- TRŽIŠTE - /09.10.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 13.97 din/kg , pšenica 17.60 din/kg , soja 36.30 din/kg ; /09.10.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.60 din/kg , pšenica 19.66 din/kg , soja 36.30 din/kg ; /09.10.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.81 din/kg , pšenica 15.19 din/kg , soja 33.18 din/kg ; /09.10.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.36 din/kg , pšenica 21.01 din/kg , soja - ;

KOLIKO ĆE JESENJA SETVA KOŠTATI RATARE

 

Beograd, 3. oktobar 2019.

Izvor: Politika

  • Neizvesno je koliko će žita biti posejano jer su ratari nezadovoljni cenom ovogodišnjeg roda i padom izvoza

Uoči početka jesenje setve još je neizvesno kolike će površine biti pod žitom jer su proizvođači nezadovoljni cenama ovogodišnjih ratarskih kultura, izjavio je Zdravko Šajatović, direktor Udruženja „Žitounija”. Kaže da je optimalan rok za početak jesenje setve je od 5. do 20. oktobra u Vojvodini i nešto kasnije u centralnoj Srbiji.

– Procenjuje se će pšenica biti posejana na oko 550.000 hektara, što je oko domaćeg proseka. Nažalost, ni s drugim kulturama proizvođači nisu sjajno prošli. Ali tehnološki, zbog plodoreda, prinuđeni su da imaju bar 20 odsto površine pod nekom od kultura kao što su pšenica i ječam. Normalno, jedan broj proizvođača koji imaju visoke prinose ostvaruju i zadovoljavajuću zaradu – rekao je Šajatović i dodao da su ratari svesni da treba da seju deklarisano seme, ali se u praksi to ne sprovodi jer je u startu skuplje.

– Uz neizvesne otkupne cene žita i drastičan pad izvoza to ih dovodi u nezavidan položaj. Podsticaji su neuporedivo lošiji u odnosu na druge zemlje. To je teško promeniti na ovom nivou ekonomske moći malih proizvođača – kaže naš sagovornik.

On napominje da je u julu i avgustu ove godine izvezena svega 61.000 tona žita po ceni od oko 18 dinara, a 2018. čak 405.000 tona. U aprilu, kilogram pšenice koštao je 24 dinara, a sada je cena pala od 17,2 do 17,5 dinara i ovo je razlog zašto proizvođači razmišljaju za koju kulturu da se opredele.

– Smanjen je izvoz i to je logična posledica kada tražnja pada. Nisu ni izvoznici u zavidnom polažaju, nekada je marža po toni kilograma bila od pet do šest evra, a sada su smanjene na jedan do dva evra. Tako da ni oni nemaju prostora da ponude višu cenu – smatra Šajatović. Još jedan negativan faktor koji remeti domaći izvoz je i to što Dunav trenutno izuzetno nizak pa je dosta problematičan plasman kukuruza za Konstancu. Direktor „Žitounije” kaže da se očekuje da će i ove godine 80 odsto pšenice biti lošijeg kvaliteta i biti prodata za stočnu hranu. Cena ovakve pšenice po toni je od pet do šest evra jeftinija od merkantilne. Na pitanje da li se Srbija lagano pozicionira kao izvoznik stočne pšenice, Šajatović kaže da smo, nažalost, imali dve jako loše klimatske godine s nepovoljnim vremenskim prilikama koje su negativno uticale na kvalitet pšenice.

Predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je za novosadski „Dnevnik” da žito neće biti zastupljena kao što je bila proteklih godina. Znamo da treba da sejemo seme sa sertifikatom, ali u nedostatku novca se snalazimo pa sejemo i ono iz naše produkcije, istakao je Kleut i dodao da će setva imati tri cene. Kaže da će oni koji budu kupili seme i sejali žito na njivi uzetoj u zakup , po hektaru morati da izdvoje oko 110.000 dinara, ratari koji na svojoj njivi seju deklarisano seme imaće trošak oko 80.000 dinara po hektaru, a oni koji budu sejali svoje seme na svom imanju proći će najjeftinije, oko 60.000 dinara po hektaru.