- TRŽIŠTE - /21.05.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.50 din/kg , pšenica 18.10 din/kg , soja 46.73 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.90 din/kg , pšenica 18.70 din/kg , soja 37.79 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.56 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 35.29 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.79 din/kg , pšenica 20.82 din/kg , soja - ;

Kada hobi postane zanimanje

 

TARAŠ PO ŠOŠKIĆIMA POZNAT

Zrenjanin, 21. mart 2018.

Izvor: Radio Beograd, Emisija Nedeljom za selo

Organskom proizvodnjom na oko sedam hektara već deset godina bavi se porodica Šokšić iz Taraša kod Zrenjanina. Počeli su sa malim parčetom zemlje iz hobija. Danas im je to i stil života i posao u koji su uključili i sinove.

  • Proizvodimo povrće na otvorenom, uglavnom krtolaste i korenaste biljke, krompir, kupus, cvekla, šargarepa. Mi smo počeli sa jednim malim parčetom, sa jednom njivom. Videli smo da možemo da proizvedemo na taj način, nama se to dopalo i stigli smo do sedam hektara, a težimo i proširenju, da uključimo  parcele koje budemo kupili.  Kako nam raste tržište, tako povećavamo proizvodnju. A počeli smo sa 22 ara pre deset godina. Suprug i ja smo radili to kao hobi, kada dođemo s posla odemo u prirodu, pa se tamo malo relaksiramo. Međutim organska proizvodnja je postala naš stil života, skroz smo promenuli stavove u životu, prema životnoj sredini i čovekovom zdravlju. Pitaju nas da li se isplati? Naravno da se isplati sa oba aspekta. Pošto smo suprug i ja odlučili da se bavimo samo ovom proizvodnjom, napustili smo posao i uspevamo da obezbedimo nama plate. S druge strane dobili smo mnogo više – uspešniji život, nezavisnost i slobodu, mogućnost da sami kreiramo svoj život, da radimo bez stresa, da nismo u kolotečini gde smo nesrećni i gde ne možemo ništa da promenimo.  Upravo organskom proizvodnjom i radom na zemlji mi smo sebi to omogućili. Mnogo smo srećni, proizvodimo zdravu hranu, a s druge strane kao porodica uspevamo da sami kreiramo svoju budućnost. Stariji sin je završio Poljoprivredni fakultet, smer organska poljoprivreda, a mlađi je na trećoj godini. Nas je to još više učvrstilo i povezalo kao porodicu. Oni su uključeni u delu koji njima odgovara, jer sada postoji nekoliko vidova tržišta i mi smo počeli s prodajom na pijaci, posle smo ušli u trgovinske lance. To je jedan ozbiljan vid prodaje gde imate sigurnost i mogućnost više plasmana proizvoda. Treća opcija nam je on line prodaja, odnosno dostava na kućnu adresu. Takav vid prodaje je u početku, zaživelo je, ali nedovoljno, ipak ne odustajemo – kaže Gordana Šokšić.

Vi imate od početka sertifikat?

  • Naravno. Prvo smo se 2007. godine uključili u organsku poljoprivredu, posle tri godine smo dobili sertifikat i svake godine moramo da ga obnavljamo. Moramo da vodimo knjigu polja, dnevnik proizvodnje, ima puno papirologije. Mora sve da bude dokumentovano, jer kad vam dolaze u kontrolu morate da dokažete šta ste posejali, kad ste izvadili, kolika je to količina... S druge strane radimo i analizu na ostatke pesticida i teške metale svake godine. Smatram da smo dužni da kupcu prikažemo sve relevantne činjenice da je to zaista organski proizvod.

Šta vam je najveći problem – pitanje zaštitnih sredstava za organsku proizvodnju, tu ima dosta problema?

  • Svi pominju zaštitna sredstva i jeste veliki problem, zato što u EU sredstva koja su dozvoljena kod nas nisu dozvoljena. Ne možete da ih koristite zato što nisu zakonom regulisani, nisu na listi dozvoljenih preparata. Ali postoje drugi načini na koji mogu da se sačuvaju biljke. Jeste to jedan od najvećih problema. Takođe mislim i da subvencije mogu da budu veće, jer imamo samo 2.800 za đubrivo. Dobijamo  i kroz pravilnik za povraćaj za sertifikaciju u iznosu od 40-50 odsto. Kad pogledate zemlje u okruženju koje imaju zaista mnogo  - 700-800 evra/hektaru, a mi 20-30 evra/ha, to zaista nije stimulans za ljude koji žele da se bave organskom proizvodnjom. Nama proizvođačima koji se bavimo 10 godina to i ne znači mnogo. Mi imamo neki svoj izvor prihoda i cilj, ali ljudi koji tek počinju njima je jako bitno da imaju podršku od države.

Organska proizvodnja je, pre svega, fizički naporna?

  • Da. Vi morate biti spremni, kada počnete da se bavite organskom proizvodnjom, da je to rad „od jutra do sutra”. Ima puno posla i nedovoljno radne snage i uvek ste angažovani, ali ja se ne žalim. Najveći problem su nam korovi i najviše radnih sati ode nam na uništavanje korova.

Da li biste preporučili ljudima da se bave ovom proizvodnjom?

  • Ja bih im preporučila. Kada saberete i oduzmete šta dobijate, a šta gubite i koliko je teško ili nije teško, ja savetujem ljudima da se uključe u organsku proizvodnju. Prvenstveno zbog toga što ste u prirodi, proizvodite zdrave biljke, a i ostali benefiti.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Snežana Oljača kaže da je organska proizvodnja kod nas i dalje tek u začetku, mada se iz godine u godinu povećava broj zainteresovanih.

  • Ljudi vide da to može da bude i neki dobar porodični biznis. Mislim da je to za porodice dobro rešenje, pogotovo za one u blizini velikih gradova koji i jesu tržište. Meni je prosto neverovatno da u okolini Beograda nema više poljoprivrednih proizvođača, organskih farmi.

Država se nije baš pokazala. Izdvaja praktično 2.800 dinara po hektaru i to je sve.

  • Pa jeste, osnovni podsticaji po hektaru su mali. Država daje nadoknadu za sertifikaciju u iznosu od 50 odsto. A lepi su podsticaji za stočarstvo i meni je čudno da nema više organske stočarske proizvodnje, zato što su podsticaji po grlu jako veliki. Možda narod nije upoznat, a možda je sve dosta i komplikovano jer morate da imate sopstvenu ratarsku proizvodnju... Mada mislim da se najviše boje jer ne znaju. Još uvek je ispod 1% (0,41%) pod organskom proizvodnjom. U EU mislim da je 5 ili 6 odsto, kompletno u Evropi je oko 2-3 posto.

Ljudi se mnogi bave samo za sebe.

  • Da, mnogo je više takvih, koji za sebe rade, a manje za tržište. Na tržištu je čovek na vetrometini, ima dosta rizika, pa ko nije iskusan može lako da ima probleme.

Šta je najopasnije?

  • Svest ljudska o tome šta treba i kako, znanje i ono što se odnosi na rizike u proizvodnji – bolesti, štetočine, korovi. Nemamo dovoljno zaštitnih sredstava, jer je mala proizvodnja, a svi insistiraju da to bude registrovan preparat. Tu se malo vrtimo u začaranom krugu, ali trudimo se da nekako olakšamo, videćemo da li će i Ministarstvo pronaći neka rešenja da se olakša registracija.