- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Изоштрено

 

Шта доноси повећање сетве уљарица у Србији

Др Александра Гајдобрански, Факултет за пословне студије и право Београд

 

У анкети коју смо спровели међу ратарима већина анкетираних је уљану репицу оценила као најпрофитабилнију ратарску културу, без разлике да ли је гаје или не. У коментарима ратара као ограничавајући фактор за сејање ове уљарице је наведено неповољно време сетве, непознавање агротехнике, слаба понуда семена, висококвалитетна механизација, мало откупљивача, непознати купци...

Према подацима из јула, цена уљане репице бележи успон и ове јесени имаће купца. Цена у промету је различита, од 310 до 375 евр по тони, а продају прати потпуна неорганизованост ратара у понуди. Извозници бележе разлику у цени од 30-80 евра по тони.

Производња уљарица у Србији бележи константан раст, па ако узмемо у обзир кретање производње последњих десетак година, почев од 2007. па до 2016. године, код сунцокрета је у 2007. години остварена производња од око 290 хиљ/тона, док је у 2016. произведено више од 580 хиљ/тона. Код соје је у 2007. години укупна производња износила око 300 хиљ/т, а у 2016. години произведено је преко 540 хиљ/т ове уљарице. Уљана репица такође бележи константан раст, почев од 2007. године када је произведено око 30 хиљ/т ове уљарице, док је 2016. произведено око  40 хиљ/т ове уљарице.

Приноси уљаних култура су последњих десет година повећани у укупном обиму. У 2007. код сунцокрета је остварен принос од 1,9 т/ха, а у 2016. је тај принос износио 3,1 т/ха. Соја је 2007. остварила принос од 2,1 т/ха док је у 2016. имала принос 3,1 т/ха. Уљана репица бележи повећан принос са 2,3 т/ха у 2007. на 3,0 т/ха у 2016.години.

када успоредимо површине из 2007. године оне су код сунцокрета износиле око 155 хиљ/ха, код соје су се кретале у просеку око 147 хиљ/ха, а код уљане репице  око 13 хиљ/ха. У 2016. површине су знатно повећане, где су оне код сунцокрета износиле око 202 хиљ/ха, код соје око 186 хиљ/ха, а код уљане репице 2015. су биле око 13,5 хиљ/ха, док је у 2017. жетва уљане репице обављена на око 38.000 хектара.

Уљана репица се у Европи највише производи у Француској и ова уљарица постаје посебно актуелна са аспекта производње тзв. биообновљивих извора енергије, биогорива биодизела.

Ако анализирамо просечне вредности уљарица од 2010 до 2017.г. можемо рећи да сунцокрет бележи негативну стопу промена од -0,95%, јер је откупна цена 2010.г. била већа од 2016.г. Највећа просечна откупна цена остварена је код соје са тенденцијом раста од 5,39% и са већим коефицијентом осцилације у поређењу са сунцокретом и уљаном репицом. Највећа стопа промена остварена је код уљане репице од 6,53% и овај тренд ће се и убудуће наставити, јер ће ова уљарица бити све више тражена због потреба за производ биодизела.

Према проценама за 2017. г. оптималне површине за уљарице су од 520 до 550 хиљ/ха. За сада није могуће тачно предвидети када ће уљарице освојити више од 600 хиљ/ха сетвених површина, што би агрономима омогућило да планирају правилну плодосмену. Примена правилне агротехнике подраз. да се сунц. може гајити на истој парцели после 6-7 година, соја 4-5 година, а уљ. репица 3-4 године.  У пракси то је мање.

Повећањем засејаних површина најлакше је доћи до жељеног обима произв., али морамо имати у виду да су површине ограничене, па је из тог разлога неопходно повећати принос по јединици површине и по садржају уља. Мислим да би било корисно да се уведе мерење количине уља у зрну сунц. и уљ. репице и да се на основу тога плаћа килограм зрна. Наши оплемењивачи тврде да имамо такве сорте и хибриде код уљ. репице где у зрну садржај уља може бити чак 53-56 одсто. Наш Институт за ратарство је спреман за такву понуду зрна. Овде је маса зрна  мања по хектару, али уља има више и то је интерес свих прерађивача.Помак у повећању површина уследиће када се више ратара определи за сетву уљане репице и када прерађивачи развију пертнерске односе са произвођачима, односно када дође до производње биодизела за познатог купца. Да би инвестиција за производњу биодизела била одржива потребно је 120 хиљ/ха нових површина сунцокрета и уљане репице за прераду, јер ће соја бити више протеинска сировина а мање сировина за уље. Ако би се од стране Владе понудио модел за једну такву инвестицију, која би обухватила комунално опремљено земљиште као и дотације за нова радна места, мислим да би ускоро могли доћи до инвеситора.

Повећање површина са уљарицама у Србији може значајно да побољша квалитет плодореда и да се оствари сигурност у продаји. Ако би са површине са уљарицама повећале на 600.000 хектара то би била велика структурна и позитивна финансијска промена.