- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

KOTRLJANJE RAVNICOM: UŠTEDA NA BERAČU, GUBITAK U ZRNU KUKURUZA

 

Novi Sad, 25. septembar 2017.

Izvor: Dnevnik.rs

  • Suša je ove godine ostavila traga širom Vojvodine, pa i u ataru Velebita na severu Bačke. Mladi farmer Milutin Graovac uverava da će se truditi da održe broj grla matičnog stada krava muzara, ali ukazuje da će možda ispaštati tov junadi.

„Nećemo imati berbu kukuruza jer je na svih 50 jutara otišao u silažu. Tu smo uštedeli na beraču i kombajniranju, ali računica sigurno neće biti ista jer je veliki gubitak u zrnu. Kupovaćemo koncentrovanu hranu, što jedino i možemo, jer kabastu hranu moramo imati našu“, kaže Milutin Graovac koji je apsolvent na stočarskom smeru na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a opredelio se za ostanak u selu, gde vodi imanje zajedno sa roditeljima.

Sada je neizvesno da li će prilike na govedarskoj farmi moći da bar donekle “ispeglaju” izostanak berbe kukuruza. Na farmi porodice Graovac su sa pomenutih površina pod kukurzuom spremili preko 60 vagona silaže, jer je tako prave da je bude preko cele godine, pa čak i da pretekne. Posao na spremanju silaže potrajao je 12 dana.

„Već smo i otvorili prvi silos koji smo napunili. Lucerku imamo na 20 jutara, prve dve košnje su bile solidne, treća i četvrta jako loše, ali imaćemo je dovoljno jer je preteklo od lane“, svodi bilans mladi domaćin. 

Na farmi je oko 30 krava, s tim da su 25 na muži a ostale su zasušene, ostalo su telad, junice i tovna junad. Mlekari “Imlek” u Subotici mesečno se isporučuje oko 17.000 litara mleka. Potomstvo od muzara ostaje na farmi, pa se muška telad tovi a ženska uglavnom ostaju za dalju reprodukciju. Godišnje se utovi do 20 bikova, a Milutin veli da je sadašnja cena od 1,9 do dva evra za kilogram zadovoljavajuća, pogotovo što drže simentalce koji su cenjeniji i postižu za njih dobru cenu kod kupaca sa juga Srbije.

„U tovu junadi je jako dug period ulaganja, ali trenutno se isplati, imajući u vidu da smo pre pet ili šest godina za kilogram žive vage dobijali 1,25 evra, tako da znamo i za mnogo gore. Čekamo subvenciju za ovu godinu od 25.000 dinara po matičnom grlu, koja još nije isplaćena. Bilo je obećanja da će se isplatiti početkom prošlog meseca, a s obzirom da nas sleduje za preko 30 grla to je ozbiljan novac koji bi nam dobro došao za ulaganja u jesenju setvu, jer sve moramo odmah da platimo gotovinom“, pojašnjava Milutin.

Mladi farmer iz Velebita smatra da predloženo povećanje premije za mleko sa sedam na 10 dinara značajno može da utiče da se stanje u mlečnom govedarstvu popravi, ali još ne vidi efekte referentne laboratorije u Novom Sadu koja je počela sa radom, pogotovo što su bili čak zadovoljni radom laboratorije u Subotičkoj mlekari sa kojom uspešno sarađuju.

Cena mleka koje sa farme Graovac postižu je 34 dinara, popravila se za dva dinara u odnosu na prethodni period, zato što imaju ugovor sa mlekarom da šest meseci kasne za prosečnom cenom u EU, koja je trenutno 36-37 dinara.

Milutin je uveren da, ako se ispoštuje taj ugovor, cena mleka je perspektivna i ima nade da će se povećati možda već krajem godine. Za pohvalu je, kaže Milutin, što “Imlek” i mleko i premiju isplaćuje na vreme.

„Nije sve baš toliko crno u agraru, država se bori koliko može, ali trebala bi neke prioritete da izdvoji, jer od poljoprivrede živi značajan deo populacije. Mnogi žive direktno od dve-tri kravice. Istina, mi imamo malo više, ali mala gazdinstva su najugroženija. Uz premiju iz državne kase cena mleka nije loša, ali mislim da zaslužujemo više pošto je poljoprivreda uvek morala da održava socijalni mir u ovoj državi.

Mislim da je vreme da malo treba da nam se i vrati. Mi želimo samo malo da nam se vrati, ne mora toliko koliko je poljoprivreda do sada iznosila na svojim plećima. Ne bi bilo u redu da podsticaji koji se daju popiju i pojedu jeftino mleko i drugi poljprivredni proizvodi. Pozdravljamo odluke države da se subvencioniše nabavka mašina, kupovina matičnih stada, sistemi za navodnjavanje i druga ulaganja. Sve je to lepo, ukoliko bi moglo da se iskoristi. Treba proizvođačima pošteno platiti mleko da oni imaju para čime ponuđeno da iskoriste. Džaba podsticaji ako ljudi preživljavaju i nemaju sredstava da ulažu u novo, da unapređuju gazdinstva“, smatra Graovac.

On misli da bi rad referentne laboratorije mogao biti ekspeditivniji i da se više ponašaju domaćinski, da treba da istraže tržište, da farmere pitaju šta ih tišti, odnosno da računaju da će godinama raditi sa farmerima, a ne da samo rutinski odrađuju posao za svoju platu. 

„Opredeljenje je da ostanem i privređujem na poljoprivrednom gazdinstvu. Kada sam upisivao fakultet nisam baš tako mislio, jer nekako svi kao mlađi maštamo da ima posla i lagodnijeg života u gradu. Međutim, sada je već sve nekako došlo na svoje i sve manje vidim sebe na nekom drugom mestu ili u gradu. Ostanak na selu je najbolja odluka, pogotovo što sam se nedavno oženio izabranicom, Juditom Gutaši iz Kanjiže, i čekamo prinovu“, kaže Milutin Graovac.

Milutin i otac mu Đorđe Graovac, na istom gruntu u Velebitu vode dva poljoprivredna gazdinstva, baveći se zajedno ratarenjem na 90 katastarskih jutara, koje je podređeno obezbeđenju dovoljno stočne hrane za krave muzare i tov junadi, sa oko 90 grla, jer dugoročno opredeljenje im je da tržištu kao finalne proizvode isporučuju mleko i tovnu junad.

Milutinov otac Đorđe, kada se uverio da sin vidi budućnost u poljoprivredi i na selu, odlučio je da mu prepusti polovinu imanja i da rade ortački.