JAVNA RASPRAVA O NACRTU ZAKONA O RESTITUCIJI DO 2. SEPTEMBRA

 

Beograd, 19. avgust 2011.

Privredna komora Srbije i Ministarstvo finansija organizovali su javnu raspravu o Nacrtu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, upoznao je veliki broj privrednika sa novim rešenjima u Nacrtu ovog zakonskog akta.                                

On je podsetio da je još pre deset godina predložio jedan tekst Zakona o restituciji koji nije došao ni do sednice Vlade, ali da ovo pitanje sada mora da se reši, iako nije uslov evropskih integracija naše zemlje, jer je postalo neophodno da se već jednom konkretno odgovori na pitanje šta kome pripada u Srbiji.

Božidar Đelić je naglasio da idealnih rešenja u vraćanju imovine nema i zato je bitno da se napravi dogovor koji počiva na tri principa, odnosno da se isprave istorijske nepravde prema ljudima kojima je imovina oduzeta, da se poštuje pravo svojine, zatim da se ne čine nove nepravde, kao i da to bude realno sprovodivo, odnosno da postoje realna finansijska sredstva kojima će se u razumnom roku izvršiti obeštećenje. Prema njegovim rečima zakon mora da bude pravičan, jasan i oročen, kako bi se efikasno sprovodio u bliskoj budućnosti, a njegova očekivanja su da će između 100.000 i 150.000 građana podneti državi zahtev za vraćanje oduzete imovine. Đelić je podsetio da je suština predloženih rešenja da se svuda gde je moguće imovina vrati svojim vlasnicima, a za izuzetke su predviđena obeštećenja.

Obveznici imovine koja će biti predmet restitucije neće biti samo država Srbija, već i pokrajine, lokalne samouprave i javna preduzeća, a stupanjem na snagu ovog Zakona neće biti moguće da se otuđi ona imovina koja se potražuje. Kada je u pitanju poljoprivredno zemljiste i šume, potpredsednik Vlade je naveo da se potražuje oko 300.000 hektara i izrazio uverenje da će ogroman deo zemljišta biti vraćen u naturi. On je podsetio da će za restituciju biti obezbeđeno dve milijarde evra i da će u cilju njenog boljeg i bržeg sprovođenja značajno biti ojačana Direkcija za restituciju, koja će verovatno prerasti u Agenciju kako bi imala status pravnog lica. Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Ðelić, rekao je da će javna rasprava o Nacrtu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju trajati do 2. septembra i da će biti organizovana u Smederevu, Nišu, Valjevu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici i drugim gradovima, ali da će biti poslata i Evropskoj i Venecijanskoj komisiji, Međunarodnom monetarnom fondu i svim zainteresovanim vladama, a da će zatim biti predata Vladi Srbije na usvajanje i da će kao Vladin predlog ući u redovnu proceduru Skupštine Srbije.

Učesnici u raspravi, predstavnici starih vlasnika i njihovih udruženja, kao i predstavnici korisnika imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata, imali su brojna pitanja i primedbe. Predstavnik korporacije PKB, koja je sada vlasnik poljoprivrednog zemljišta koje podleže restituciji, smatra da kod ove vrste zemljišta treba uvesti klauzulu da promena njene namene nije dozvoljena novim-starim vlasnicima, jer bi pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko zemljište ugrozilo prehrambenu sigurnost zemlje. Iznet je zahtev da se vrednost objekata i indeksiranje obveznica za obeštećenje vrši u evrima, na šta je podpredsednik Vlade Đelić rekao da se nastoji očuvati dinar i da se nalazimo u postupku de-evroizacije. On je to obrazložio činjenicom da Srbija sigurno neće preći na evro u narednih deset godina, a da je verovatnoća da se to dogodi u narednih 20 godina vrlo mala.