- TRŽIŠTE - /28.11.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.30 din/kg , pšenica 19.35 din/kg , soja 37.70 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.24 din/kg , pšenica 20.73 din/kg , soja 34.60 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.72 din/kg , pšenica 15.87 din/kg , soja 32.20 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.52 din/kg , pšenica 21.55 din/kg , soja - ;

KIŠNI SPAS ZA PŠENICU GOTOVO U POSLEDNJI ČAS

 

Novi Sad, 12. novembar 2019.

Izvor: Dnevnik.rs   

  • Kiša koja ovih dana dobro kvasi oranice pođednako je dobrodošla i posejanoj pšenici kao i onoj koja tek treba da bude u zemlji.

Naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da je protekle sedmice palo oko 25 litara kiše po kvadratnom metru, što je dovoljno da se pokvasi suv površinski sloj zemlje i podstakne nicanje.

– Ratari koji su žito posejali u prvoj dekadi oktobra sada bi na njivama trebalo da imaju pšenicu u fazi tri lista i početak bokorenja, no, zbog sušnog perioda, seme je slabije nicalo pa će kiša ubrzati rast, ali istovremeno, niže temperature, koje ne štete usevu, usporiće vegetaciju, no, ni takva klima neće biti štetna po novu pšenicu – kaže dr Aćin.

Po njegovim rečima, optimalan rok za setvu pšenice je prošao pa ratari koji je sada budu sejali mogu očekivati manji prinos, a procenat umanjenja varira od godine do godine jer na to utiču ćudi klime.

– Poštovanje roka setve je najjeftinija agrotehnička mera jer ne košta ništa, i ne može se kasnije nadoknaditi – naglašava dr Aćin.

Po rečima predsednika Saveza poljopirvrednika Banata Dragana Kleuta, setva pšenice je završena još u prvoj dekadi oktobra, ali je slabo nikla, pa će kiša ubrzati bubrenje i klijanje semena. Gledajući lanjske prilike, kada je žito zbog velike suše niklo tek u januaru, Kleut kaže da se može reći da ova godina nije loša u pogledu nicanja novog roda, ali da sada ratri strepe od mraza jer pšenica nije još dospela u fazu bokorenja.

– Na dobar prinos ne utiče samo setva u optimalnom roku već i nicanje novog roda. Ove godine, zbog kasnog nicanja, imali smo prinos od tri tone po hektaru, dok u Banatu, kada se padavine rasporede, žita bude od 5,5 tona do  7,5 tona po hektaru – navodi Kleut.

U VOJVODINI NAJVIŠE POSEJANO

Po podacima Udruženja „Žita Srbije”, do sada je pšenicom zasejano oko 400.000 hektara, a u tom udruženju predviđaju da ćemo ove jeseni pod žitom imati od pola miliona hektara do 550.000. Pošto se pšenica može sejati tokom novembra, kaže direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, nema sumnje da će paori koji su zbog suve zemlje odlagali setvu sada prionuti na posao.

– Nema razloga za odlaganje, pogotovo što žito ratarima donosi prvi prihod u novoj ekonomskoj godini – naglasio je Saković.

On kaže da setva kasni najviše u istočnom delu zemlje zbog sušnog perioda, ali da je, s druge strane, gledajući po regionima, u Vojvodini posejano najviše u odnosu na druge delove zemlje.