- TRŽIŠTE - /14.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 37.00 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.86 din/kg , pšenica 20.74 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.58 din/kg , pšenica 20.14 din/kg , soja 30.69 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 21.98 din/kg , pšenica 24.25 din/kg , soja - ;

Kako obnoviti humus

 

ZNA─îAJ I ULOGA ME─ÉUUSEVA U POVE─ćANJU PLODNOSTI ZEMLJI┼áTA

Novi Sad, 8. februar 2018.             

Doc. dr ─Éor─Ĺe Krsti─ç, master in┼ż. polj. Svetlana Vuji─ç, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Me─Ĺuusevi su usevi koji se gaje izme─Ĺu dva glavna useva i mogu se koristiti na razli─Źite na─Źine, za zelenu krmu, zeleni┼íno ─Ĺubrivo itd. Zeleni┼íno ─Ĺubrenje predstavlja zaoravanje sve┼że biljne mase, kojom se u zemlji┼íte unosi organska materija, a time i hranljivi elementi. Zeleni┼íno ─Ĺubrivo je organsko ─Ĺubrivo, ─Źija upotreba dobija na zna─Źaju s obzirom na nedostatak stajnjaka u na┼íoj zemlji. U agroekosistemu gde se proizvode ┼żitarice, uljarice ili druge biljne vrste, gde je smena godi┼ínjih doba tipi─Źna, biljke ┼żive ─Źetiri do osam meseci godi┼ínje, a ostatak vremena zemlji┼íte je bez useva. U tom periodu zemlji┼íte je izlo┼żeno gubitku hraniva i organske materije, smanjenjoj aktivnosti zemlji┼íne mikroflore, eroziji, tako da se i ukupna produktivnost zemlji┼íta umanjuje. Konvencionalna poljoprivreda, razni sistemi slobodnog gazdovanja i visok udeo monokulture, posebno u Vojvodini, doveli su do niza negativnih posledica u agroekosistemu. Prema istra┼żivanju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad u zemlji┼ítima Vojvodine do┼ílo je do smanjenja sadr┼żaja humusa za oko 3% u poslednjih 60 godina. Jedan od osnovnih razloga je smanjenje sto─Źnog fonda, koje je dovelo do slabijeg unosa stajnjaka na na┼íe oranice. S druge strane, poljoprivredna proizvodnja je intenzivirana, a time i izno┼íenje hranljivih materija i naru┼íavanje svojstava zemlji┼íta. Jedna od mogu─çnosti obnavljanja organske materije je gajenje me─Ĺuuseva za zeleni┼íno ─Ĺubrivo. Vrste koje se gaje za zeleni┼íno ─Ĺubrivo potrebno je da imaju razvijen korenov sistem koji usvaja hraniva iz te┼że rastvorljivih jedinjenja i iz dubljih slojeva zemlji┼íta, bujnu nadzemnu masu i kratak period vegetacije. Posebno su zna─Źajne leguminoze, koje u simbiozi sa kvr┼żi─Źnim bakterijama, fiksiraju atmosferski azot i time oboga─çuju zemlji┼íte ovim elementom. U na┼íim agroekolo┼íkim uslovima vrste za zeleni┼íno ─Ĺubrivo naj─Źe┼í─çe se seju u jesenjem roku setve kao me─Ĺuusevi. U tu svrhu, uglavnom se gaje leguminoze, kupusnja─Źe i ┼żitarice i njihove sme┼íe.

 

Me─Ĺuusevi april 2013.

Zna─Źaj biljnih vrsta za zeleni┼íno ─Ĺubrivo ogleda se u spre─Źavanju ispiranja hraniva, popravci fizi─Źkih, hemijskih i biolo┼íkih osobina zemlji┼íta, spre─Źavanju erozije, smanjenju upotrebe pesticida, o─Źuvanju kvaliteta vode i sl. Me─Ĺutim, gajenje ovih useva nosi i odre─Ĺene nedostatke kao ┼íto su: prekomerna potro┼ínja zemlji┼íne vlage i hranva, sporije zagrevanje zemlji┼íta u prole─çe, kompeticija sa glavnim usevom, negativni alelopatski odnosi sa glavnim usevom, pove─çanje tro┼íkova proizvodnje zbog cene semena me─Ĺuuseva i sl.

 

Zaoravanje me─Ĺuseva (suvlji delovi, parcele sa me─Ĺuusevima)

Uklju─Źivanje vrsta za zeleni┼íno ─Ĺubrivo u sistem biljne proizvodnje mo┼że biti od koristi, kako sa ekolo┼íkog, tako i sa ekonomskog aspekta proizvodnje. Njihov zna─Źaj je prvenstveno u ekonomisanju sa tro┼íkovima ─Ĺubrenja, kako kori┼í─çenjem samih me─Ĺuuseva kao organsko ─Ĺubrivo, tako i spre─Źavanjem ispiranja hraniva. Kao ┼íto je ve─ç navedeno, kao me─Ĺuusevi za ─Ĺubrivo naj─Źe┼í─çe se koriste leguminoze zbog njihove sposobnosti azotofiksacije, ─Źime se zemlji┼íte dodatno oboga─çuje azotom. Kulture sa ┼żili─Źastim korenovim sistemom koji se brzo razvija efikasno usvajaju hranljive materije i spre─Źavaju njihovo ispiranje u dublje slojeve zemlji┼íta.

Sumiraju─çi rezultate vi┼íe autora iz oblasti biljne proizvodnje, zna─Źaj gajenja me─Ĺuuseva mo┼że se svesti na:smanjenje tro┼íkova ─Ĺubrenja,─Źuvanje zemlji┼íne vlage i spre─Źavanje ispiranje hraniva, popravka fizi─Źkih, hemijskih i biolo┼íkih osobina zemlji┼íta, spre─Źavanje erozije,smanjenje upotrebe pesticida, posebno herbicida (suzbijanje bolesti, ┼íteto─Źina, nematoda i korova), o─Źuvanje kvaliteta vode, o─Źuvanje ┼żivotne sredine i zdravlja uop┼íte.

