- TRŽIŠTE - /11.12.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.76 din/kg , pšenica 17.80 din/kg , soja 48.20 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.45 din/kg , pšenica 14.47 din/kg , soja 36.67 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.36 din/kg , pšenica 13.30 din/kg , soja 33.97 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.33 din/kg , pšenica 18.81 din/kg , soja - ;

KO GAJI DESET KOZA ZARADI 60.000 MESEČNO

 

Užice, 27. jul 2016.

Izvor: Politika

  • Kozari kažu da samo jedan litar mleka može da izdržava kozu: ona pojede dnevno kilogram kukuruza, dva kilograma sena i popije pet litara vode, a daje tri litra mleka 

Bile su nekad koze, pa snažna industrijalizacija, a sada, kad je industrija onemoćala, ljudi se vraćaju selu i kozama. Vele, kozarstvo je rentabilna proizvodnja, daje solidnu zaradu uz skromna ulaganja. Ko gaji svega 10 koza mesečno može da zaradi platu bolju od prosečne u državi. A sve u prirodi - bez trke, nervoznih šefova i neizvesnosti, s mirnom glavom. 

Da je gajenje koza zaista rentabilno potvrdio nam je i prof. dr Nikola Bajić, direktor Centra za organsku proizvodnju u Užicu. Iza Bajića je pola veka stručnog bavljenja poljoprivredom, profesorski rad na fakultetima, godine iskustva s organskom biljnom i stočarskom proizvodnjom u selima užičkog kraja. A kozarstvo je, kaže on, jedno od stočarskih zanimanja koje je najviše ljudi privuklo u ovim brdima. 

- I to ono čisto, organsko, u livadama nezagađenim hemijom. Ovaj kraj obiluje površinama pod pašnjacima na koje nikad nije bacano veštačko đubrivo i pogodan je za organsku proizvodnju. Svako seosko domaćinstvo ima kakav objekat koji se bez mnogo ulaganja može preurediti za gajenje koza. To su neki učinili, a gaje uglavnom alpino rasu, jer je najotpornija i najprodukgivnija. Recimo, Gojko Vučićević ima veliku farmu sa čak 500 koza u Kruščici kod Arilja, u Zvijezdu kod Prijepolja Bogdan Dosković gaji 230, a u mnogim selima su gazdinstva sa po desetak-petnaest koza. Profesorka u penziji Vera Ristanović gaji u Šljivovici 15 koza i pravi odlične proizvode od kozjeg mleka, takođe i porodica Nićiforović na Beloj Zemlji i drugi. Neretko se i ljudi s fakultetskom diplomom prihvataju gajenja i muže koza - navodi profesor Bajić, dodajući da im centar kojim on direktoruje pomaže u sertifikovanju organske proizvodnje i savetima, ponekad i u pronalaženju tržišta za proizvode ili kod nabavke koza. 

Na pitanje koliko od ovog posla može da se zaradi, Bajić najpre odgovara da se organsko kozje mleko i proizvodi bez problema prodaju. Litar kozjeg mleka je između 100 i 140 dinara, kozji sir od 700 pa preko 1.000 dinara (ako je sa lekovitim biljem), surutka od 50 dinara pa naviše. 

- Proizvodnja je rentabilna. Mala ulaganja, a solidna zarada. Uz povoljne uslove gajenja, dobra koza može dati i 1.000 litara mleka za jednu laktaciju (traje bezmalo devet meseci). Ako je cena mleka 100 dinara po litru, a može i više, eto prvog miliona samo sa 10 koza na gazdinstvu. Kozari kažu da samo jedan litar mleka može da izdržava kozu: ona pojede dnevno kilogram kukuruza, dva kila sena i popije pet litara vode. A daje tri litra mleka. Dakle, od 10 koza dobije se 30 litara mleka, pa kao čista dobit ostane 20 litara na dan. To je najmanje 2.000 dinara, dakle mesečno oko 60.000 - računa naš sagovornik. 

Po Bajiću, u periodu kad se koze ne muzu, što je bezmalo 100 dana u godini, proda se koje jare, jer koza daje minimum dva godišnje. A od 10 koza bude i do pet tona stajskog đubriva. 

- Druga mogućnost je prerada mleka u kozji sir, što je takođe isplativo. Od 20 litara mleka za preradu dobije se tri kilograma sira i 15 litara surutke. Tada je mesečna zarada oko 85.000 dinara - objašnjava profesor. 

O rentabilnosti proizvodnje pričali smo i sa kozarima. Na Beloj Zemlji kod Užica Gordana i Zoran Nićiforović gaje 12 koza. Pre dve decenije ovamo su se doselili iz Sarajeva, pa mučili oko nalaženja kakvog posla, da bi pre četiri godine počeli s gajenjem koza. Prvo nekoliko, a onda širili stado. Sad imaju savremenu proizvodnju, muzilicu, čvrst objekat, čiste prostore za ispašu. Organska proizvodnja im je opredeljenje, s ljubavlju rade ovaj posao. Zadovoljni su, a sada nameravaju da uz pomoć gradskog programa pomoći kozarstvu sa još osam koza prošire stado. 

- Ovo je rentabilna proizvodnja. Ima posla, treba se posvetiti, ali je sve u prirodi i polako. Moguće je i zaraditi dobru platu, od toga se izdržavamo. Kupci za mleko dolaze nam i iz Beograda, tamo šaljemo surutku ljudima za lek, pravim i kvalitetan kozji sir - objašnjava Gordana Nićiforović. 

S obzirom na interesovanje u ovdašnjim selima za gajenje koza, grad Užice je iz agrarnog fonda opredelio tri miliona dinara za razvoj kozarstva i nabavku priplodnih umatičenih grla. Tome se priključila i Fondacija „Ana i Vlade Divac”, koja daje oko milion dinara. Raspisan je konkurs za korisnike tih sredstava iz sela sa užičkog područja (traje do 28. jula). Onome ko zadovolji uslove daje se besplatno šest koza, s tim što je u obavezi da sam kupi još dve. Obučiće ga za ovu proizvodnju koja će biti praćena, jer do 2018. u stadu treba da ima 16 priplodnih koza. Na ovaj način 17 gazdinstava otpočeće ili proširiti bavljenje kozarstvom, pri čemu prednost imaju mladi domaćini. Najviše prijavljenih za sada je sa područja užičkih brdskih sela Kremna, Bioska i Stapari. Po rečima Nikole Bajića, mlekara „Spasojević” iz Bajine Bašte, koja radi na ovom području, obećala je da će otkupiti sve to kozje mleko, ako je organsko. 

U neka davna vremena, s početka pedesetih, koze su državnom odlukom bile zabranjene, kao štetočine koje brste mlado voće. Naša domaća balkanska koza tada je proganjana, proglašena nevoljom. Zato se, kažu kozari, domaća rasa vremenom izgubila, pa su ih u ovo doba kod nas zamenile uvozne - alpska i sanska. S tim što su sada, kažu proizvođači, selekcijom stvorene rase mirnije i pogodnije za ispašu, pri čemu im je lakše premeštati torove, a moguće ih je gajiti i u štalama.