- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Izoštreno

 

(NE)MOĆ ZADRUŽNOG SAVEZA VOJVODINE

Novi Sad, 19. juli 2012.

Čedomir Keco u  Gazdinstvu broj 70

Radoslav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine u izjavi listu „Poljoprivrednik” kaže:

- U odnosu na Italiju, Austriju ili Sloveniju, na primer, zadrugarstvo u Srbiji je u zaostatku. Osnovni uzrok tome je zakonodavne prirode, odnosno što ne postoji zakon o zadrugama, kao i nerešeno pitanje zadružne imovine. Zbog toga zadruge ne mogu kvalitetno da se razvijaju, a pri tome nisu ravnopravne sa ostalim činiocima u privređivanju – istakao je Jovanov.

Radoslav Jovanov

To što je Jovanov rekao da ne postoji zakon o zadrugama valja shvatiti kao lapsus, jer on postoji odavno i taj zakon obavezuje i Savez, na čijem je čelu, da ga sprovodi. Međutim, oni ga najgrublje krše – nevršenjem revizorske službe. A da mu i nije do toga pokazao je i otpuštanjem revizora. Kaže da u Vojvodini radi aktivno 440 zadruga u samo 49 sela i da u čak 165 nema zadruge. Dabome, ne kaže zbog čega i koliko ih je ugašeno u njegovom prvom mandatu? Ispada da su zadruge kiosci, pa ga dovezeš na ćošak (rogalj) i pozoveš narod na saradnju. Tako je i akcija (projekat) ZSV o osnivanju novih zadruga nazvan kao spas za sela. Ali to je samo priča za naivne. Zapravo,  Jovanov se odlučio da umesto raščišćavanja odnosa u postojećim zadrugama razvije priču o osnivanju novih. I tako umesto da bude dobar servis za postojeće po zakonu organizovane zadruge, on javnost animira osnivanjem novih, a ne zna ili neće da kontroliše i podstiče već postojeće.

Zašto Zadružni savez nije izvršio analizu potpuno novih uslova koji su se dogodili na selu u ekonomskom i socijalnom pogledu i to od vremena organizacije zadruga kao kooperativa, preko privatizacije, do noveg momenta – prelaska zadruga u privredna društva, a sa zadružnim imenom – zemljoradnička zadruga? Odgovor je jasan – kapacitet predsednika i njegovih saradnika nije te snage, a niti imaju viziju o zadrugarstvu u Vojvodini da bi promenili situaciju - nabolje.

Tvrdnja da je nedostatak novog zakona uzrok stanja u zadrugama, ne prihvataju ni najmlađi zadrugari u dve-tri škole gde rade ove zadruge. Samo novi zakon nije spas za zadruge! Naprotiv. Zadružni savez Vojvodine ne poštuje postojeći zakon, jer njegova revizorska služba ne obilazi zadruge. Jedan čovek za 440 (?) zadruga - nije realna obaveza. Još ako ga u selu ostave u hladnoj sali, sa nedovršenim zapisnicima, nepotpunim dokazima o poslovanju – gleda da što pre ode kući. Predsednik i Upravni odbor ZSV nisu sačinili pregled stavki koje su bitne za reviziju, da bi se videlo da li zadruga posluje po zadružnim principima (zadrugari u zadružnoj knjizi, deoba profita, način donošenja odluka, korišćenje imovine...)?

Možda uprava Saveza i nema taj interes, zbog stanja u svojim zadrugama i što im dobro ide i bez zadrugara. Ili možda žele da rade kao preduzeća, a od države šta ućare-ućare...

Uopštavanjem ovakvog stanja ne koristi ugledu zadruga, ali crtu između zadruga koje rade po zadružnim principima i onih koji rade suprotno mora povući ZSV, ovaj ili novi rukovodeći tim. U državnoj administraciji su odlučili da zadruga ne može na listu subvencija kao gazdinstvo, jer mnoge su odavno kompanije sa kooperantima i bez zadrugara.

Da li će ovo shvatiti pravilno orijentisane zadruge i izaći iz okrilja ovakvog zadružnog saveza, je njihov izbor! Ovakav savez neće ni prst pomeriti da bi podstakao poslovno povezivanje i osnivanje Agrarne komore. A i zašto bi to činio? Njegov predsednik Jovanov je član Upravnog odbora Privredne komore Vojvodine, što se uklapa u predstavljanje zadruga kao preduzeća, ali tamo Jovanov neće da se obrati prerađivačima, većinskim članovima Komore, i stane i izrazi interese primarnih proizvođača. On ne pita klaničare – kada će ponuditi ugovore farmerima za tov, a otkupljivače mleka - da li su spremni da zadruge ponovo preuzmu organizaciju otkupa mleka?

Ili: kada će Jovanov u ime svih povrtara tražiti da se na velikim pijacama otvori zadružna prodaja povrća uz fiskalni račun i da se plaćanje povrća i voća iz mega marketa smanji sa 180 na 30 dana.

Neće uskoro, jer on ne zna da za kilogram karfiola u Sremu i Potisju nude za 20-30 dinara, a da je na pijaci 150-200 dinara. Za njega i njegov tim eliminacija sive ekonomije u agraru koja, prema proceni Društva agrarnih ekonomista Srbije, donosi državi štetu, nije goruće pitanje. A i njima teže teme ne predstavljaju moralnu i poslovnu obavezu. Kako je moguće da za dobre plate ćute o prodaji zadružne zemlje po bagatelnoj ceni uz auto – put ili o spajanju „privatnih” i „starih zadruga” bez znanja osnivača ovih drugih?

Njih niko ovo ne pita, jer u upravi sede direktori, a ne zadrugari, pa se cela priča i svodi na postojanje takozvanog Zadružnog saveza Vojvodine, u kome pojedinci vide svoju sigurnost u trošenju kamate ili glavnice od sume 400.000 evra, za koliko je prodat poslovni prostor zadrugara.

Do ovako dubinskih tema uprava Zadružnog saveza Vojvodine sa predsednikom Jovanovim i pomoćnicom Jelenom Nestorov Bizonj nikada i neće stići, što najmanje smeta novinarima.

A možda se i ovo uklapa u nečiji koncept „što gore – to bolje”. Ono „bolje” odavno znamo ko uživa.