- TRŽIŠTE - /09.09.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.70 din/kg , pšenica 17.20 din/kg , soja 35.00 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.28 din/kg , pšenica 18.56 din/kg , soja 33.06 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.25 din/kg , pšenica 14.24 din/kg , soja 30.26 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.14 din/kg , pšenica 17.99 din/kg , soja - ;

KUGA POREMETILA CENE SVINjETINE

 

Beograd, 3. septembar 2019.

Izvor: Politika

  • U Evropi je od po─Źetka godine zabele┼żeno vi┼íe od 4.500 slu─Źajeva ove bolesti, a u istom periodu pobijeno je oko 500.000 svinja

Cene mesa variraju otkada je kriza sa svinjetinom uzdrmala Evropu. Najve─çi broj slu─Źajeva afri─Źke kuge svinja registrovan je za sada u Poljskoj – vi┼íe od 1.500, sledi Rumunija sa ne┼íto vi┼íe od 1.000 slu─Źajeva, pa Ma─Ĺarska i balti─Źke zemlje. U Evropi je od po─Źetka godine zabele┼żeno vi┼íe od 4.500 slu─Źajeva ove bolesti, a u istom periodu pobijeno je oko 500.000 svinja. U Gr─Źkoj je cena svinjskog mesa sko─Źila 30 odsto. Evropski zavod za statistiku „Evrostat” objavio je pre nekoliko dana da su potro┼ía─Źi u Austriji pro┼íle godine 46 odsto vi┼íe pla─çali sve┼że meso u odnosu na prosek Evropske unije, a onda slede kupci u Luksemburgu, Francuskoj i Belgiji. Sa druge strane, cene mesa u Poljskoj i Rumuniji bile su 37 odsto ni┼że u odnosu na prose─Źnu cenu, pa su oni uz kupce iz Bugarske i Litvanije kupovali najjeftinije meso u Evropi.

Srbija je veliki uvoznik svinjskog mesa (samo pro┼íle godine uvezli smo 29.000 tona). Prema procenama imamo oko tri miliona svinja u uzgoju ┼íto nije dovoljno za doma─çu potro┼ínju. Razlika se nadome┼í─çuje uglavnom uvozom mesa za prera─Ĺiva─Źku industriju. Prema podacima Republi─Źkog zavoda za statistiku uvoz svinjskog sve┼żeg i zamrznutog mesa, u odnosu na 2017. godinu, pove─çan je devet odsto. Po zvani─Źnoj statistici, najvi┼íe smo ga uvozili iz ┼ápanije i Nema─Źke, a manje koli─Źine stizale su i iz Holandije, Ma─Ĺarske i Hrvatske. Izvoz je u istom periodu pao oko 30 procenata.

Nenad Budimovi─ç, sekretar Udru┼żenja za sto─Źarstvo i preradu sto─Źarskih proizvoda Privredne komore Srbije ka┼że da upravo to ┼íto smo veliki uvoznici svinjskog mesa govori da je u ovom trenutku na┼íim klani─Źarima jeftinije da uvoze meso nego da se bave tovom .

– U primarnoj proizvodnji farmeri su u vrlo nezavidnom polo┼żaju, jer kada kre─çu u tov svinja neizvesno je koliko ─çe biti krajnja cena. Cena koja je danas 170 dinara, vrlo lako za dva meseca mo┼że da padne na 150 ili 130 dinara. Taj biznis zato i jeste tako neizvestan, ne u smislu proizvodnje, nego kontinuiteta koji je potreban za izvoz na velika tr┼żi┼íta poput Kine ili Rusije – ka┼że Budimovi─ç.

On dodaje da Srbija nije iskoristila prednost i ─Źinjenicu da ┼żivotinje hranimo hranom koja nije GMO i zato ┼íto ovu prednost nismo popularisali, dodaje, sami smo krivi.

– Na cenu mesa uti─Źe i obim trgovine sa EU, kao najve─çim partnerom, a mi tu trgovinu nemamo. Razlog je ┼íto svinje i dalje vakcini┼íemo protiv svinjske kuge (od 1. oktobra trebalo bi da se to prekine). I bez toga ne verujem da bismo bili konkurentni sa cenom sve┼żeg mesa u EU, jer nam je skupa proizvodnja i ne mo┼żemo da postignemo konkurentnost sa zemljama poput ┼ápanije, Belgije, Danske, Nema─Źke – obja┼ínjava Budimovi─ç.

Cene mesa u Evropskoj uniji, prema mi┼íljenju Vukoja Muhadinovi─ça, direktora i vlasnika Industrije mesa „Topola”, generi┼íe kinesko tr┼żi┼íte, a samim tim to uti─Źe i na nas, jer zavisimo od spolja┼ínjih faktora.

– Imali smo dosta visoku cenu na tr┼żi┼ítu, koja je trenutno blago pala. Pojava afri─Źke kuge svinja jedan je od razloga, ne izvozi se, manja je tra┼żnja i to se reflektuje i na sirovine. O─Źekujemo da ─çe se to stabilizovati, a nadamo se i pove─çanju cena kada se tr┼żi┼íte stabilizuje – ka┼że Muhadinovi─ç za na┼í list. 

U proizvodnju se mora ulagati

Agrarni analiti─Źar Vojislav Stankovi─ç ka┼że da razvijene zemlje imaju visoke subvencije i proizvo─Ĺa─Źi u tim zemljama mogu komotnije da se pona┼íaju, da budu konkurentniji na svetskom tr┼żi┼ítu. Srbija, sa druge strane, ima velikih problema sa sto─Źarskom proizvodnjom jo┼í od ulaska u tranzicioni period.

– Subvencije su ograni─Źene, ne po┼ítuje se Zakon o dobrobiti ┼żivotinja posebno zoohigijeni. Mi trenutno nemamo mogu─çnosti da budemo zna─Źajni izvoznici niti partner na svetskom tr┼żi┼ítu kada je re─Ź o sto─Źarskoj proizvodnji. To ne zna─Źi da nemamo potencijal i da ne mo┼żemo proizvodnju da razvijemo za ┼íta su potrebna zna─Źajnija sredstva – ka┼że Stankovi─ç.

Raste potro┼ínja ┼żivinskog mesa

Prema najnovijim podacima u Srbiji se po stanovniku tro┼íi manje od tri kilograma june─çeg mesa, oko 14 kilograma svinjetine, a raste jedino potro┼ínja pile─çeg, odnosno ┼żivinskog mesa, ┼íto je prema re─Źima Stankovi─ça, indikator siroma┼ítva. U EU sa druge strane tro┼íi se 15 kilograma june─çeg mesa po stanovniku, ─Źak 30 kilograma svinjetine i oko 20 kilograma ┼żivinskog mesa.