- TRŽIŠTE - /20.02.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.50 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.50 din/kg ; /20.02.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.22 din/kg , pšenica 22.41 din/kg , soja 35.72 din/kg ; /20.02.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.71 din/kg , pšenica 17.92 din/kg , soja 33.80 din/kg ; /20.02.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.81 din/kg , pšenica 23.04 din/kg , soja - ;

KAKO POVEĆATI KVALITET PŠENICE

 

Beograd, 1. novembar 2019.

Izvor: RTS

  • Srbija je među prvih 10 izvoznika kukuruza i 15 najvećih izvoznika pšenice na svetu. Na prvoj Srpskoj žitarskoj konferenciji najavljeno je otvaranje tržišta Indonezije i Vijetnama za pšenicu.

Zabrana uzgajanja GMO otvorila je Srbiji vrata i najzahtevnijih tržišta. Posebno se cene srpska soja i kukuruz, dok sa pšenicom ima problema - poljoprivrednici poseju više od 60 odsto takozvanog semena sa tavana, koje je bez deklaracije.

„Ne možemo reći da nemaju novca, oni su dovoljno mladi, pametni stručni ljudi, u ovom ternutku je takva struktura proizvođača. Znaju oni sve da stave na papir i izračunaju ali je problem u mentalitetu i dugogodišnjim navikama", kaže Vukosav Saković iz Žita Srbije.

Da li je stvar u mentalitetu ili nedostatku sredstava, poljoprivrednike nismo pitali, jer ih nije bilo na spisku učesnika skupa, a 80 odsto žitarica u Srbiji proizvedu mali i srednji individualni poljoprivredni proizvođači.

"U drugoj polovini sledeće godine izaći ćemo sa setom mera podrške onima koji seju deklarisano seme koje je sertifikovano i kvalitetno kako ne bismo imali situaciju da dobar deo pšenice ode prema stočnom fondu, nego da ide za ljudsku ishranu, a to znači za bolju cenu i za tržišza koja su platežno sposobnija", navodi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Za nekoliko dana Srbija postaje član Međunarodog žitarskog saveta. To će doneti predvidivost otkupnih cena i poljoprivrednicima olakšati planiranje proizvodnje.

"Srbija ne može da konkuriše kvantitetom nekoj Ukrajin, ali sa povećanjem prinosa sa pojedinim kulturama postajete pouzdan partner", smatra Miljan Ždrale iz Evropske banke za obnovu i razvoj.

Miloš Milovanović iz Organizacije za hranu i poljoprivredu UN ukazuje da postoji najmanje 20 odsto procenata za unapređenje produktivnosti u oblasti kukuruza i pšenice.

"Dugoročno gledano prinosi u ovom sektoru rastu i to brže nego što rastu prinosi u EU", dodaje Milovanović.

Da bismo imali žitarice boljeg kvaliteta, stručnjaci kažu neophodno je da što pre počne razvrstavanje i plaćanje na osnovu kvaliteta.