- TRŽIŠTE - /11.06.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.70 din/kg , pšenica 17.70 din/kg , soja 46.73 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.51 din/kg , pšenica 18.98 din/kg , soja 35.18 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.28 din/kg , pšenica 19.10 din/kg , soja 32.79 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.71 din/kg , pšenica 21.39 din/kg , soja - ;

JEFTINIJA ŠNICLA I BIFTEK

Cene mesa u EU
JEFTINIJA ŠNICLA I BIFTEK
Novi Sad, 29. juli 2010.

Na evropskom tržištu zabeležen je blagi pad otkupnih cena svinjskih polutki E klase. Prosečna otkupna cena u EU-27 iznosila je 149,19 evra/100 kg. U odnosu na protekli period cene su niže za 0,83 do 2,43 odsto. U odnosu na isto razdoblje u 2009. godini cene su niže za 4,46 odsto. Najniže cene svinjskih polutki E klase su u Holandiji (131,88 evra/100 kg), u Belgiji (137,30 evra/100 kg), u Danskoj (139,95 evra/100 kg) i u Finskoj (139,99 evra/100 kg).
Početkom jula na evropskom tržištu takođe se beleži pad cena prasadi. Prethodna prosečna otkupna cena prasadi u EU je bila 41,88 evra/kom, a sada je niža za 2,53% do 3,99%. U odnosu na isto razdoblje u 2009. godini cene su niže za 6,33 odsto. U Nemačkoj za prasad prosečne težine 28 kg cena se kretala od 43,00 do 55,90 evra/kom, s prosekom od 48,47 evra/kom, u Holandiji je prosečna cena bila 29,00 evra/kom za prasad prosečne težine 23 kg, u Danskoj 53,24 evra/kom za prasad od 30 kg, a u Belgiji 30,00 evra/kom za prasad težu od 25 kg.
Kako saznaje „AgroServis“, pad cene na evropskom tržištu beleži se i u prodaji junećeg mesa ekstra klase. Prosečna otkupna cena junećih četvrti je bila 302,79 evra/100 kg, a danas je niža za 0,59%. U odnosu na isto razdoblje u 2009. godini cene su niže za 0,92 odsto. Najniže cene junećeg mesa R3 klase su u Poljskoj (226,56 evra/100 kg), Rumuniji (250,44 evra/100 kg) i Holandiji (260,88 evra/100 kg), a najviše u Grčkoj (417,30 evra/100 kg), Finskoj (331,44 evra/100 kg) i Portugaliji (331,20 evra/100 kg).
Grčka je, pored Italije, pre dve decenije bila najveći kupac našeg junećeg mesa i žive junadi i godišnji devizni priliv od ovog posla samo u Vojvodini bio je oko 220 miliona dolara.
To što su šnicla i biftek pojeftinili u EU, tamošnje farmere to ne zabrinjava jer su oni suvlasnici u velikim klanicama, a dobijaju i značajne godišnje subvencije za kvalitetan tov koji se meri masom masnih jedinica, a ne samo postignutom kilažom.