- TRŽIŠTE - /06.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.70 din/kg , pšenica 18.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.92 din/kg , pšenica 21.56 din/kg , soja 32.92 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.68 din/kg , pšenica 21.29 din/kg , soja 30.55 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 23.55 din/kg , pšenica 25.35 din/kg , soja - ;

JEŠĆEMO LOŠIJI HLEB I PECIVO

 

Beograd, 24. jul 2018.

Izvor: Politika

  • Česte kiše umanjile kvalitet polovine roda pšenice u Srbiji, a problem s brašnom imaće i Bugarska, Mađarska, Rumunija...

Kišno vreme i duga žetva uticaće na pad kvalitet pšenice i brašna što ukazuje da ćemo ove godine kupovati hleb i pecivo slabijeg kvaliteta nego inače, ističu stručnjaci. Ovo će važiti ne samo za potrošače u Srbiji, koji najčešće biraju belu veknu, već i za one u regionu jer problem s kvalitetom žita imaju i Mađarska, Rumunija, Bugarska...

Vukosav Saković, iz Udruženja „Žita Srbije”, rekao je nedavno da su česte kiše umanjile kvalitet zrna oko 60 odsto ovogodišnjeg roda pšenice.

– Kod te pšenice je smanjena hektolitarska masa i povećana je proklijalost zrna zbog čega hleb može da bude lošeg kvaliteta, a ako se koristi za ishranu stoke morala bi da se meša s kvalitetnom pšenicom – rekao je Saković. Dodao je da će Srbija imati problema pri izvozu pšenice jer će oko 1,5–1,7 miliona tona morati da se proda na strano tržište, a proizvođači će nuditi na prodaju pre svega tu manje kvalitetnu pšenicu. Prinos pšenice u Srbiji ove godine, prema njegovim rečima, jedan je od boljih u poslednjoj deceniji, a precizniji podaci o analizi kvaliteta i ukupnom rodu očekuju se za desetak dana.

Prema novim pravilima koja su stupili na snagu početkom ove godine, propisane su minimalne vrednosti parametara pšenice za industrijsku preradu u mlinske proizvode. Pšenica za ljudsku ishranu razdvaja se od one koja se koristi za stočnu hranu.

Prilikom utvrđivanja kvaliteta uvedena su dva nova obavezujuća parametra – sadržaj proteina, kao i sadržaja proklijalih zrna u masi. Drugim rečima, propisan je minimalan kvalitet koji mora biti zadovoljen kako bi pšenica mogla da bude korišćena za ljudsku ishranu. Ovakvi propisi idu u korist proizvođačima i krajnjim kupcima i trebalo bi da stave tačku na prevare s hlebom, ali je pitanje da li su sprovodivi u praksi. Dobra vekna ne može da se napravi bez kvalitetne sirovine. Kada je brašno slabijeg kvaliteta, hleb nema vazdušastost i rupičastu strukturu. Vekna je sabijena i brže se suši, a kora je žilava.

Zdravko Šajatović, direktor „Žitounije”, ističe da sve ukazuje da su propisani parametri kvaliteta dosta niži nego kod pšenice iz prošlogodišnjeg roda, kojeg ima u zalihama oko 255.000 tona.

– Nesporno je da će mnogi pekari imati dosta muke da naprave dobar hleb. Možda ne u prva tri-četiri meseca jer će mešati novo brašno s prošlogodišnjim zalihama ako do njih budu mogli da dođu – kaže Šajatović, dodajući da se danas u industriji dosta može učiniti pomoću aditiva koji su kod nas dozvoljeni u pekarskoj proizvodnji dok ih neke države zabranjuju.

Stručnjaci već godinama upozoravaju da su na srpskim njivama sve manje zastupljene kvalitetne sorte pšenice jer su se proizvođači okretali sortama koje, uz niža ulaganja, daju veće prinose, ali slabiji kvalitet. Takvo žito nema visoku energetsku vrednost. Najkvalitetnija pšenica u Srbiji uzgaja se u Banatu u okolini Kikinde, ali to je, po procenama, svega pet odsto ukupnog roda.

Naš sagovornik kaže da Srbija, nažalost, ima izuzetno male količine vrhunske pšenice s velikim sadržajem proteina i glutena, od kojih se pravi dobar hleb. S druge strane, carina na uvoz pšenice je 18 odsto, za razliku od Bosne, gde je uvoz oslobođen carine. Tako da oni kupuju našu pšenicu i manji deo iz Mađarske, takva pšenica im služi kao poboljšivač, i prave dobre mikseve. Već sada imaju mlinove koji mogu da naprave bolje brašno nego ijedan mlin u Srbiji – kaže Šajatović.