Najve─çi akcenat pri kori┼í─çenju zeleni┼ínog ─Ĺubriva je na osloba─Ĺanju i dostupnosti hraniva, pre svega azota. Da li ─çe upotreba zeleni┼ínog ─Ĺubriva dovesti do pobolj┼íanja ili smanjenja usvajanja azota od strane glavnog useva zavisi od interakcije izme─Ĺu biljaka, zemlji┼íta, vremenskih uslova, vremena setve i ┼żetve me─Ĺuuseva. Biljni ostaci sa visokim C/N odnosom, kao ┼íto je slama ┼żitarica, u ranim fazama razlaganja su konkurentni glavnom usevu u pogledu usvajanja azota, dok se ostaci biljaka sa niskim C/N odnosom, kao ┼íto je kod leguminoza, brzo razgra─Ĺuju i postaju odmah dostupni narednom usevu. Nakon zaoravanja leguminoznih useva deo azota ponovo se mineralizuje i postaje dostupan glavnom usevu, koji zbog toga mo┼że da se ─Ĺubri manjim koli─Źinama azotnih ─Ĺubriva. Pri brzoj razgradnji ve─çe koli─Źine azota postoji mogu─çnost od ispiranja azota u dublje slojeve zemlji┼íta, jer su biljke glavnog useva u tom vremenskom periodu u ranim fazama razvoja i ne mogu da usvoje velike koli─Źine azota. U vreme ┼żetve ozimi me─Ĺuusevi iz familije leguminoza, obezbe─Ĺuju manje prinose biomase sa ograni─Źenim C/N odnosom, nego ozima strna ┼żita kao me─Ĺuusevi u vreme njihovog skidanja. Zbog takvog C/N odnosa ostaci leguminoza se br┼że razgra─Ĺuju i zemlji┼íte se oboga─çuje neorganskim azotom koji je pristupa─Źan za naredni usev. U na┼íim istra┼żivanjima najbolje rezultate dobili smo kori┼í─çenjem sme┼ía jednogodi┼ínjih leguminoza i strnina (gra┼íak/grahorica sa ovsem/tritikaleom), zahvaljuju─çi najpovoljnijem otpu┼ítanju hraniva u zemlji┼íte.

 

Slika negativnog uticaja me─Ĺuuseva na silazni kukuruz (su┼ína 2012.)

Efekti kori┼í─çenja useva za zeleni┼íno ─Ĺubrivo zna─Źajno zavise od agroekolo┼íkih uslova proizvodnje, s tim da se bar dve ili tri navedene koristi uvek se realizuju. U na┼íim agroekolo┼íkim uslovima osnovni ograni─Źavaju─çi faktor za uspe┼íno gajenje biljaka i kori┼í─çenje kao zeleni┼íno ─Ĺubrivo je nedostatak ili neravnomeran raspored padavina. U takvim godinama usev za zeleni┼íno ─Ĺubrivo iskoristi sve zimske rezerve vlage za sopstveni rast i razvoj, ne ostavljaju─çi gotovo ni┼íta za glavni usev koji se zbog du┼żine vegetacije preduseva seje u naknadnom roku setve. U na┼íim istr┼żivanjima u dobrim godinama dobijeni su rezultati koji ukazuju da nema ve─çeg negativnog uticaja na glavni usev u pogledu visine i kvaliteta prinosa u pore─Ĺenju sa usevom gajenim u konvecionalnom na─Źinu proizvodnje sa punim dozama ─Ĺubrenja. Upotreba zeleni┼ínog ─Ĺubriva se posebno preporu─Źuje na parcelama na kojima je mogu─çe vr┼íiti navodnjavanje, jer se na taj na─Źin prevazilazi nedostatak vlage, kao jedan od osnovnih problema kod ove proizvodnje.

 

Nepostojanje razlika izme─Ĺu useva sila┼żnog kukuruza pri kori┼í─çenju me─Ĺuuseva za zeleni┼íno ─Ĺubrenje u pore─Ĺenju sa primenom pune agrotehnike (2013.) 

Pored proizvodnih uslova, kao potencijalni nedostatak navodi se i cena ko┼ítanja proizvodnje i kori┼í─çenja zeleni┼ínog ─Ĺubriva. Me─Ĺutim, u povoljnim uslovima proizvodnje i stanja na tr┼żi┼ítu, cena ko┼ítanja ne treba biti osnov za primenu zeleni┼ínog ─Ĺubriva. Naime, ovu meru treba posmatrati kao ulaganje u o─Źuvanje i pove─çanje plodnosti i produktivnosti zemlji┼íta, odnosno kao resursa ─Źije su povr┼íine ograni─Źene i ─Źiji se kvalitet mnogo br┼że gubi, nego ┼íto se gradi.

Treba imati u vidu da, zeleni┼íno ─Ĺubrivo ne treba posmatrati kao potpunu zamenu za stajnjak, koji nam u uslovima smanjenog sto─Źnog fonda ne mo┼że biti obezbe─Ĺen u potrebnim koli─Źinama. Dakle, zeleni┼íno ─Ĺubrivo je jedan od na─Źina oboga─çivanja zemlji┼íta organskom materijom i trebalo bi da postane redovna mera u intenzivnoj proizvodnji, bez obzira na mogu─çe kratkoro─Źne negativne efekte na prinos glavnog useva, jer je dugoro─Źno posmatrano njegova korist nemerljiva.