- TRŽIŠTE - /18.04.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.50 din/kg , pšenica 17.10 din/kg , soja 45.20 din/kg ; /18.04.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.40 din/kg , pšenica 16.68 din/kg , soja 36.55 din/kg ; /18.04.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.18 din/kg , pšenica 15.79 din/kg , soja 34.08 din/kg ; /18.04.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.33 din/kg , pšenica 19.45 din/kg , soja - ;

IZVOZ KUKURUZA SMANJEN ZA 90 ODSTO

 

Beograd, 22. decembar 2017.

Izvor: Politika

  • Dramatičan pad tražnje u protekla dva meseca, stala prodaja preko Dunava. – Pokrivamo samo okolna tržišta, ali i to sve manje jer nam u regionu kupce preuzimaju Ukrajina, Rusija, Rumunija i Mađarska

Samo mesec dana od kada je objavljeno da se Srbija, sve donedavno, kotirala među deset najvećih svetskih izvoznika žitarica sa berze stiže izveštaj o gotovo dramatičnom padu tražnje stranih kupaca za našim kukuruzom.

U oktobru i novembru, ove godine, izvezeno je svega 59.440 tona kukuruza i to uglavnom u države regiona. Zabrinjavajuće je to što je ova količina čak 90 odsto manja u odnosu na isti period 2016. kada smo na strana tržišta plasirali oko 569.000 tona kukuruza.

– Ovaj podatak sasvim dovoljno govori o cenovnoj nekonkurentnosti domaćeg kukuruza u odnosu na svetsko tržište– saopštila je Produktna berza u Novom Sadu. Drugi razlog pada prometa jeste činjenica da će Srbija ove godine, zbog suše, imati za izvoz svega 850.000 tona ovog poljoprivrednog proizvoda, što je tri puta manje nego prošle godine.

Usled ovih problema Srbija je izgubila poziciju osmog najvećeg svetskog izvoznika kukuruza i ove godine sasvim sigurno nećemo biti u društvu najvećih – potvrdio je Vukosav Saković, iz Udruženja „Žita Srbije”. Pod velikim je znakom pitanja i ukupan prihod koji će nam doneti taj, godinama najznačajniji, izvozni proizvod agrara čiji je plasman na strana tržišta u rekordnoj 2016. vredeo 346 miliona dolara.

– Pad izvoza počeo je još u julu ove godine i nastavlja se iz meseca u mesec. Očekuje se da će ove godine izvoz vrednosno biti manji oko 100 miliona dolara. Kada „padnete” na prvom izvoznom proizvodu to je ozbiljan problem za državu – ističe Saković. Glavni problem je, kaže, što kukuruza nema dovoljno za ozbiljniji izvoz, tako da ga preko Dunava do luke Konstanca praktično uopšte i ne prodajemo. Pokrivamo samo okolna tržišta, ali i to sve manje jer nam i u regionu sa kukuruzom sve više konkurišu Ukrajina, Rusija, Rumunija i Mađarska.

– U ostatku sveta rod kukuruza bio je dobar, Srbija je najgore prošla. Od žetve, cena je pala sa 18,5 dinara na 16,8, ali je to i dalje skupo u odnosu na konkurenciju. Nažalost proizvođači su najviše pogođeni i njima je svaka cena mala. Međutim, realnost je da se kupci okreću onima koji su jeftiniji – kaže naš sagovornik.

Cena transporta do crnomorske luke Konstanca takođe je značajna stavka u krajnjoj ceni kukuruza i ostalih žitarica koje se izvoze. Udruženje „Žita Srbije” ranije je apelovalo na državu da pomogne u regulisanju pravila na vodotoku Dunava, što bi omogućilo plovidbu rečno-morskih brodova i konačno izbacilo posrednike iz lanca trgovine. Glavni problem je, zapravo, što su u naše vode davno prestali da dolaze rečno-morski brodovi.

– Oni su nam neophodni da bismo robu mogli direktno da prodajemo širom Sredozemnog mora, a ne da budemo vezani samo za rumunsku Konstancu. Kod transporta kukuruza to bi nam smanjilo cenu za bar pet do sedam evra po toni, koliko nas košta pretovar – objašnjava Saković. Dodaje da bi nam se dolaskom ovih brodova generalno otvorila mogućnost da žitarice prodajemo direktno i budemo konkretniji. Istakao je da je Srbija tu mogućnost izgubila još sa gašenjem „Istpointa” Zorana Drakulića, koji je u Konstanci imao silose i rečnu flotu koje je prodao kada je zapao u finansijske probleme. Od tada se javljaju posrednici u lancu trgovine žitaricama. Osim u okruženju ništa ne prodajemo direktno. Iako naš kukuruz, recimo, stiže do Vijetnama mi smo ga prodali ovde, na našim dunavskim lukama i kupac ga dalje transportuje do Konstance.