- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

KRAVE NA HORMONIMA DAJU SVE VIŠE MLEKA

 

Beograd, 25. oktobar 2017.

Izvor: Večernje novosti

  • Dok ne zaživi nacionalna referentna laboratorija neće se znati kakvu osnovnu namirnicu koristimo. Stručnjaci tvrde da se kod nas još ne obavljaju svi testovi

Mleko u Srbiji, prilikom otkupa, mlekare ne kontrolišu na prisustvo hormona, teških metala, pa ni aflatoksina. Te analize su, smatraju stručnjaci, skupe za proizvođače, ali ne bi smele da budu skupe i za državu, koja bi to trebalo da radi u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji. Uz to, odgajivači, genetičari i prerađivači, danas, u čitavom svetu, pa i kod nas, toliko "maltretiraju" krave kako bi došli do što veće proizvodnje mleka da su gotovo dotaknute biološke granice, pa je zdravlje iscrpljenih krava muzara i te kako ugroženo.

Ovo, za "Novosti", kaže profesor Denis Kučević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, komentarišući stanje u srpskom mlekarstvu. U kontrolisanom zapatu, holštajn-frizijska rasa krava godišnje daje oko 6.500 litara mleka, a simentalska oko 5.800 litara. One krave koje nisu u selekcijskom programu daju i do dve hiljade litara manje mleka na godišnjem nivou.

Ono što Srbiji nedostaje, smatra profesor Kučević, jeste nezavisna nacionalna laboratorija za kontrolu mleka.

- I dalje mleko kontrolišu mlekare, i to na prisustvo onih stvari koje se plaćaju, a to su sadržaj mlečnih masti, proteina, somatskih ćelija i ukupan broj mikroorganizama - govori naš sagovornik. - Koliko i da li država ima uvid u tu kontrolu, i da li u te rezultate možemo da se pouzdamo, ne znamo. Mlekare kontrolišu mleko na prisustvo antibiotika, ali ne i na hormone, jer to nije obavezno, kao ni na aflatoksine. Nezavisna laboratorija bi donela bolju kontrolu sirovog mleka, obezbedila bi regularnosti prilikom plaćanja, i to bi bio stimulans za farmere, da proizvode kvalitetnije.

Upotreba hormona bez zvaničnog veterinarskog recepta i dijagnoze je zabranjena, a da li se oni i daju, trebalo bi da zna veterinarska inspekcija. Ipak, hormon rasta može da poveća proizvodnju mleka i za 20 odsto.

- Krave se danas više maltretiraju da daju mleka nego ranije, i to je tako svuda u svetu - ističe profesor Kučević. - U Srbiji je tek oko 20 odsto krava u kontrolisanim uslovima, sve ostale su u slobodnom uzgoju, gde ima mnogo više ukrštanja rasa. U odnosu na EU, naša zemlja i dalje nije na zadovoljavajućem nivou, jer krave u okruženju daju od 7.500 do 8.000 litara mleka godišnje. To je još fiziološki normalno. U Izraelu ta proizvodnja dolazi i do 11.000 litara mleka godišnje po kravi.

Kako objašnjava profesor Kučević, selekcijom rasa dobili smo krave koje imaju visoku proizvodnju mleka, ali smo izgubili deo koji se odnosi na reprodukciju. Tako, ukoliko bi trebalo posle teljenja da ostanu bremenite za 80 dana, one to ne mogu, već je potrebno da prođe 130 dana. Krave koje daju mleko imaju slabe noge, probleme sa papcima, manje su otporne prema određenim bolestima, lošije podnose visoke temperature.

- Skraćeni životni vek je još jedna negativnost visoke proizvodnje - govori profesor Kučević. - Ranije su krave holštajn-frizijske rase živele i do 10 godina, a sada je njihov životni vek spao na tri ili četiri godine. Simentalke žive duže, od šest do sedam godina, a nekad čak i 10. Intenzivna proizvodnja, visoka naseljenost u štalama i menadžerske odluke odlučuju najviše o životu ovih krava.

PREJAK TEMPO

Krave sve teže podnose tempo da svakodnevno daju 50 litara mleka. A da bi se dobio litar mleka, kroz vime mora da procirkuliše 700 litara krvi. To je preveliko opterećenje za metabolizam i organizam. Krave su ranije davale od 12 do 15 litara mleka dnevno - kazao je profesor Kučević.

UPRAVA ZA VETERINU: OBAVEZE PROIZVOĐAČA

Proizvođači i prerađivači mleka imaju obavezu da na osnovu sopstvenih planova samokontrole vrše ispitivanje mleka na prisustvo mikroorganizama, antibiotika, zabranjenih supstanci, teških metala i ostalih supstanci, koje putem mleka mogu imati uticaja na zdravlje ljudi. "Analizu mleka" radi laboratorija koja za to poseduje određenu akreditaciju metoda i opreme - kažu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Kako tvrde, u mleku se ne ispituje prisustvo hormona, jer se oni preko mleka ne izlučuju, pa ih je nemoguće utvrditi.

- Zato se kontrolno ispitivanje hormona vrši u urinu i jetri krava i junadi kao deo državnog monitoringa/uzorkovanja koje vrše veterinarski inspektori - kažu u Upravi.

PAŠNjACI

Životinje koje su bile na livadi i pašnjacima imaju mnogo kvalitetnije mleko od onih koje su zatvorene. Iako je nutritivni kvalitet zatvorenih i onih koje su na slobodi isti, postoji stav međunarodnih institucija da je energija puštenih krava koje se nalaze na svežem vazduhu mnogo bolja od onih u štalama - kaže profesor Kučević. - Iz hrane sve dolazi, a mirisi silaže prenose se na mleko - objašnjava profesor Kučević. - Zato Srbija treba da iskoristi svojih 800.000 hektara zelenih površina i da životinje vrati na livade i pašnjake.