- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Konditorska industrija

 

JEFTINIJI UVOZ I DOMAĆI ŠEĆER ZAGORČAVAJU PROIZVODNJU SLATKIŠA

Beograd, 19. april 2011.

 

Na 16. sednici Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda, predstavnici preduzeća iz ovе oblasti ne traže od države posebne pogodnosti u poslovanju, već su istakli samo zahtev da rade kao i kompanije u okruženju u zemljama EU, CEFTA ili EFTA.

 

Kapaciteti konditorske industrije, koja zapošljava oko 9.000 radnika, znatno su veći od domaće potrošnje, tako da kompanije moraju biti orijentisane na izvoz. U proteklih nekoliko godina investicije u konditorskoj industriji premašile su sto miliona evra. Većina kompanija ulagala je u nove proizvodne linije, u širenje asortimana i modernizaciju fabrika, uvođenje novih standarda za kontrolu bezbednosti i kvaliteta proizvoda. Sve ovo je rezultiralo raznovrsnijom ponudom konditorskih proizvoda, koji kvalitetom ne zaostaju za poznatim svetskim brendovima.

Miroljub Aleksić, predsednik Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda rekao je da preduzeća u ovoj oblasti plaćaju 66 vrsta poreza, što za 10 do 15 procenata više, nego da posluju u nekoj od susednih ili razvijenih evropskih država. Konditorska industrija za svoju proizvodnju koristi domaće sirovine uvek kada je to moguće, ali je zato neophodna stabilizacija njihovih cena na prihvatljivom nivou. Radi jačanja konkurentnosti konditorskoj industrije Srbije, trebalo bi omogućiti nabavku sirovina po cenama koje nisu iznad cena u konkurentskim zemljama. Konditorska industrija se već dve godine zalaže za utvrđivanje carinskog kontingenta za uvoz mleka u prahu i maslaca bez plaćanja posebne dažbine, odnosno prelevmana, ali ne nailazi na razumevanje nadležnih državnih organa, iako domaća proizvodnja ovih sirovina ne može da zadovolji potrebe konditorske industrije. Uvoz 6.000 tona mleka u prahu, pored tada postojećeg domaćeg lagera od 3.600 tona, pre pet godina, potpuno je razbio domaće tržište sirovog mleka. Cena šećera u Evropi kreće se u rasponu od 500 do 520 evra za tonu, a kod nas je sada od 86 do 96 dinara po kilogramu, što je oko 900 evra za tonu. Grupacija proizvođača konditorskih proizvoda smatra da bi ukidanje prelevmana na uvoz šećera pozitivno delovalo na smirivanje cena domaćeg šećera, jer bi otvorilo mogućnost za uvoz šećera po nižim cenama. Podaci o izvozu pokazuju da se više od jedne trećine konditorskih proizvoda realizuje na stranim tržištima. Međutim, činjenica da se skoro 90 odsto izvoza odnosi na CEFTA zemlje i to skoro polovina u Bosnu i Hercegovinu, ukazuje na potrebu da se ozbiljno razmotri mogućnost širenja izvoznih tržišta. Pogotovo treba imati u vidu da su sve ove države u procesu liberalizacije trgovine sa EU i da će za dve godine trgovina konditorskim proizvodima biti bez carina, što proizvode iz EU čini konkurentnijim na CEFTA tržištu. Miroljub Aleksić je rekao da je cena inostrane čokolade sa lešnikom od 100 grama 51 dinar, a da je cena u našoj zemlji domaće čokolade istog kvaliteta i težine 101 dinar? Svim sporazumima o slobodnoj trgovini predviđeno je dinamičnije snižavanje carina za uvoz konditorskih proizvoda u odnosu na carine za osnovne sirovine koje ova industrija koristi. Stoga je konditorska industrija pod pritiskom, s jedne strane, uvoza konditorskih proizvoda po sniženim carinama, a sa druge strane, visokih cena osnovnih domaćih sirovina za proizvodnju, kao što su mleko u prahu, biljne masti i šećer. Time je konditorska industrija dovedena u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente iz EU, Turske, ali i iz zemalja u okruženju, koji za svoju proizvodnju koriste znatno jevtinije sirovine. Domaća konditorska industrija treba da ispita mogućnost većeg korišćenja pogodnosti koje pružaju sporazumi o slobodnoj trgovini sa Carinskom unijom Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana, sa Turskom i državama EFTA.

Razmena proizvoda po ovim sporazumima je skromnog obima, a sa Belorusijom i Kazahstanom se uopšte ne trguje konditorskim proizvodima. U Tursku Srbija praktično ne izvozi konditorske proizvode, dok je uvoz iz Turske već godinama na nivou od oko dve hiljade tona.

Inače, u prva dva meseca ove godine proizvodnja konditorskih proizvoda iznosila je  

17.479 tona i u odnosu na isti period prethodne godine manja je za oko 3 procenta. Vrednost spoljnotrgovinske razmene je oko 26 miliona dolara i za 7,8 odsto je veća od razmene u istom periodu. Vrednost izvoza je veća za 1,3 odsto, dok je uvoz veći za 23 procenta. U spoljnotrgovinskoj razmeni konditorskih proizvoda u periodu januar-februar 2011. godine ostvaren je suficit od 8,2 miliona dolara, što je za oko 15 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine.