiglo oko 430.000 dinara, što je na kraju godine bilo bezmalo deset milijardi dinara.

Najava Vlade da sa subvencijama od 14.000 dinara po hektaru želi da pomogne mala gazdinstva, zapravo je izdvajanje samo četvrtine iznosa od lanjske raspodele.

Ovih 57.000 manjih gazdinstava je petina od ovogodišnjeg broja registrovanih (oko 280.000) i sa 14.000 dinara po hektaru oni ne mogu podmiriti ni troškove prema penzionom i zdravstvenom osiguranju.

Istraživanjem o tome do kakvog rešenja i sa kojim efektima mogu dospeti najavljene mere Vlade bavio se list „Moje Gazdinstvo“ iz Novog Sada.

Prema tom istraživanju, Vlada može zadržati sve prošlogodišnje mere i sa oko 12 milijardi dinara ponoviti model. To su poljoprivrednici očekivali, pa su se i tako zaduživali, ulazili u kredite i sejali. Istina, neki su svoj zakup i imanja sa više od 100 hektara podelili na tri, četiri lica, pa su imali solidnu podršku države od 2,8 do 5,6 miliona dinara. Od toga kako će se završiti ovogodišnja raspodela Agrarn

og budžeta zavisi i sudbina zadruga i organizatora proizvodnje koji su proizvođačima dali fiskalne račune bez naplate očekujući da će oni biti izmireni krajem maja.

I same banke strepe jer su odobrile više nego ranije kredite za mehanizaciju.

Niko u svetu agrara u Srbiji nije očekivao da će rekonstruisana Vlada u pola godine promeniti model trošenja i uzdrmati ceo sektor. Zbog toga je i malo pozitivnih ocena o Vladi izrečeno ovih dana, iako je ona odlučila da značajno fina

nsira stočarstvo i ponudi kreditne linije sa subvencionisanom kamatom.

A zapravo sve ovo je, kako tv

rdi istraživački tim „Gazdinstva“, nastalo zbog nedostatka Zakona o podsticajima u poljoprivredi u kom poljoprivrednik može da vidi šta, koliko i u kom vremenskom periodu država finansira. To su odavno uvele sve agrarno uređene zemlje, a kod nas je to tabu tema.

Sve analize pokazuju da su mali proizvođači većinski u proizvodnji mleka, pšenice, kukuruza, soje i suncokreta, ali da sa prinosima tonu sve niže, što je prošlogodišnja žetva i ovogodišnja setva pšenice potvrdila.

Zbog malih poseda i potrebe za profitabilnijom proizvodnjom ovim gazdinstvima i 20.000 dinara po hektaru, koliko misle da je u ovom času realno, je dovoljno tek da pokriju uplate za penziono i zdravstveno osiguranje. Veliki očekuju da se u odnosu na prošlu godinu ništa ne menja. Za jedne i druge bilo bi potrebno pronaći još dve milijarde – ukupno 14 milijardi dinara. (AgroServis)

 

 

 

 

 

 

Istraživanja „Gazdinstva” - tema emisije „Otkos” TV Jesenjin