- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Iz lista „Moje Gazdinstvo”

 

ŽELEZARA „PRESUŠILA” MORAVU!

Novi Sad, 9. avgust 2012.

O suši se priča, priča. Pominju se cifre, programi, regioni...

Ali, slabo se čuje glas struke i odgovori na otvorena pitanja.  Prvo, koliko su visoke temperature uticale na oplodnju biljaka i koliko košta upotreba sistema za navodnjavanje u procesu primene?

Pojedini naučni radnici gunđaju sebi u bradu i tvrde da su visoke temperature veće zlo u datom momentu, nego nedostatak padavina. Iz te činjenice može poteći stotine saveta i predvidljivi momenti vezanih za skoro svaku biljnu vrstu, zaključuju laici.

List navodi da o toj temi priprema dijalog da bi se došlo do što racionalnijih rešenja i odgovornosti.

- Dakle, očekuje se odgovornost za savete, ali i poštovanje date reči. Minule setvene sezone bilo je naučnika koji su otvoreno rekli da „nije vreme za eksperimente u setvi upotrebom hibrida kukuruza koji nisu provereni u regionalnim klimatskim uslovima”. Ko je poslušao, poslušao, a ko nije, sada poziva u pomoć državu, a barem malo bolje moglo je biti.

Isticanje ulaganja u kanalsku mrežu bez jasnog programa korišćenja vode je samo priča. I još nešto: ovakav program se može i mora raditi iz jednog centra, uz prethodno utvrđene prioritete, a o tome se ćuti. Zašto? – pita „Gazdinstvo”.

Bilo bi lepo pozvati u pomoć i istoriju, pa objaviti ko je do sada, kako i gde kopao kanale, postavljao prevodnice, pumpe, gradio brane..., a ko je u tim godinama dinar za ove namene potrošio na drugoj strani?

Možda u tom prelistavanju i dođemo do podatka da su u prošlom veku pare namenjene projektu Morava II (nije izgrađen), za koji su izdvojili novac svi zaposleni u Srbiji, samo jednim potezom usmerene u Železaru u Smederevu. Eto, to se, nažalost, dogodilo, a projekat postoji i danas.

U analizi će se sigurno doći i do organizovanosti vodećih institucija za uređaje korišćenja vode u poljoprivredi, odbrani od poplava, ali i do glomaznih službi poput onih u Vodama Vojvodina i Srbijavodama.

Novi ministar poljoprivrede, navodi list, lako može proveriti projekte koji su desetak godina unazad plaćani dinarom poreskih obveznika (Direkcija za vode), a nalaze se u Ministarstvu poljoprivrede. Može i saznati ko je milionskim sumama plaćao dežurstvo ledolomca (dani pripravnosti) da led ne bi zagušio Dunav?

Kada se sve sabere, u Srbiji po regionima, gde postoje uslovi za korišćenje voda, poljoprivrednici mogu da formiraju savete kao korisnici usluga. Oni mogu u startu pomoći za brzu izradu programa. Recimo, ako u severnom Banatu izgradnja kanala od

2-3 kilometra otvara mogućnost navodnjavanja 20.000 hektara – onda je to dobar povod za investiciju. I to je onda druga priča o navodnjavanju – zaključuje autor ovog komentara u listu „Moje Gazdinstvo”.