- TRŽIŠTE - /08.10.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.20 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.89 din/kg , pšenica 19.49 din/kg , soja 32.98 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.15 din/kg , pšenica 18.16 din/kg , soja 29.07 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.62 din/kg , pšenica 24.09 din/kg , soja - ;

KOTRLJANJE RAVNICOM Mnogo muke kad jabuke prerode

 

Novi Sad, 8. oktobar 2018.

Izvor: Dnevnik.rs

Voćarima je ova sezona iznedrila berićetan rod jabuka, berba je još u toku, ali iskusni voćar Jene Šerfeze kaže da nije dobro ni kada prerodi, pošto je to povuklo probleme sa plasmanom, skla­dištenjem i najviše sa cenom.

Sve moguće muke sručile su se na voćare. Jabuke su rodile i kod nas i u Evropi, pa se Šerfeze pribojava šta će biti sa izvozom, pogotovo na tržište Rusije, gde su kriterijumi sve oštriji, a cene sve niže.

- Baš sam razgovarao sa komšijom, koji je jedan od većih proizvođača u Horgošu, da smo sve bliži tome da će izselektirati naše proizvođačko durštvo, da će otpasti oni koji se proizvodnjom jabuka ne bave na veoma ozbiljnoj osnovi. Za njih čini mi se nije zavidna situacija. Zasadi jabuka u našem gazdinstvu se prostiru na osam hektara, ali trenutno nisu sve u rodu – kaže Šerfeze.

Na tri hektara uspostavlja zalivni sistem rasprskavanjem, zahvaljujući tome što je u nabavku rasprskivača investirano uz pomoć podsticajnih sredstava iz Pokrajine. Šerfeze napominje da je najveći problem, da na većoj površini i kada je godina rodna kao ova, ne stiže sav rod da se ubere na vreme, jer kada jabuka sazri, više nije pogodna za skladištenje.

- Dobijamo, recimo, takve signale od stručnjaka zaštitara da u određenom terminu počnemo branje jabuka sorte “zlatni delišes” i trebalo bi u roku od tri dana obaviti posao, što je često ravno nemogućoj misiji. Sada je to sve izraženije zbog pomanjkanja radne snage, jer za branje jabuka treba dosta vrednih ruku. Ne tako davno, kada se krenulo sa pričom o ulasku u Evropsku uniju, da nećemo moći biti evropski farmeri ako ne budemo radili na stotinu hektara površine, što je u voćartsvu gotovo apsurdno i nemoguće – smatra naš sagovornik.

Šerfeze predočava da još nije počeo prodavati jabuke, mada je hteo, ali da je stanje na tržištu takvo da je cena pala na tako niske grane pa je trenutno odustao od prodaje. Priča da je njegov komšija prodao jabuke sorte “mucu” otkupljivaču u Bačkim Vinogradima ili Hajdukovu, te da je dobio 18 dinara po kilogramu, a da je otkupna cena ustvari veća za oko 12 dinara, ali kada se odbiju troškovi spremanje jabuka za isporuku, cenu kutija i paleta, ostane svega toliko.

- Moja je kalkulacija takva da je proizvođačka cena jabuka oko 30 dinara. Ne znamo šta je svrsishodnije, prodati jabuke ispod cene ili skladištenje u hladnjače i čekanje povoljnije cene na tržištu. Skladištenje je momentalno spas za voćare koji za to imaju mogućnosti, a ko nema svoje skladište ili nije iznajmio na vreme, sada ima jednu novu viziju da “valjda će biti bolje”. Ponekad ispadne da nije bolja prodaja ni u proleće.

Jabuke padavice, za industrijsku preradu, pale su toliko nisko, čak i ispod najniže grane, da mnogi voćari ne žele ni da ih sakupljaju. Prerađivači bi hteli da do sirovina dođu skoro yabe, što prema mišljenju Šerfezea nije korektno, odnosno da “nije istina da njima ta jabuka vredi samo četiri-pet dinara”.

- Da smo mi proizvođači organizovaniji, trebalo bi u ovakvoj situaciji da se ponašamo tako da uopšte ne ubiramo jabuke padavice i ne nudimo ih prerađivačima. Druge alternative nema. Ne pomaže tu da se ide traktorima za Beograd, niti da blokiramo puteve, to nije prava mera. Treba jednostavno da ih ne prodajemo po toj ceni, pa će možda onda i prerađivači doći sebi i setiti se da smisle cenu koja će biti odgovarajuća i nama proizvođačima – smatra Šerfeze.

I dok je na većini plantaža dobro rodilo, na području Horgoša bilo je i tuče grada, pa je u tu nevolju upao i Šerfeze, ali kaže da na svu sreću sve zasade pod voćem i vinovom lozom osigurava. Našli su osiguravajuću kuću koja je dosta korektna, kada ih zadesi nevolja usled elementarne nepogode, kakva je i tuča grada.

- Na hektar i po grad je potukao dobar deo roda, pa su mi priznali 41 odsto štete, što je relativno i realno. Neki koji su imali veću štetu njima su više priznali. Znamo da osiguranje ne može da pokriva sve naše gubitke u stvarnosti, ali nas spašava od propasti. Dobio sam na hektar i po na ime štete oko 5.000 evra, što pokriva deo uloženog u proizvodnju za zaštitna sredstva, orezivanje i druge radove koje smo obavljali u toku vegetacije. Ulaganja u voćarstvu su jako velika. Nama recimo u sezoni samo radna snaga košta oko 15.000 evra, ambalaža do 7.000 evra, hemijski preparati oko 10.000 evra, pa tu treba dodati gorivo i druge troškove. Ponekad kada se razočaram, kada vidim da je proizvodnja velika lutrija, kažem, da mi sa tom sumom koju ulažemo u proizvodnju zaigramo loto ili neku drugu igru na sreću, verovatno bi i tamo imali neki dobitak – uveren Jene Šerfeze.