- TRŽIŠTE - /11.12.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.76 din/kg , pšenica 17.80 din/kg , soja 48.20 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.45 din/kg , pšenica 14.47 din/kg , soja 36.67 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.36 din/kg , pšenica 13.30 din/kg , soja 33.97 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.33 din/kg , pšenica 18.81 din/kg , soja - ;

IVANJIČKI KROMPIR STIŽE IZ UVOZA

 

Ivanjica, 7. decembar 2017.

Izvor: Večernje novosti

  • Srpski povrtari upozoravaju da uvoznici prepakuju stranu robu i prodaju je kao domaću. Nekontrolisani uvoz iz Evropske unije preti da ugasi proizvodnju u našoj zemlji

Domaća proizvodnja krompira je prepolovljena, a uvoz preti da uništi i ovo malo proizvođača što je ostalo u Srbiji. Inostrani krompir je preplavio našu zemlju, uvozi ga ko stigne u raznim pakovanjima, sa deklaracijom ili bez nje, pa se kao takav raširio po svim trgovinskim lancima. Što je najgore, prepakuje se i prodaje kao ivanjički, rajački ili potkopaonički. Proizvođači su ovde nemoćni.

Ovo je na skupu proizvođača krompira koji je održan u Prijepolju, ispričao Mine Drašković iz sela Močioci, kod Ivanjice. Kako je kazao, ovo je teška godina za proizvodnju, jer su rod uništili suša, grad i avgustovski mraz, a magacini su im još netaknuti.

- Nismo konkurentni - objašnjava Drašković. - Država ne subvencioniše proizvodnju, dok u zemljama EU seljak dobija i do 20 centi za kilogram proizvedenog krompira. Naš krompir je mnogo kvalitetniji, ali nema koristi, kada uvozni dolazi u Srbiju po ceni koliko nas, srpske proizvođače, košta sama proizvodnja.

Sa istim problemima suočavaju se i drugi proizvođači krompira u Srbiji. Prema rečima Branka Gujaničića, sa Zlatara, proizvodnju smanjuju svake godine, kako bi ga lakše prodali, ali nemaju mnogo koristi ni od toga.

- Ugrožavali su nas suša i grad, a sad i sopstvena država, dopustivši nekontrolisani uvoz - govori Gujaničić. - Od Zlatara do Sjenice samo do pre desetak godina bila su samo polja krompira, a danas ni ovo malo zasada ne može da se proda od navale iz Evrope. Nekada smo bili veliki izvoznici.

Muke oko plasiranja robe ima i Sava Žunić, vodeći proizvođač krompira, svežeg i kiselog kupusa u limskoj dolini. On smatra da državni vrh mora da stane na put uvoznicima, mešetarima i njihovim saveznicima, jer od sela i seljaka neće ostati ništa.

- Sejem krompir kako na svojim poljima u limskoj dolini gde primenjujem sve agrotehničke mere, tako i na Jabučkoj i Babinskoj visoravni - priča Žunić.

- Ostao sam sada sam u ovim krajevima, ali mislim da ću i ja gasiti proizvodnju, jer ne mogu da pokrijem ni osnovne troškove. Ko god u Srbiji da ima šleper, bavi se nekom trgovinom, a najlakše je uvoziti krompir, kupus, paradajz ili krastavac. Ne tražimo od države ni subvencije, ni mašine, ni pare, samo hoćemo da se naša roba, koja je proizvedena u Srbiji, nađe na rafovima ili tezgama.

Nije bolje ni u moravičkom, dragačevskom, rudničkom, rajevačkom i podrinskom kraju.

NAJVIŠE IZ HOLANDIJE

Prema podacima Privredne komore Srbije, najveće količine krompira u 2016. godini uvezene su iz Holandije i Belgije. Naša zemlja krompir najviše izvozi u BiH.

Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se pod krompirom, u 2016. godini našlo 40.105 hektara, dok je prosečna proizvodnja, u poslednjih pet godina, 658.120 tona. Srbija je prošle godine uvezla 7.438 tona krompira.